apulj 21. decembra 1957. godine

Napoli-Vojvodina 0:3 (0:2)

Vojvodina: Krivokuća, Roganović, Nikolić, Malešev, Boškov, Krstić II, Rajkov, Ivoš, Bena, Veselinović i Krstić I.

Napoli je u to vreme bio najbogatiji fubalski klub u Italiji. Na njegovom čelu, kao predsednik kluba, nalazio se „komadant Lauro”, poznata ličnost političkog i javnog života, vlasnik napuljskog brodogradilišta sa oko osamdeset prekookeanskih brodova. Lauro je poželeo da njegov tim odigra prijateljsku utakmicu sa Vojvodinom.

Iako je Vojvodina svojim dobrim igrama u Srednjoevropskom kupu stekla međunarodni renome, njeno ime nije privuklo veliki broj fanatične napuljske publike. Utakmici je prisustvovalo samo 20000 gledalaca. Treba napomenuti da je Vojvodina bila prvi jugoslovenski klub koji je ikada gostovao u Napulju.

Bila je to jedna brilijatna partija Vojvodine u kojoj su naši fudbaleri za klasu nadigrali svoga protivnika ne dozvolivši mu, sem u prvim minutima, da ugroze gol Krivokuće. Brzi precizni pasovi po zemlji, sasvim su razorili tim Napolija, koji je bio primoran tokom cele utakmice da se brani. Rezultat od 3:0 nikako ne predstavlja vernu sliku odnosa na terenu, i da je lopta još toliko puta odsela u mreži domaćina, ne bi bilo nerealno.

Publika se u početku nećkala da aplaudira timu koji je polako i sigurno polagao njihove ljubimce na pleća, ali je na kraju sasvim bila osvojena. Kada je sudija odsvirao kraj, spontani pljesak se razlegao gledalištem. Bila je to nagrada za nešto što još nije viđeno u Napulju, kako piše jedan njihov list.

Posle utakmice, na malom prijemu u prostorijama Napolija, trener domaće ekipe, nekadašnje desno krilo reprezentacije Italije Amaden, izjavio je: “Nama će ova utakmica mnogo koristiti, iako smo je izgubili. Jer igrači i ja smo videli mnogo šta od igrača Vojvodine što će nam koristiti u daljem takmičenju za državno prvenstvo.”