REŠENA SUDBINA PROLETERA
BUDUĆNOST U BANATU
Ruka spasa odavno je pružena iz redova prvoligaša Budućnosti. Kontakti između čelnika superligaša iz Banatskog Dvora i gradskih struktura odavno traju i niko više ne krije da je konačan dogovor na vidiku.
AKO je kod nekoga i postojala dilema u pogledu sudbine fudbalskog kluba Proleter, sada je definitivno više nema. Obistinile su se crne slutnje - Proleter se gasi. Koliko god to teško palo onima kojima je crveno - bela boja na srcu, moraće se složiti da je to jedino rešenje. Nagomilani problemi i teški balast milionskih dugova prevelik su teret i za klub 58 godina duge i svetle tradicije. Najbolje je to objasnio prvi čovek sporta u gradu na Begeju, sekretar Sportskog saveza, Vojislav Tabački, koji je na nedavno održanoj skupštini FK Proleter rekao da možemo biti sentimentalni, srcem i dušom vezani za ime Proletera, ali moramo gledati interes fudbalskog sporta u našem gradu.
Na toj Skupštini je jasno bilo da su Proleteru dani odbrojani. Pokušaji grupe zaljubljenika da spasu što se spasiti nije moglo bio je unapred osuđen na neuspeh. Na „mišiće“ je izgurana jesenja sezona, ali je svima jasno da dalje na taj način, neće moći. Ruka spasa odavno je pružena iz redova prvoligaša Budućnosti. Kontakti između čelnika superligaša iz Banatskog Dvora i gradskih struktura odavno traju i niko više ne krije da je konačan dogovor na vidiku. U prolećnoj sezoni na stadionu u Karađorđevom parku igraće naši najbolji klubovi, a domaćin će im biti Banat!
Proleter faktički još postoji, ali se već zna da će novi klub nositi ime Banat. Mlađe kategorije su jesenju sezonu odigrale pod privremenim imenom, Proleter - Budućnost, a po svemu sudeći u novu kalendarsku godinu fudbalski klub iz Zrenjanina zvaće se Banat i tako nastaviti tradiciju Proletera, a naslediti status Budućnosti. Točak istorije se okreće. Podsetimo da je Proleter nastao fuzijom, na temeljima ondašnjeg Obilića koji se ugasio. Bilo je bolno, ali je ispalo dobro. Danas, Proleter ima tradiciju, lep stadion, Budućnost prvoligašku ekipu, sposobnog gazdu i vredne ljude… Biće opet dobro, fudbal će vaskrsnuti kraj Begeja i opet biti magnet za sve iskrene ljubitelje fudbala. Ostaje da sve to ozvaniči Skupština zrenjaninskog kluba koja će biti održana u najskorije vreme.
Klubovi iz Vojvodine
Slažem se da je to jedino realno rešenje da se fudbal u Banatu spase.
Bez obzira na neki tinjajući antagonizam (verovatno naftni) između dva Grada, ja sam navijao za crveno bele iz Zrenjanina , isto kao i za Spartak, Kulu, Novi Sad i druge vojvođanske klubove, osim u utakmicama kada igraju protiv Voše.
Proleter je bio baza, uglavnom, Partizana i Zvezde.Mi smo teško uspevali da sa Zrenjanincima uspostavimo partnersko-komšijski odnos i malo je igrača, u svim sportovima, prelazilo u Vojvodinu.Međutim, oni koji su došli, bili su pravi-od Vlade Dimitrića, Radosavljevića, Veska Mihajlovića, Šarčevića do Vasića i Todića. Ostavili su dubok trag u Voši i što je najvažnije ZAVOLELI JE kao da su deca Vojvodine.
Nije me žao starog imena (i nije neko), dok mislim da je novo baš po meri.BANAT se vraca tamo gde treba da bude.
Dakle, ići ćemo, opet u Zrenjanin.Čak nam je i bliže, a i Dvoranima nije daleko da vikendom skoknu do grada u šoping i po bodove. Zrenjanincima ponovna prilika da se vrate u Karađorđev Park.
