eseto kolo Jelen super lige, 31.10.2009. godine
FK Vojvodina - FK Mladi radnik 3:0 (2:0).
Strelci – Aleksić u 32. minutu, Tadić u 34. i 49. minutu.
FKV (trener Branko Sosa Babić) – Brkić, Vulićević, Kizito, Pleč (79. minut Peković) , Lovrić, Ađuru, Tumbasević, Medojević, Tadić, Aleksić (81. minut Hucišvili), Mrđa (kapiten, 56. minut Stjepanović).
FKMR (trener Nebojša Maksimović) – Pejović, Janković, Simić, Cenić, Vasiljević, Lazić (kapiten), Matić (62. minut Savanović), Ristić, Pejčić (79. minut Miletić) , Luka, Sepuja (89. minut Frenklin).
Kartoni – svi po žuti – Pleč, Lovrić, Vasiljević, Simić, Sepuja.

Tri pobede za samo sedam dana. Čitav taj period obeležio je jedan novi pristup problemima koje donosi 90 minuta prvoligaške i kup borbe, pa smo uspeli da napravimo dobru mini seriju pred ono što predstoji. Do novih priprema sledi još pet prvenstvenih i jedan kup meč, a ako nastavimo da poboljšavamo određene segmente igre, a gorenavedeni pristup i pojačamo, možemo na pauzu i u boljem raspoloženju nego što se to činilo pre samo koju nedelju. Sosa od kad je “upoznao” igrače, izvršio po neku rotaciju i izmenu, mi značajno bolje funkcionišemo na terenu, pa je ova pobeda, nakon one u drugom kolu protiv Metalca, konačno došla kao melem za sve nas koji rešismo da po onakvom vremenu provedemo dva sata na “Karađorđu”.

Izgleda da je šok terapija urodila plodom – gubitak dva boda protiv OFK-e, pretvorio se u pobedu u Subotici, pa dve postignute trojke za tri dana i nešto mirniju pripremu gostovanja u Jagodini. Kao što rekoh u prethodnom tekstu, posle pobede protiv Spartaka – više šuteva ka golu sa distance, nije sve u napadu po sistemu “nađi kapitena Dragana, pa nek on gleda šta će i kako će”, imamo već određenu konstantnost u igri, sjajno se ubacujemo iz drugog plana, pa u napadu učestvuju svi vezni igrači, na golu je “još nisam primio prvenstveni pogodak” Brkić…Apsolutno i preko potrebno da bi se zabeležio prvi ubedljivi (a ukupno drugi) trijumf na našem bunjištu, a posve je jasno da više na njemu ne sme biti kiks – mečeva, u kojima gosti odnose bod(ove).

Kako su samo meč odigrali Tumbasević, Medojević i Ađuru! Borbeno, angažovano, mudro…Tumbas već sjajan u seriji, opet najbolji kao u prethodnom kolu i velika pomoć i podrška Medojeviću u igri, a iza njih stoji majstor Ađuru, pa i njima je tada lakše da “krenu” ka vrhu napada. Koliko su samo akcija napravili i pripremili, da pomišljam da Mario i nema koga da izbacuje (posle svega prikazanog u prethodnom periodu od strane sve četvorice) i da može komotno da se posveti gledanju svog brata koji prebiva na “Farmi”. Kad se već tako međusobno razumeju u igri, šteta je kvariti ovaj trio, već treba gledati kako da se i od njih i njihove igre učini kakav napredak. Za prikazano – VELIKI aplauz.

Tadić i Aleksić – tako se igra (mada sam ubeđen da Dušan može MNOGO bolje, naročito sa centaršutevima koji su ponekad premlaki, nikakvi i samim tim neupotrebljivi). Golovi, asistencije, Aleksićevo pomaganje odbrani i igra “iz inata” (u hokeju i nekoliko poena za obojicu)…Konačno da preuzmu odgovornost za konačan rezultat (o igri nek se brinu gorepomenuti), pa iako se može kritikovati poneki deo njihove predstave, treba im staviti na leđa značajno veći teret, pa da vidimo šta zaista mogu (za Danija znam da može puno). Kad se pridoda kapiten Dragan koji sad više gleda da asistira (za razliku od “ne dam nikome loptu i nosim je kući” Stjepanovića), onda je vidljivo da se tu nešto “menja” pod uticajem novog šefa struke.

