ako je tek pre mesec dana došao u Vojvodinu, Naemake Ađuru, momak rodom iz Nigerije, kako kaže, u priličnoj meri prilagodio se svemu, i životu u Novom Sadu i igri Vojvodine. Đura, kako su ga nazvali još u Ivanjici gde je započeo karijeru u Srbiji, već je u dobroj meri osvojio srca navijača Novosađana, doduše ne svih, već onih kojima izazov predstavljaju i prijateljske utakmice njihovih ljubimaca.

Fudbalski put, objašnjava Đura, nije mu baš bio posut cvećem. Počeo je da pika loptu kod kuće u Junitu, a onda se otisnuo u Srbiju i prizemljio u ivanjičkom Javoru još kao omladinac. Zatim je bio pozajmljen Metalcu iz Gornjeg Milanovca, da bi se vratio u Javor gde je privukao pažnju i to ne samo ljudi iz Vojvodine.

– Dobro je ovde. Koliko sam video, ljudi su izuzetni. Trener je fantastičan, kao i moj cimer Jozef Kizito. Kiza mi stalno priča sve najbolje o klubu, a što je najvažnije, ne završava se sve na njegovom kazivanju, već na tome što se sve više uveravam da je zaista tako.

Da li se privikao za ovo vreme na sredinu i treninge pitamo ovog 22-godišnjaka, koji se tu i tamo još muči dok govori srpski.

– Jesam, jer sam prilagodljiv. Gde me stave, kao da sam tamo ko zna otkad. Što je najvažnije, treninzi su odlični i verujte mi da sam već mnogo toga ovde naučio.

Kakva bi se ocena mogla dati organizaciji kluba, interesujemo se.

– Odlična. Tako nešto može samo da se poželi, a meni se to ostvarilo. Privikao sam se na sredinu i nemam reči kada je u pitanju odnos ostalih igrača prema meni. Nema zavisti, nema zlobe... Znate, malo se šale sa mnom. Kroz to, zar ne, prolazi svaki novajlija. Šta ću drugo nego da se smejem svemu tome, jer ništa nije ni grubo, ni preterano. Šta sam prvo naučio? Pa, zna se, da psujem. Kada sam progovorio, svi su se iskidali od smeha, ali to već pripada prošlosti. Inače, psovke ne koristim. Nije mi u prirodi da psujem.

Odličan je utisak ostavio, predočavamo mu, a trener ga je nahvalio i nazvao pravim sefom za loptu na sredini terena.

– Pohvala svakom prija, pa i meni. Ali hoću još više da radim, pošto je to dobro za mene, ali i za moj klub koji, vidim, ima velike ambicije. Moram pre svega da popravim igru u napadu. Fudbaler treba da bude kompletan i da na svakom mestu igra dobro. Odgovara mi sredina terena, samo u ofanzivnim zadacima još treba stvari da se doteraju. Što se pak saigrača tiče, odlično sarađujemo i razumemo se dobro u igri.

Udarila vrućina, je li teško?

– Tu reč ne poznajem i ne priznajem. Kad radimo – radimo maksimalno, kad igramo – igrajmo maksimalno. Samo se tako može napred.

Prilikom predstavljanja u Vojvodini, sportski direktor Miodrag Pantelić rekao je da očekuje da bi se Đura uskoro mogao naći među reprezentativcima Nigerije. Je li preterao ili...

– Akobogda, igraću za najbolju selekciju svoje zemlje. Moram da se nametnem tamošnjem selektoru, a znam da to mogu samo dobrom igrom u crveno-belom dresu. Bilo bi lepo kada bi jednog dana igrali Srbija i Nigerija. Zanimljivo, takođe, jer bi se dalo meriti koliko kome leži ovaj fudbal.

Austrija iz Beča je prvi rival Vojvodine u kvalifikacijama za Ligu Evrope – kako gleda na ishod tog duela, pitamo ga.

– Sportista sam, samim tim i optimista. Verujem da ćemo pobediti. Bitna je to utakmica za nas i maksimalno ću se truditi da dam svoj doprinos pobedi. Svi moji klupski drugovi razmišljaju na isti način. Prema tome, i-de-mo da-lje.



Nezgodno

Pitamo Đuru kakva je situacija kada su devojke u pitanju.

– Ha, ha... Nemam devojku, slobodan sam, a kada se o Novosađankama radi, malo je reći da su prelepe.

Ako bi se oženio ovde...

– Uh, nezgodno pitanje... Iskreno, moram bar dvaput godišnje da odem u Nigeriju, jer se zaželim roditelja, braće i sestara. Moja majka izrodila je sedam sinova i dve kćeri. Velika smo porodica, a sem mene, fudbalom se bavi i moj brat koji igra u Nigeriji. Talentovan je i ako bude dosta radio, dovešću ga.

Novi Sad?

– Uh, lep grad, mada ga još nisam sasvim upoznao, pošto najviše vremena provodim na Veterniku... Moram da priznam da je lepši i od mog rodnog grada u Nigeriji, Elugua, koji je veći od Beograda.



Stiže Nguamele

Najduže očekivan među Novosađanima, Kamerunac Džekson Nguamele trebalo bi da postane član Vojvodine naredne nedelje. Kako je juče javio sportskom direktoru novosadskih crveno-belih Miodragu Panteliću, dobio je našu vizu, a stigli su i papiri našeg Ministarstva spoljnih poslova.

– Odmah smo poslali i garanciju, a ovaj kamerunski reprezentativac se iz Nigerije, gde je završavao formalnosti, vratio kući odakle će krenuti u Srbiju – rekao nam je Pantelić.