План да се стигне и у Мошорин и на Ветерник успео је у потпуности, те смо данас успели да погледамо два Вошина меча, тј. по полувреме на оба. На првом мечу, који је завршен победом наших омладинаца са 1:6, испратили смо прво полувреме до резултата 1:3 за нас, а због наше алавости, на мечу у СЦВБ видели смо цело друго полувреме, али само један погодак, иако је крајњи резултат био 5:1 за наше првотимце против тима ИМР из Раковице.
У Мошорину, атмосфера је заиста била слављеничка. На игралишту се, по признању домаћина, окупила бројка навијача коју данас мало ко може у Мошорин да доведе. Клинци са српским барјацима, у мајицама локалног клуба и најлонским крпетинама београдских прволигаша, навијали су боље и истрајније него пола наше навијачке ултра сцене, а и доста старијег света са ситнијом децом било је присутно. Поједини наши првотимци (видео сам Бобу, Лазу, Тумбу и Иванића) и руководство нашег клуба увеличали су својим присуством славље домаћина, а наши омладинци одиграли су, колико сам ја видео, фер и поштено, на моменте и подилазећи домаћима.
Једна од таквих сцена, био је и тренутак када је наш играч намерно пласирао лопту са пенала, омогућивши тако времешном голману домаћих Ради Јовановићи (ако сам добро упамтио име), који се на овом мечу опростио у шестој деценији живота од фудбала, да се истакне "парадом". Поменути голман, који је иначе бранио у нашем голманском дресу из деведесетих (Браћа Мандић реклама), на питање новинара Мирослава Гавриловића упућено домаћима, описан је са безброј надимака: Шаран(јер је пецарош), Папак (јер је по професији месар) и Чапља (јер то не воле, оће да бије кад му то вичеш)
Домаћи су скуп правих љубитеља фудбала, има их од 17-40 година старости, и наши омладинци лако су са њима излазили на крај, али су и они нама дали гол: недостатак технологије са Светског првенства у Бразилу није нам открио да ли је лопта баш прешла гол линију, али је судија показао на центар.
Да бисмо се осведочили какве су форме наши првотимци, ми нажалост нисмо остали на предавању и дружењу, него смо похитали да на Ветернику видимо како се бункерашки бране Раквовичани и ми машимо пенал и постижемо само један гол за 45 минута, иако их је у првом полувремену било чак 5, од којих један, по речима присутних у Ветернику, је био евро-гол какав се ретко виђа, а постигао га је Асани из слободног ударца.
До наредног путешествија по Војводини (Ковиљ, here we come!), ево и фотографија из Мошорина:
http://www.upslike.net/imgdb/dd841988642b6.jpg
http://www.upslike.net/imgdb/27c8884e9d212.jpg
http://www.upslike.net/imgdb/07b0ada7b29bd.jpg
http://www.upslike.net/imgdb/fcffddf57e8d4.jpg
http://www.upslike.net/imgdb/4fdda90358a40.jpg
http://www.upslike.net/imgdb/4873eb85551dc.jpg
http://www.upslike.net/imgdb/aa9577262d7a9.jpg
http://www.upslike.net/imgdb/d8ae0f5ff5d6f.jpg
http://www.upslike.net/imgdb/e79ad12927f26.jpg
http://www.upslike.net/imgdb/631b8501f80c7.jpg
(Имао сам проблема сам аплоудом фотки на нет, извињавам се због њиховог формата)