Gradjanski list wrote:Za derbije se živi
Džozef Kizito odavno je stekao simpatije navijača Vojvodine, ali i fudbalera iz rivalskih tabora. Simpatični momak u svakoj je utakmici pružao maksimum i zaista ga je bilo teško nadigrati u odbrani, a sjajno se snalazio i u ofanzivnim zadacima. Pišemo ovo u prošlom vremenu jer popularni Kiza odsustvuje s terena već više od dva meseca zbog povrede, ali se ne predaje. Počeo je da trenira pre nešto više od nedelju dana, ali samo u kondicionom delu treninga, u nadi da će već od sutra raditi s ekipom, čemu se raduju i on i trener Dragoslav Stepanović, ali i svi u klubu.
– Mnogo mi je teško što odsustvujem – rekao je Kizito. – Trebalo je da idem na operaciju, ali nisam hteo. Tražio sam da počnem da treniram i doktor mi je dozvolio. Za ovih nedelju dana pokazalo se da mogu izdržati sve napore, što me je jako obradovalo. Sve je dobro.
Kizito jedva čeka da izađe na teren i zaigra za klub u kome je stekao izuzetnu afirmaciju i naklonost svih.
– Ne znam kada će to biti, jer će trener o tome odlučiti. Nadam se da ću biti spreman za duele s Partizanom i Crvenom zvezdom. Jednostavno, za derbije se živi, jer oni su ono što posebno motiviše. Volim da igram protiv Zvezde i Partizana i uvek sam dosad u tim mečevima pružao maksimum, pa i više od toga.
Našem sagovorniku ne smeta to što je u Vojvodinu došao Ivan Gvozdenović, koji igra na njegovom mestu.
– Gvozdenović je dobar i iskusan igrač, a ja volim da imam konkurenciju. Nas dvojica imamo izuzetno dobar odnos, razgovaramo o svemu i šalimo se. Naravno, od Stepanovića zavisi kome će dati prednost.
Kizito je odavno ljubimac navijača crveno-belih i on to dobro zna, pa uvek želi da im se oduži.
– Moram dobrim igrama da im uzvratim to poštovanje i iz utakmice u utakmicu da igram sve bolje. Volim i ja navijače. Mnogi od njih su me zvali telefonom i raspitivali se o kakvoj se povredi radi, pitali me kada ću početi da igram, davali mi veliku podršku da što pre saniram povredu. To neću zaboraviti.
Prija Kizi i te kako kada s tribina čuje skandiranje svog imena, kada ga navijači podržavaju i aplaudiraju njegovim potezima i igri.
– To svakome prija. Verujte, prvi put kada sam čuo da uzvikuju moje ime bio sam u šoku, onom pozitivnom, jer sam stranac u ekipi. Ti ljudi devedeset minuta pevaju i navijaju. Svakog čoveka baš to tera da igra još bolje. Nekada se dogodi da mi nije dan, ali i tada stiže podrška s tribina. To je fantastično.
Pa da krenemo...
Mozda bi Tumba bio bolje resenje.
