ef stručnog štaba fudbalera Vojvodine Zoran Milinković svakako je zadovoljniji od njegovog kolege Abdulaha Ibrakovića iz zeničkog Čelika, pošto je posle 21 godine zenički Čelik gostovao u Novom Sadu. Šteta je što se fudbalski duel premijerligaša BiH i domaće Vojvodine na stadionu “Karađorđe” igrao u vreme košarkaške utakmice Srbija – Hrvatska na SP, ali je i onih 400 gledalaca uživalo u igri i golovima starih sportskih prijatelja.

Bilo je 3:1 (1:0) za Vojvodinu (Oumaru u 16, Stevanović u 49, Mudrinski u 82. – Isaković u 81.), a meč je počeo minutom ćutanja u znak prerano preminulog fudbalera Čelika Gorana Peleša.

Susret nekadašnjih rivala iz SFR Jugoslavije bila je prilika da se evociraju i neke stare uspomene, koje su načete još pre sedam godina u Tuzli, kada su se na memorijalu “Mustafe Hukića” sastala ova dva tima, a Zeničani su posle 1:1 u regularnom delu slavili na penale. Ovoga puta usledio je revanš Novosađana. Trener gostiju Abdulah Ibraković rekao je da je ovo bila “idealna provera za njegov tim, koji je ispod očekivanja startovao u premijer ligi BiH”. Naime, posle posle pet kola Čelik je 13. do 16 timova sa svega pet bodova. Prve perjanice tima Dario Purić, Adnan Zahirović, Eldin Danilović i iskusni Semjon Milošević ipak su morali da čestitaju boljem, a to je bez sumnje u 90 minuta bila Vojvodina. Iako bez šestorice standardnih igrača, crveno-beli su plenili, a prednjačili su najmlađi Katai, Stevanović, Mitošević, Meleg i Mudrinski.

No, mada su teren u Novom Sadu domaćini zbog pobede napustili zadovoljniji, utehu imaju i gosti, jer je pogodak Aladina Isakovića u 81. minutu prekinuo nesavladivost odbrane Novosađana tek u 21. utakmici. Naime, odbrana Vojvodine ovog leta nije kapitulirala u tri prvenstvene i 17 prijateljskih duela! Sada je i taj “kamen pao s leđa novosadskog tima”, a dobro je što je lopta u njihovoj mreži završila u prijateljskoj utakmici, nego da se to desilo u meču za bodove.