AČKU će staviti u dresu Vojvodine. Marsel Pleč (33), stameni štoper, Brazilac s nemačkim pasošem, karijeru dugu 16 godina okončaće, kako najavljuje, dogodine u junu, upravo u Novom Sadu.

- Nikad ne reci nikad, ali tako planiram - kaže Pleč. - U Brazilu sam igrao četiri godine, zatim u Evropi 12 sezona i smatram da je sada dobar momenat da završim igračku karijeru.

* Da li je to najava titule, jer uz pehar se prave oproštaji?
- Zašto da ne. Ja se nadam tome, i to nam je svima u klubu cilj.

* Ima li Vojvodina tim za najviše domete?
- Ono što sam imao prilike da vidim, uz Crvenu zvezdu i Partizan, svakako da Vojvodina ima šanse da ide do titule.

* Kako je igrati u srpskoj ligi, s obzirom na to da imate dugogodišnje iskustvo u evropskim klubovima?
- Odigrao sam malo mečeva da bih mogao detaljanije da govorim o tome. Vidim da ima mnogo mladih igrača, ali u karijeri, recimo, u utakmicama za bodove, nisam igrao pred toliko malo ljudi na stadionu kao što je to bio slučaj u Kuli u prvoj utakmici šampionata. Takođe, teren je bio očajan, visoka trava... Nadam se da će, kada bitka za bodove počne punom parom, sve to doći na svoje mesto.

* Otkud vi baš u Srbiji?
- Volim putovanja, volim da igram fudbal, da upoznajem razne zemlje, kulture... Živeo sam u Grčkoj, Nemačkoj, na Kipru, i idem tamo gde mogu da igram. Vojvodina mi je dala šansu i zato
sam došao.

* Upoznali ste se s Novim Sadom?
- Nisam imao vremena za izlaske i šetnje gradom. Zaista, imamo mnogo obaveza, od treninga do odmora i relaksacije, sve je podređeno fudbalu. Ono što sam u nekoliko navrata uspeo da vidim jeste da je reč o predivnom gradu i biće vremena da uživam u njemu.

* Porodica vam je u Brazilu?
- Supruga Merilend i sedmogodišnja ćerka Kerolajn su u mom rodnom mestu Toledu. Ćerka ide u nemačku školu, gde, pored maternjeg portugalskog jezika, uči nemački i engleski, pa će kod mene doći tek kada bude raspust. Jer, zaista nije dobro da prekida školovanje, a i ne bih želeo da je opterećujem učenjem još jednog jezika.

* Vi govorite nekoliko stranih jezika?
- Nemam problema s tim pitanjem, lako se sporazumevam i lako učim, jer sam komunikativan i, što se kaže, otvoren, druželjubiv tip. To su ovde svi primetili i svi me lako razumeju. Inače, govorim portugalski, španski, italijanski, grčki, nemački i engleski. Učim i srpski, najpre u onoj meri koja mi je potrebna za priču na terenu, a zatim i kada izađem u grad, da mogu lako da se snađem. Svaki dan nešto novo naučim, po sistemu, „levo“, „desno“, „sam igraj“ ...

* Brazilski temperament na Balkanu?
- Volim sambu, salsu, latino-muziku i da slušam i da plešem. Isto tako, volim i na terenu da igram u ritmu. Takođe, polako se upoznajem i s popularnom muzikom u Srbiji.

* Obično su dobri fudbaleri loši plesači?
- Mogu da se složim s tim, ali, jednostavo, ja sam fantastičan plesač - zaključio je Pleč.


POLAKO SKIDA KILOGRAME

BRAZILAC je u Srbiju došao s viškom kilograma. Mnogi su sumnjičavo vrteli glavom videvši ga u dresu...

- Sada je sve bolje. Napredujem, kao i ekipa. U Brazilu sam bio tri meseca, hteo sam da ostavim fudbal, opustio se, ali, i pored svega, došao u Vojvodinu. Već prvih mesec dana dao sam sve od sebe da se što bolje pripremim. Prvi, najteži korak je napravljen, a za dve-tri nedelje biću u još boljoj formi.


MENHENGLADBAH, KAJZERSLAUTERN...

MARSEL Žoze Pleč rođen je 13. maja 1976. godine u Toledu, u oblasti Parana, na jugu Brazila. Visok je 186 centimetara i igra u odbrani na mestu centralnog štopera.
Nastupao je u Oliveirenseu u Brazilu, zatim u Borusiji iz Menhengladbaha, Kajzerslauternu, Panioniosu, Omoniji, a sada je u Vojvodini.