Sve opet počinje od Brke i četvorke ispred njega – istina da u igri zadnje linije fali još malo sigurnosti (srećom poneki kiks Lovrića i Kize gosti iz Požarevca nisu kaznili), ali su bekovi pomagali saigračima napred (Kiza beleži i asistenciju kod prvog gola), te je činjenica da kad Brka i “majstor sam, pa šta” Pleč “pokrenu” igru od nazad, sve se kao plima (ili oseka, zavisi za koga) nadovezuje – Ađuru, Tumbas i Meda, bokovi sa po dvojicom koja se pripomažu (a tu dolazi do izražaja Vuletovo i Kizino trčanje), pa se plete mreža (bez obzira na jačinu protivnika) iz koje se lako (ili lakše) stiže do trijumfa.

Taj trijumf nisu posmatrala deca sa tribine na kojoj je reflektor, iako je najavljivano da će njihovo prisustvo biti redovna pojava na našem “Karađorđu”. Širenje novog gripa, hladno vreme (mada za hemoroide, deco moja draga, nikad nije suviše rano), nemogućnost škole (zbog imena akcije “Najbolji uz najbolje”) da izaberu najbolje u svojim redovima, propust nekog od “naših” u klubu…Kako god – nisu posmatrali našu predstavu u stilu “ipak nismo stari neradnici” protiv Mladog radnika. Za vas, pa i za sve koje žele da čitaju, to beše ovako:

PRVIH TRI FRTALJA SATA :

3. minut – Evo prve karte. Dobio ju je Vasiljević jer je žestoko startovao na kapitena Dragana, na aut – liniji ispred istočne tribune.
7. minut – Aleksić (koji je počeo po levom boku) rastura isti i traži Mrđu. On ne stiže, ali je Cenić tako zahvata da za malo nije prevarila Pejovića.
9. minut – Sada Tadić centrira sa levog boka (rotirao se sa Danijem na po 5 minuta, kao da su tražili gde će kome da odgovara), pa Tumbasević hvata glavom i šalje pored gola. Iako nije visok i ovo je počeo da radi po više puta u toku meča.
13. minut – Sepuja i Pejčić su probali duplim pasom i uspeli da se oslobode pratnje Pleča, Vuleta i Ađurua. Sepujin šut je blokiran, pa igramo kontru po oprobanom receptu – Meda vuče, traži Tadića na bok, on šalje loptu ka Mrđi. Sve je bilo odlično, osim što je golman gostiju brži od kapitena.
18. minut – To se čeka. Prangija Aleksića sa 20 – tak metara iskosa na pas Ađurua. Trese štanglu koja drži mrežu. U najavi je njegov šut u okvir gola.
20. minut – Dobra akcija Požarevljana. Probio je Matić i loptu šalje ka Sepuji (zaboravih – kako ga je čudno gledati dva puta protiv nas, jer je igrao i na onom meču na Čukarici pre dva meseca. Ako pređe još negde, biće i previše). Ispred njega, opasnost otklanja njegov zemljak Kizito.
25. minut – Matić naleće dva puta zaredom u roku od 30 sekundi. Prvi put se ne razumeju najbolje Brka i Pleč, a drugi put Pleč i Kiza. Srećom, stigli smo da ga onemogućimo da bolje reaguje. Nema tu mnogo mudrosti – teraj to dalje od gola i ne dozvoli opasnost iz ničega.
