a nije bilo Milana Lukača na golu OFK Beograda, Vojvodina bi ubedljivije pobedila, a epitet najboljeg pojedinca zaslužio bi Enver Alivodić. Ovako, posle samo 1:0 i činjenice da su gosti ispred mreže imali nesavladivu hobotnicu, Alivodić priznaje:

- Ne pamtim kad sam video nešto slično. Lukač je činio čuda, kao da je začarao mrežu. Vrhunac je bio kad se u drugom poluvremenu odbranio nogom. Realno, ako računamo samo „zicere“, zaslužili smo najmanje 4:0. Kad se samo setim šta smo promašili…

Ni Vama se nije dalo, umesto mreže pogodili ste stativu?

- Dve za mene nepovoljne stvari su u tom trenutku bile ključne. Prvo, lopta me iznenadila, a drugo, došla mi je na levu nogu. Da sam mogao da je udarim desnom, sigurno bih pogodio.

Po opštim ocenama, Vojvodina je apsolutno nadigrala OFK Beograd?

- Utoliko više žalim što silan trud i odličnu igru nismo naplatili sa još kojom loptom u mreži gostiju. Stvarno smo to zaslužili. Perfektno smo odigrali. Svi do jednog, bez slabog mesta.

Publici ste se Vi najviše dopali?

- Hvala navijačima, uživao sam u njihovoj podršci. Kad ekipa igra odlično i kad se oseća da su navijači uz nas, to daje krila. Ko se u takvom ambijentu ne bi borio do iznemoglosti.

Kakve su šanse Vojvodine u revanšu na Omladinskom stadionu?

- U prvoj utakmici pogodili smo jednom, ali ako već nismo imali sreće da postignemo više od toga, onda je bar dobro što smo sačuvali svoju mrežu. Sve je i dalje otvoreno, s tim što ne bi trebalo potcenjivati naš gol prednosti. Nije to baš tako malo kao što izgleda.