VE u znaku broja 33. Danijel Aleskić (18), dojučerašnji napadač Vojvodine, a sada pojačanje Đenove, u sredu je na oproštaju u fudbaskom centru “Vujadin Boškov” od fudbalera na poklon dobio svoj dres s potpisima. A od zaposlenih, veliku, crveno- belu tortu u obliku dresa i sa njegovim brojem - 33.
- Emocije su mi pomešane, skroz. Vojvodina je moj klub u kojem sam proveo osam godina i tužan sam zbog rastanka, a s druge strane, srećan sam što ću karijeru, što je san mnogih igrača, nastaviti u italijanskom klubu, u Seriji
A, u Đenovi - kaže Aleksić. - Ipak, mislim da sam učinio pravu stvar. Istina je da još sabiram utiske i da se nije baš sve sleglo, ali činjenica da su i Vojvodina i Đenova zadovoljni potvrda je da nisam pogrešio.
Zvanično najveći talenat srpskog fudbala ne krije da je bio zatečen razvojem situacije i događajima koji su munjevitom brzinom, između Mančester sitija i moskovskog CSKA, odredili put u Italiju.
- Zahvalan sam i te kako mom klubu i predsedniku Ratku Butoroviću što su mi omogućili da karijeru nastavim u Italiji. Za tu priču “krivicu” snosi Vladimir Jugović, jer su preko njega Italijani čuli i saznali sve o meni. Razgovori su protekli besprekorno, usledili su naporni lekarski pregledi i ispitivanja, i sada sam spokojan. Radujem se što ću karijeru nastaviti u Italiji, fudbalskoj zemlji, motivu za nova dokazivanja i, svakako, igrački napredak - zaključio je Aleksić.

ĐENOVA

Mladi reprezentativac Srbije već u petak se vraća na Apeninsko poluostrvo.
- Trener Gasperini i igrači očekuju me u petak na treningu, i nema šanse da zakasnim. Sada sam “razvučen” na sve strane. Euforija se ne stišava, a ja ne znam kuda ću pre. Najvažnije je da se pozdravim sa saigračima, rukovodstvom, trenerima, zaposlenima u klubu, navijačima... Majka Nedeljka i otac Dušan pridružiće mi se nekoliko dana kasnije, kada se smestim u stan koji mi sleduje. Srećan sam zbog prelaska u Đenovu, jer su i klub i grad, koji je na moru, vrhunski - kaže Aleksić.