27. minut – Sad je Lazić u ozbiljnoj šansi. Korner za goste nakon kog nismo najbolje izbacili loptu, na koju naleće levi bek Simić, pa u želji da je opali ka golu, ni kriv ni dužan na suprotnoj strani upošljava Matića koji je izbegao ofsajd poziciju. Loš šut pored gola, posledica je njegovog iznenadjenja, jer loptu i šansu nije očekivao ni u snu.
29. minut – Preko gola šutira Kizito. S jedne na drugu stranu terena, odigrali su Aleksić, Tadić i Mrđa, koji spušta loptu natrčalom Kizi.
32. minut – 1:0 - evo ga. Kad već ne ide centaršut, da ja malo dodam u prostor. Tadić pušta zahuktalog Kizu po levom boku, koji trči, a očima gleda u desno i pronalazi Aleksića u 16 – ercu (bolje nego zamenik kapitena). Daniju ne treba puno da reaguje. Tuče loptu i ona ide iza Pejovića. Ađuru i Pleč su posebno zadovoljni, slave sa Tumbasom, a Sosa zove Mrđu na konsultacije.
34. minut – 2:0! Za našu ligu, već se može svirati kraj meča, jer ko postigne dva gola, u 99% slučajeva pobeđuje. Mi to uradismo i za dva minuta. Ađuru mudro šalje ka Tumbaseviću (često “uletao” po bokovima), a on sa desne strane nalazi Tadića. Iz dva puta (uz kontakt sa rukom) smiruje loptu i šalje je ispod golmana gostiju. Sad Sosa zove i Kizu na razgovor, a Tadić sa Plečom igra neku čudnu igru kod aut - linije. Možda će se Dušan uobraziti da je “Brazilac”?
36. minut – Loše proigravanje Lovrića ka srednjem redu koristi najbrži igrač gostiju, Predrag Luka. Kreće ka našem golu, ali još je on zelen za neki ozbiljniji duel sa “ima me svuda” Ađuruom. Vraćamo posed lopte.
37. minut – Sad Lovrić klizećim startom zaustavlja Luku, koji ga gazi po nozi u doskoku. Kiza nastavlja i rastura bok, pa opet sjajno centrira. Kapiten je u dobroj šansi, ali je i nonšalantan, pa je izborio samo korner. Bolji i žešći trzaj glavom i lopta bi odsela u desnom golmanovom ćošku. Posle kornera, šut preko gola sa više od 20 metara šalje Vulićević. Samo probaj, momčino.
40. minut – Vule je sjajan u odbrani, a to mu omogućava kretanje i pomoć Aleksića. Miroslav je ispratio Sepuju do kraja, jer ga je Dani “pokrio”, pa seče napad gostiju i hita loptu ka kapitenu. On gubi duel sa Cenićem na ivici kaznenog prostora uz, meni se barem čini, prekršaj halfa gostiju. Ovde je već jasno vidljivo da kad Dani krene u nazad da pripomogne Vuletu ili ka sredini, na njegov bok ide Janko. Jedna od boljih Sosinih taktičkih zamisli.
44. minut – Vule je izborio i žuti karton Simića. Tadić u nastavku, centaršutem traži Tumbasevića – skače i loptu šalje po sredini gola, ali su tamo ruke Pejovića. Bravo za Tumbasa, a pošto nadoknade nema, posle ovoga se ide na odmor. Zaslužen.

