dvomeču plej-ofa Lige Evrope, eto, pobedio je Šerif iz Moldavije s ukupnih 3:2 (2:1 i 1:1), a Vojvodini je ostalo da tuguje za velikom prilikom koju nije uspela ili umela da ostvari.

Stali su Novosađani na samom pragu ulaska u elitno, evropsko društvo, a nije moralo tako da bude. Moldavci su bili za nijansu bolji rival, zaslužili su da ih sportska sreća dotakne, a gostima iz Srbije je ostalo za nauk da se njen dodir, ipak, mora zaslužiti.

I pre nego što je francuski sudija Šapron dao znak da utakmica u Tiraspolju počne, igrači Vojvodine znali su da moraju da postignu barem jedan gol ako žele da stignu do istorijskog uspeha. Međutim, u prvih 45 minuta igrali su dosta stegnuto, razmišljajući o tome kako da zaštite sopstvenu mrežu. Najizrazitiju priliku u prvoj polovini meča imali su gosti preko Igora Đurića, koji je glavom šutirao u 31. minutu, ali je golman Tomić uspeo da ukroti ovaj pokušaj. Ipak, revanš je usledio na drugoj strani u 36. minutu, kada je Fernando pogodio prečku Delačevog gola. Sve ostalo svodilo se na polušanse s obe strane, bez izrazitih prilika za gol.

- Imali smo dobre šanse u oba poluvremena, rekao je po završetku utakmice Marko Nikolić, šef stručnog štaba Vojvodine. - Nismo uspeli da postignemo gol i ostaje nam da žalimo zbog toga. Domaćin je bio čvrst, uz to imao je i dosta raspoloženih igrača, a mi smo oba gola primili posle grešaka naše odbrane. Imali smo i peh da je Škuletić morao da napusti igru već u 48. minutu zbog bola u vratu i nije mogao da ga izdrži.

Prvu grešku odbrana Vojvodine načinila je u 59. minutu. Golman Matej Delač, do sada jedan od stubova tima, bespotrebno je istrčao van gola, pa zastao, a Bugarin Ismail Isa dobio je duel s Lekovićem i uposlio potpuno usamljenog Brazilca Žulijama kojem nije bilo teško da dovede svoj tim u vođstvo. Osam minuta kasnije, posle greške Đurića, usledio je pas Žulijama ka Fernandu, koji je sjajnim udarcem s 30 metara doneo Šerifu veliku prednost od 2:0.

Iako je Vojvodini bilo potrebno da što pre eventualno postigne gol, priliku za to crveno-beli nisu imali sve do 90. minuta, kada je Leković glavom smanjio na 1:2. Međutim, snage nisu imali igrači našeg tima, iako je nesporno postojala velika želja kod njih da nekako načine odlučujući korak ka plasmanu u grupnu fazu Lige Evrope.

- Sportsku sreću moramo da zaslužimo na terenu odnosom prema igri i velikim zajedništvom i željom čitavog tima - ponavljao je Marko Nikolić tokom sjajnih nastupa svog tima u kvalifikacijama. Ekipa je poštovala to pravilo sve do duela u Tiraspolju. U njemu, na to pitanje će struka dati odgovor, rešenja za rivala nije bilo, iako je i u dvomeču s Moldavcima Vojvodina pokazala da može da se nosi s njima. Ipak, skuplji i za nijansu kvalitetniji tim, predvođen kolonijom igrača iz Brazila, odneo je minmalnu pobedu i otišao dalje.

Vojvodini preostaje da se njeni igrači što pre konsoliduju i potpuno posvete domaćem šampionatu. Već u nedelju očekuje ih derbi sa Čukaričkim u Beogradu, igraju, dakle, protiv, na opšte iznenađenje, vodećeg tima posle prva tri kola. Vremena za odmor crveno-beli nemaju. Juče predveče već su ponovo izašli na teren u FC “Vujadin Boškov” kako bi trenirali i regenerisali se za duel s “brđanima”. Lepo leto ostalo je iza igrača Vojvodine, sledi im ekspresni povratak u svakodnevicu i motiv da ponovo izbore izlazak u Evropu, a onda, što da ne, iduće godine načine korak za koji ovog puta nisu imali dovoljno snage.