ako treba da navija prava sportska publika? Da li treba vređati igrače u toku utakmice? U našoj arhivi pronašli smo jedno zanimljivo razmišljanje sa kraja pedesetih godina prošlog veka. Tada je na sva ova pitanja pokušao da odgovori legendarni golman Vojvodine Lazar Vasić.

"Verovatno ni jednom čoveku nije prijatno kada ga neko vređa, pogotovo kada se trudi da uradi sve što bolje može. Naravno, često nam ne polazi sve za rukom. Ali, zar bi neko svesno pravio greške od kojih ima samo štete.

Uostalom, ljudi nisu automati i ne mogu uvek jednako da rade neki posao. Koliko nam se puta dogodi da dođemo na svoje radno mesto raspoloženi i sa ubeđenjem da će nam sve što budemo radili ići lako, a ipak se događa obrnuto. Zato bi trebalo da sačuvamo živce bar toliko da ne utičemo negativno na igrače od kojih očekujemo da do kraja istraju i na kraju nas obraduju pobedom. Nisu retki slučajevi da publika toliko zbuni igrača da on nije u stanju da učini ono najosnovnije, što bi u normalnim okolnostima sa lakoćom izveo.

Setimo se nedavne utakmice “Vojvodina-Zagreb”. Po prvi put je pred novosadskom publikom nastupio igrač Stevan Bena. Možete misliti kako se osećao ovaj mladić, koji je neposredno došao iz Armije, a ranije je igrao u jednom manjem klubu i prilikom svog prvog nastupa u ligaškom timu. Njegova trema i zbunjenost pri samom izlasku na teren bilo je nešto sasvim normalno u tom momentu. I naravno, počeo je da igra slabo. Ali on bi se verovatno popravio i počeo da igra dobro da nije sa svih strana čuo pogrdne reči na svoj račun. Do kraja utakmice, on je bio sasvim izgubljen.

Da li su navijači svesni šta rade u tim trenucima? Da li su svesni koliko takvo navijanje škodi timu za koji navijaju? Navijači bi mogli pomoći igračima koji se izgube ako ih podrže u takvim momentima. Inače, u takvim momentima nema drugog izlaza. A publika često zaboravlja na to.

Ili gledaoci misle da onaj koji igra loše nije toga svestan? Naprotiv, on se i sam zbog toga nervira i nije potrebno da ga neko još zbog toga i vređa. Pored toga treba imati na umu da se igrači za vreme utakmice nalaze u jednom izvanrednom psihičkom stanju, napetih živaca, uzrujani, plahoviti i osteljivih živaca".

Teško je reći da li je Lazar Vasić i u najcrnjim snovima mogao da pretpostavi kakvi će pojedinci obući "sveti crveno-beli dres" i zato neka vam ovaj tekst posluži kao tema za razmišljanje kako bi najbolje trebalo bodriti naše "ljubimce" na sledećem meču?