udbaleri Vojvodine igrali su samo 1:1 protiv litvanske Suduve u drugom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope, pred 6.103 gledaoca na novosadskom “Karađorđu“. To je rezultat koji crveno-belima ostavlja nadu da mogu da se nađu u trećem kolu, ali je, uprkos razlici u kvalitetu u korist tima Zlatomira Zagorčića, utisak da je sada uloga favorita iz više razloga na strani ekipe iz Marijampolja.

Predivno veče i sjajan fudbalski ambijent na “Karađorđu“ mogli su da budu odličan preduslov za dobru igru i pobedu domaćeg tima. Međutim, ovo drugo je izostalo, a ovo prvo viđeno je samo u drugom poluvremenu. Početak sezone, reklo bi se, za Vojvodinu je sličan kao i start prethodne. Sličan, ali ne i isti…

Za razliku od onoga što (nisu) prikazali protiv Vaduca, fudbalerima Vojvodine se sinoć ne može zameriti na borbi i trudu da se dođe do pozitivnog rezultata. Očito je bilo da su crveno-beli prvo poluvreme odigrali u grču, pomalo i u strahu od greške, koja je, na njihovu nesreću, došla u drugom poluvremenu i to u jeku opasnih napada domaćeg tima.

Novosađani su promašili nekoliko odličnih šansi i zaista imaju za čim da žale, a na kraju su aplauzom ispraćeni sa terena, iako rezultat meča, a i igra pojedinih igrača, verovatno nikog od gledalaca nisu zadovoljili. “Bacanje lopte“ na Abubakara i centaršutevi u koleno i dalje su stara boljka novosadskog tima, ali čak i sa takvom igrom, Novosađani moraju da izbace “simpatičnu“ ekipu iz Litvanije (i to još uvek mogu da učine).

Vojvodina je bila mnogo opasnija po gol rivala od 60. minuta, kada je Bojović zamenio borbenog Ađurua, a tim iz FK Vojvodinaformacije 4-2-3-1 prešao u 4-4-2. Međutim, ne zbog toga što je napadač Novosađana uneo pometnju u odbranu domaćih (naprotiv, nekoliko puta je vrlo loše reagovao), već zbog toga što se Almami Moreira povukao malo nazad, ranije dobijao loptu i imao bolji pregled igre, što je koristio da svojim pasovima ubacuje saigrače u šanse.

Ono što ne može da se izostavi iz priče o ovoj utakmici, jeste kamerunski napadač Abubakar Oumaru. Iako je i on bio daleko od svog najboljeg izdanja, njegov doprinos igri Vojvodine bio je velik, a svaki dobar potez ovog fudbalera ispraćen je skandiranjem njegovog imena sa tribina. Činjenicu da je odlučio da igra uprkos tome što je pre nekoliko dana ostao bez oca, znao je svako ko se sinoć našao na “Karađorđu“, a na severnoj tribini, bio je istaknut transparent “Abu, Firma je uz tebe!“

Da li zahvaljujući Božjoj volji, sudbini ili pasu Petra Škuletića, sada nije ni bitno, ali Abubakar je golom u poslednjem minutu nagrađen za sve što je pružio. Na žalost vojvodinaša, pogodak je bio samo za remi, a ne za pobedu. No, ostao je i revanš.