Bez obzira na neki tinjajući antagonizam (verovatno naftni) između dva Grada, ja sam navijao za crveno bele iz Zrenjanina , isto kao i za Spartak, Kulu, Novi Sad i druge vojvođanske klubove, osim u utakmicama kada igraju protiv Voše.
Proleter je bio baza, uglavnom, Partizana i Zvezde.Mi smo teško uspevali da sa Zrenjanincima uspostavimo partnersko-komšijski odnos i malo je igrača, u svim sportovima, prelazilo u Vojvodinu.Međutim, oni koji su došli, bili su pravi-od Vlade Dimitrića, Radosavljevića, Veska Mihajlovića, Šarčevića do Vasića i Todića. Ostavili su dubok trag u Voši i što je najvažnije ZAVOLELI JE kao da su deca Vojvodine.
Nije me žao starog imena (i nije neko), dok mislim da je novo baš po meri.BANAT se vraca tamo gde treba da bude.
Dakle, ići ćemo, opet u Zrenjanin.Čak nam je i bliže, a i Dvoranima nije daleko da vikendom skoknu do grada u šoping i po bodove. Zrenjanincima ponovna prilika da se vrate u Karađorđev Park.
Vojvodina je na jednoj strani, a svi ostali su na drugoj.Tako je bilo i tako će zauvek ostati.Sve klubove u kojima sam bio igrač ili trener doživljavam kao svoje, kao da su deo mene.Međutim, čast svakome, ali samo je Vojvodina-jedna jedina -V Boškov
I konačno zbogom Proleteru!?
Glasovima 27 od 31 člana Skupštine kluba doneta je odluka da trećeligaški Fudbalski klub Proleter iz Zrenjanina, svojevremeno istaknuti prvoligaš, prestane sa radom.
Posle 58 godina postojanja ugasio se klub koji je bio i ostao jedan od prepoznatljivih simbola Zrenjanina. Taj uzorni kolektiv je iznedrio mnoštvo talenata svetskih razmera, među kojima su Galić, Bečejac, Bjeković, Kovačević, braća Ivić, Dubajić, Govedarica, Vukić i drugi.
Agonija, koja je trajala nekoliko godina, kulminirala je ove jeseni. Svi pokušaji pojedinaca, Sportskog saveza i gradskih struktura da se klub spasi ostali su bez rezultata, jer su materijalni gubici od preko 50 miliona dinara bili nepremostiva prepreka.
Predsednik Skupštine kluba Milorad Bjelogrlić istakao je da je odluka teška, ali jedina moguća, a u cilju da se fudbal spasi i dobije novu priliku.
Narednih dana znaće se nešto više da li će se i kada prvoligaš Budućnost iz Banatskog Dvora preseliti na stadion u Karađorđevom parku u Zrenjaninu i nastaviti tradiciju Proletera, pod, kako se najavljuje, novim imenom Fudbalski klub Banat.
Glasovima 27 od 31 člana Skupštine kluba doneta je odluka da trećeligaški Fudbalski klub Proleter iz Zrenjanina, svojevremeno istaknuti prvoligaš, prestane sa radom.
Posle 58 godina postojanja ugasio se klub koji je bio i ostao jedan od prepoznatljivih simbola Zrenjanina. Taj uzorni kolektiv je iznedrio mnoštvo talenata svetskih razmera, među kojima su Galić, Bečejac, Bjeković, Kovačević, braća Ivić, Dubajić, Govedarica, Vukić i drugi.
Agonija, koja je trajala nekoliko godina, kulminirala je ove jeseni. Svi pokušaji pojedinaca, Sportskog saveza i gradskih struktura da se klub spasi ostali su bez rezultata, jer su materijalni gubici od preko 50 miliona dinara bili nepremostiva prepreka.
Predsednik Skupštine kluba Milorad Bjelogrlić istakao je da je odluka teška, ali jedina moguća, a u cilju da se fudbal spasi i dobije novu priliku.
