lobodan Novaković je, da tako kažemo, dete Vojvodine. U ovaj klub došao je kad je imao samo desetak godina i to iz škole fudbala, koju je držao dr Mika Radosav. Rođeni je Novosađanin i stalno se bori za mesto u timu. Ta borba i upornost moraju dati plod. Recimo, Novaković je igrao u Kabelu, temerinskoj Slogi, Novom Sadu i Hajduku iz Kule. Iz tog kluba, koji sad vodi na tabeli Jelen superlige Srbije, vratio se pre godinu i po dana u svoj matični kolektiv.

- Vratio sam se i, Bogu hvala, ostao sam u svojoj Vojvodini – rekao je Slobodan Novaković. – Na svakom treningu se maksimalno zalažem i čekam svoju šansu.

Zašto niste imali baš mnogo šansi da zaigrate u ekipi?

- Pa, kad sam se vratio, tim je već bio oformljen. Međutim, nikada ne posustajem i uvek se nadam najboljem. Eto, odkako je došao trener Dejan Vukićević, na sve tri utakmice dobijao sam šansu, ulazeći u igru s klupe za rezervne igrače. U Užicu sam odigrao skoro celu utakmicu, jer se, negde u 15. minutu, povredio Daniel Mojsov, izuzetni štoper.

Kako ste vi videli taj susret u kome je bilo 2:2?

- Mogu da kažem da smo igrali dosta dobro i bili bliže pobedi. Dva puta smo vodili i u finišu primili gol, koji je za Užičane postigao nekadašnji igrač Vojvodine Savo Kovačević. Verujte, niko od nas nije zadovoljan tim bodom, jer bili smo dobro pripremljeni da osvojimo ceo plen. O nekim stvarima na terenu i odlukama sudija, ne bih da pričam. Već smo se okrenuli susretu sa OFK Beogradom, koji nam u subotu dolazi u goste.

Koliko vam znače ti ulasci u igru s klupe?

- Mnogo mi znače, a uz to stalno sam na užem spisku fudbalera za utakmice. Trener Vukićević mi daje šansu i to mi je mnogo drago. Takođe, mnogo toga se promenilo nabolje njegovim dolaskom u Vojvodinu. Ovo nije samo moje, nego i mišljenje svih igrača. On je dobar čovek, veliki profesionalac, konkretan i direktan u razgovorima.

Da li ćete i iskoristiti šanse?

- Naravno. Od rada ne bežim. Učiniću sve da pružim svoj maksimum. Uostalom, sve je na meni i probaću da maksimalno sve ispratim. Igram u veznom redu, a nije mi teško da odem i malo napred, mada je konkurencija jaka, ali to je motiv više svakom igraču.

Delujete nekako opuštenije, ili je to možda varka?

- Nije varka. Ne ulazim stisnut na teren, jer svaka šansa je iskustvo više, a time se stiče i samopouzdanje, pa nemam ni neku bojazan da ću načiniti grešku.

Kako vaši saigrači gledaju na vaše sve češće ulaske u igru?

- Mi smo kompaktna družina, a atmosfera je izuzetna. Bodre me i to mi, definitivno, mnogo znači – naglasio je Slobodan Novaković.