DRUGIH TRI FRTALJA SATA :

1. minut – Opet je Matić probao da ugrozi Brkića. Luka je izveo prekid, loše izbacujemo (jedna od stvari na kojoj se mora poraditi), pa loptu sa 18 metara Matić šalje, solidno jako, u Brkine ruke.
3. minut – Mrđa i Tadić odigravaju po boku, a nakon Dušanovog lošeg centaršuta, opet je najviši Tumbas, koji borbeno pokušava da dođe do lopte.
4. minut – Konačnih 3:0! Kakva akcija u stilu “nema soliranja” (da Slaven nešto nauči od saigrača). Duga lopta ka Mrđi koji za sobom odvlači dva igrača gostiju. Kad je to učinio, prebacuje loptu na drugu stranu terena ka Tadiću. Sve prati Medojević, kome Dušan pruža loptu, a sledi potez za aplauz. Meda ulazi u 16, varkom tela tera tri igrača Mladog radnika da “prolete” po travi, pa loptu pruža “na tacni” Tadiću. To se ne promašuje. “FIRMA” počinje sa lepom koreografijom, a i gostujući tim ima podršku - bodri ih četiri navijača, pa jedva i transparent raširiše.
8. minut – “Ne centriram više” Tadić daje dobru loptu po travi ka kapitenu. Njegov šut levicom ide dva gola prostora u desno. Dobro da se pomoćnik nije bacio da napravi paradu I uhvati loptu.
10. minut – Pleč pokazuje koliko zna. Prekid za nas on koristi da se izvuče na bok i čak proba (a znamo da mu lopta ”ima oči”) da centrira. Ovo je učinio dva puta u toku meča – da istrči nazad ako gosti krenu u kontru ne može, onda trio na sredini pokriva njegov izlet na krilo, a on može da “gađa” nekog u 16. Nova dobra Sosina zamisao.
11. minut – Mrđa napolje, Slaven unutra i na desni bok, traka Tadiću i odlazak u levo (ne politički, već u formaciji), Aleksić u sam vrh napada.
15. minut – Greši Kiza, a Luka ne koristi to najbolje. Dubinska lopta je išla Kizi na grudi, ali je ne prima dobro i gostujućem igraču omogućava da pripreti Brki. Pored gola za nekoliko santimetara.
17. minut – Savanović menja Matića.
22. minut – U duel (i fizički i verbalno) ulaze Pleč i Sepuja. Karton za obojicu. Dva meča (Čukarički + Mladi radnik)) na kojoj je Pleč “stavio u džep” Judžina. Toliko o znanju.
24. minut – Možda i naša najbolja akcija. Meda je izdržao tri vezana duela i dobrih 30 metara pomerio napad (kao u američkom fudbalu), dodao Tadiću koji “lomi” Luku i Ristića po levom boku. Opet vraća ka Medi koji samo nastavlja put lopti ka Ađuruu. Njegov šut, na žalost, ide preko gola.
25. minut – Majstorija Tadića i Aleksića sa sve “štiklom” i proigravanjem Kize na boku. Njegov centaršut na drugu stativu kvari Slavenov faul u napadu.
28. minut – Probao sam glavom, ajde sad i nogom. Prangija Tumbasevića sa 25 metara iz slobodnjaka, pa Pejović mora dva puta da interveniše i da “šalje” loptu u korner. Svemu je prethodio prodor Stjepanovića (Slavene – u svakoj enciklopediji stoji ovako na početku teksta : “FUDBAL JE KOLEKTIVNA IGRA U KOJOJ…” ! Misliš li da je to džabe tako napisano od strane značajno mudrijih i od tebe i od mene?), gde on prima loptu na desnom boku i juri sam ka sredini terena, a ostali stoje i čekaju šta će biti.
34. minut – Izmene u oba sastava. Pleča menja Peković, a Pejčića Miletić.
36. minut – Lovrić dobija karton, jer je sprečio opasan nalet Ristića jednim muškim klizećim startom. Odmah i Aleksića menja “imam novu frizuru” Hucišvili.
42. minut – Fantastično prikazano osvajanje prostora. Tumbasević odigrava za Ađurua i kreće napred na levi bok. Sledi odličano odigravanje njega i Tadića, koji nastavlja kretanje lopte ka Janku koji je pristigao na Dušanovu poziciju. Dobar centaršut gađa Hucišvilija u glavu. Šteta – sve je odigrano iz prve, ali Gruzijac nije mogao bolje od onoga kako je šutirao.
44. minut – Frenklin menja Sepuju.
Tri minute sudijske nadoknade u kome je bilo svašta. Prvo su se glavama u skoku sudarili Tumbasević i kapiten gostiju Lazić. Dok sam gledao kako se Janko previja jer je dobio žestok udarac, pada Hucišvili u drugom delu kruga na sredini terena. Da li zbog “prevelike” minutaže, gripa, dobijenog “lakta”, posete Medvedeva Srbiji… on se uz pomoć doktora jedva pridigao i teturajući napustio teren. Iako se vratio na isti nakon ukazane pomoći, čini se da je na kraju odvežen kolima Hitne pomoći na dodatna ispitivanja. Vrlo čudan i mučan kraj meča, iako su igrači i “FIRMA” slavili posle posledenjeg sudijskog zvižduka.

Sledi ozbiljno gostovanje u Jagodini, pa nova dvonedeljna pauza, a niz dobrih igara i zasluženih trijumfa treba nastaviti. Ovakvim pristupom taj nastavak sledi sigurno. Valjda će to potrajati i napredovati, jer uvek može bolje (mada smo često viđali da može i gore). Što bi mudri Aristofan govorio : “Neka svako radi ono što najbolje zna” (onaj koji ne zna i ne može – neka ne radi ništa, ali i to je Sosin posao, pa se sve, ipak, svodi na pomenutu mudrost). Tu onda zime, mada je meteorološki sve bliže, za nas neće biti.