NISAM znao da i Vojvodinu zovu ”lale” kao i reprezentaciju moje zemlje i baš mi je drago zbog te koincidencije. A, posebno mi je drago i što sam prvi Holanđanin u srpskom Fudbalu. Štaviše, iskreno se nadam da sam samo otvorio vrata i da će mojih zemljaka ovde biti još“!

Ovo na početku razgovora za ”Novosti” kaže Seržinjo Grin (30), dojučerašnji fudbaler Levskog iz Sofije, koji je pre nekoliko dana potpisao dvogodišnji ugovor sa Vojvodinom. Odmah dodaje da mu dolazak u Novi Sad nije prvi direktan kontakt sa srpskim fudbalom.

- Pre šest-sedam godina sam u Fejenordu igrao sa Dankom Lazovićem, koji je od mene mlađi godinu dana - objašnjava Grin. - Sjajan igrač, nema šta, čudim se što ga više nema u vašoj reprezentaciji. Odlično smo se slagali. I na terenu i van njega.

* U Valvajku vam je, nešto docnije, trener bio i Željko Petrović?

- Da i to je za mene bilo još jedno dobro iskustvo sa ljudima sa ovih prostora. Nadam se da će mi i ona koja predstoje u naredne dve godine, koliko bi trebalo da ostanem u Srbiji, biti ista takva.

* Da li su prvi utisci o Vojvodini potvrdili očekivanja?

- Zasad - da. Klub je, čini mi se, veoma dobro organizovan, igra kvalifikacije za Ligu Evrope, ponuda koju sam dobio bila je veoma korektna... A, sviđa mi se i što sam opet u crveno-belom dresu. Kao nekad, u Fejenordu.

* A u fudbalskom smislu?

- Pre nego što sam prihvatio ponudu da potpišem ugovor gledao sam prijateljski meč Vojvodine sa ruskim Fakelom. Igramo dosta brzo, sa malo dodira, baš kako meni odgovara.

* Fizički, kažu, niste baš najbolje spremni?

- Trenirao sam individualno prethodnih sedmica, ali to, naravno, nije isto kao kad radite sa ekipom. Videćemo koliko vremena će mi trebati da stignem ostale igrače. Verujem ne previše, ali nisam ni od onih koji se razmeću velikim izjavama. Kao i sve drugo, i to će pokazati teren, jedino relevantno mesto u ovom našem fudbalskom poslu.


KAO DA NISAM STRANAC

* DA li je bilo one uobičajene početne barijere između domaćih igrača i pridošlice?

- Ne, apsolutno ne, baš naprotiv. To je možda i najprijatnije iznenađenje na samom startu, pošto sam naišao na takvu otvorenost i predusretljivost da se više gotovo i ne osećam kao stranac.


SRPSKI I BUGARSKI

* KOMUNIKACIJA sa novim saigračima vam ide lakše nego što se očekivalo?

- Da, da... Za dve godine u Sofiji prilično dobro sam savladao bugarski, sa kojim srpski, kako vidim, ima dosta sličnosti. Pošto na terenu postoji samo jedan jezik, onaj fudbalski, nadam se da ni tu neće biti problema.