leksandar Katai je, golom u sedmom minutu revanš utakmice polufinala kupa sa Slobodom Point Sevojno, osigurao Vojvodini plasman u finale nacionalnog kupa. Crveno-beli su, kao gosti, slavili sa 2:1, a kod kuće sa 1:0. Trener Zoran Milinković nekoliko puta je rekao da veruje u mladog igrača, kome je dvadeset leta, pa mu je ukazivao šansu. Ovoga puta Katai je bio starter i na terenu je proveo svih devedeset minuta. Iskoristio je ukazano poverenje na najbolji način.

– Kad nema Abubakara, tu sam ja i moram da opravdam poverenje – počeo je priču Katai. – Mi smo dobri drugari i znam šta je njegov zadatak u ekipi. Ulazio sam i ranije u igru s klupe, a želja mi je da se ustalim.

Čini se da je naš sagovornik istinski džoker. Kad god je ulazio na teren, opravdao je poverenje stručnog štaba.

– Svestan sam svojih mogućnosti, ali i toga da još moram da učim – dodao je. – Nije mi teško da na zeleni tepih ulazim s klupe za rezervne igrače. To me tera da pokažem sve što znam i mogu. Stičem iskustvo, koje je neophodno svakom fudbaleru. Dobijam šansu, ali i sve veću minutažu u odnosu na proteklu sezonu. Kao i svaki igrač, očekujem da što duže budem u igri i da uradim maksimalno svoje zadatke.

Vratili smo se na gol koji je postigao i time osigurao finale svom klubu, u kome je prošao sve selekcije.

– Verujte, mnogo mi znači to što sam bio strelac i odveo Vojvodinu u borbu za trofej. Peti put smo u finalu najmasovnijeg takmičenja i želimo pehar u našim vitrinama. Bio je to po svemu neobičan pogodak. Naime, posle centaršuta Vuka Mitoševića, Tumbasević je preskočio loptu, koja je krenula prema meni. U tom trenutku pao sam na zemlju, ali sam se brzo podigao i lopta me je pogodila u levi kuk i našla se u mreži Slobode.
Gol je gol, pa makar kakav on bio. Važno je da se lopta zakoprca u mreži rivala.

Još nekoliko puta mladi igrač imao je šansu da pogodi, ali nije uspeo.

– Bitno je da smo u finalu, a tada je sve moguće, jer popravnog nema – istakao je Katai. – Moji klupski drugovi i ja nemamo nikakav kompleks i uopšte nam se ne odsecaju noge zbog imena protivnika, mada svakog cenimo. Voleo bih da i taj trofej, najzad, stigne u naše vitrine. To ne znači da zapostavljamo prvenstvene borbe za bodove. Naprotiv, mi želimo u Evropu i cilj ćemo ostvariti.

Interesantno je i to da je u sredu sastavu bila čak šestorica momaka iz fudbalske škole Vojvodine. U startnoj postavi igrali su: Brkić, Medojević, Karan, Mitošević, Slobodan Novaković i Katai…

– Mi smo deca ovog kolektiva i trudimo se da na pravi način branimo boje našeg kluba. Interesantno je i to da u prvoj postavi nije bilo stranaca. Što se mene tiče, želim da dobro igram i sve će doći na svoje mesto – naglasio je Aleksandar Katai.