e pamti se kada je jedan fudbaler, pa još i stranac, na prečac pokupio nepodeljene simpatije ljubitelja fudbala u Novom Sadu, kao popularni „Abu“. Tamnoputi napadač, za podršku se odužuje golovima i dobrim nastupima na terenu, ali tvrdi da Vojvodina nije usputna stanica u njegovoj karijeri.

-Kada sam dolazio u Srbiju, bila je to jedna obična selidba, bez emocija. U Zvezdu sam došao u lošem trenutku, u OFK Beogradu nisam prošao pripreme, ali sam se ovde odlično snašao. I da stvar bude još bolja, zavoleo sam klub, grad, uklopio se u vojvođanski mentalitet, gde god da odem, dane u dresu Vojvodine pamtiću zauvek. Ovde sam od talenta postao igrač, to se ne zaboravlja!


Doživeo si i da navijači skandiraju tvoje ime?

To je najemotivniji momenat moje karijere. Naježio sam se kada se sa zapada prolomilo „Abu, Abu“, prvo sam mislio da sam pogrešno čuo. Ne bojte se, Firmaši, neću se uobraziti, podrška će me terati da budem još bolji i istrajniji!


Vrh liste strelaca, na kraju sezone, nije daleko?

Ako ovako nastavim, nije. Ali, obaveza nas u Vojvodini da je gađamo vrh svuge i u kolektivnoj i u individualnoj konkurenciji, manje od toga je ispod renomea kluba, tako su mi objasnili kada sam dolazio, a ubrzo sam shvatio da to nisu prazne priče. Ginem svaku utakmicu, idemo korak po korak.


Znači li to da se „gađa“ kup, pošto je prvenstvo, kažu, izgubljeno?

Ko to kaže da je prvenstvo izgubljeno? Izvinite, ali koliko ja znam, do kraja šampionata je ostalo 11 kola, to je 33 boda, a svi znamo kolika je razlika. Igramo i sa Partizanom i sa Zvezdom do kraja. Neka drugi prave dugoročne planove i misle da je sve završeno, mi idemo utakmicu po utakmicu. Nama je svaki meč jedno prvenstvo!


Smeta li vam što se finale kupa igra u Beogradu?

Svi igrači nisu oduševljeni time, tvrde da je to kao da smo osuđeni da budemo gosti u utakmici koja bi po pravilu trebala biti na neutralnom terenu. Ja, međutim, ne mislim tako. Slađe je pobediti tamo gde si otpisan, a osim toga, znam da će Firma doći u velikom broju i podržati nas. Jer, ako sada, posle ove serije, nismo zaslužili, pa kada ćemo onda?


Kako su te prihvatili saigrači?

Kao da sam odrastao sa njima! U početku sam najbolji bio sa Jao Antvijem, ali od kako mu je stigla žena, „trampio“ me je za nju. Sada sam malo ljubomoran! Šalim se, sve je fantastično, a svaka utakmica je lakša uz viceve i atmosferu koju prave Nikola Lazetić i Miroslav Vulićević, dižu nas i kada je teško, hrabre, stavljaju osmeh na lice. Jaki smo i ovako, a makar smo dvadeset posto jači samo zbog te timske hemije, odgovorno tvrdim da nijedan tim u Srbiji nema takvu harmoniju u sferi međuljudskih odnosa!


Jesi li se uklopio u novosadski stil života?

Aposlutno, mnogo mi više prijaju ljudi i sredina ovde nego u Beogradu. Nema gužvi, žurbi, svi su ljubazniji, uslužniji, a klub brine o svakom našem koraku, uvek nam je na usluzi. Divno je znati da imaš takvu podršku.


Kažu, naredna stanica, Pariz?

Čuo sam i ja za ponudu PSŽ-a, ali ništa konkretno nije stiglo. Da budem iskren, ne bih se bunio da ostanem ovde još, čeka nas Evropa, čeka nas jurnjava za vrh, a ako već moramo da se rastajemo, sigurno neću dozvoliti da klub koji me je fudbalski uzdigao i napravio od mene ime ostane uskraćen za bilo šta!


Povreda je, čini se, došla u nezgodno vreme?

I, to iz gluposti, bespotrebno. Igrali su Rusi protiv nas sa takvom žustrinom i grubošću kao da im od tih 90 minuta zavisi život ili da se bore za trofej u Ligi šampiona, a ne da je obična prijateljska utakmica Ipak, šta je tu je. Najteže je bilo odmah posle povrede, mislio sam da je sezona gotova za mene. Sada se, ipak, lakše diše. Učiniću sve što je u mojoj moći da se što pre vratim na teren, a onda dam maksimalni doprinos u odlučujućim susretima sezone. Srećom, u Vojvodini niko nije nezamenjiv, pa ni ja. Verujem da će me Jao, Bilbija i ostali odlično odmeniti, a sve što propustim za ovih mesec dana, nadoknadiću kada ponovo kročim na teren Karađorđa.