Narednih dana znaće se nešto više da li će se i kada prvoligaš Budućnost iz Banatskog Dvora preseliti na stadion u Karađorđevom parku u Zrenjaninu i nastaviti tradiciju Proletera, pod, kako se najavljuje, novim imenom Fudbalski klub Banat.
Fudbal treba voleti u sebi a ne sebe u fudbalu .
UZ NESTANAK SA SCENE ZRENJANINSKOG PROLETERA
Jedan od naših najuglednijih fudbalskih klubova Proleter iz Zrenjanina više ne postoji. Odlukom Skupštine kluba Zrenjaninci su zbrisani s fudbalske mape Srbije i Crne Gore.Razlog je taj što Skupština kluba i uprava jednostavno nisu uspeli da reše finansijske probleme, pa kao jedinu soluciju videli su u gašenju uzornog sportskog kolektiva, koji je čak deset godine igrao u Prvoj ligi.
Sunovrat Proletera počeo je pre nekoliko godina. Crveno - beli s Begeja su ispali u Treću ligu, ostali bez tima i uprave, a onda su nekako uspeli da se konsoliduju i da krenu, ali nisu uspeli da nađu izlaz. Sve je eskaliralo kada je tadašnji predsednik kluba Goran Grubić izvršio samoubistvo, bilo je to samo pet dana pre početka prvenstva.Naravno, uprava je digla sidro, klub je ostao i bez igrača, praktično u jesenjoj sezoni u Republičkoj ligi - Vojvodina igrali su omladinci, koji su sami kupovali dresove i opremu.
Iza Proletera ostali su veliki dugovi, nezvanično se barata s oko 55 miliona dinara. Ko i kada će to pokriti ne zna se. Ima nekih nagoveštaja da će Budućnost iz Banatskog Dvora preuzeti stadion i formirati novi klub pod imenom Banat, ali razgovori su tek na začetku. U svakom slučaju jedan velikan našeg fudbala neslavno je otišao sa scene.
- Veoma mi je teško bilo šta da kažem - veli dugogodišnji kapiten Srđan Zakić, koji je jedino ostao od stare garde u Proletreru - Ceo život sam proveo u Karađorđevom parku, a sada Proletera više nema. Bilo je mnogo lepih trenutaka, pobeda poraza, sada toga više nema, sve zvrji avetinjsko prazno.Napravljeni su veliki dugovi, ali sam uvek verovao da će sve jednom doći na svoje mesto. Grad Zrenjanin nije smeo da dozvoli da se Proleter ugasi.
Brišu se rezultati Proletera
Propisi su jasni, kada se jedan klub ugasi, svi rezultati u jesenjoj sezoni se brišu. U ovom slučaju najviše su profitirali fudbaleri Bečeja vodećeg tima Republičke lige - Vojvodina, jer su u prvom delu prvenstva remizirali sa Zrenjanincima - 0:0, a Inđija je pobedila Proleter 3:0. Sada kada su izbrisani rezultati Proletera, prednost Bečejaca je četiri boda.U prolećnom delu prvenstva republička liga Vojvodina imaće 17 klubova.
Na klupi Toza i Miloš
U istoriji dugoj 58 godina na klupi Proletera sedelo je mnogo pozantih trenera, a upečatljiv trag ostavili su nekadašnji selektori Todor Veselinović i Miloš Milutinović .Najuspešniji trener u istoriji zreljaninskog kluba bio je Kemal Kiki Omeragić. Jedno vreme Proleter je trenirao i pokojni Velibor Vasović, a zapažene role na klupi crveno-belih imali su Bane Seklić, Tomislav Manojlović, Jovan Kovrlija, Milan Galić, Radivoje Drašković, Zlatomir Mićanoivić, Žarko Soldo.
Bjeković predvodnik reprezentativaca
Proleter iz Zrenjanina uvek je imao sjajne fudbalere.Nekolicina njih pronela je slavu zrenjaninskog fudbala širom nekadašnje Jugoslavije, a mnogi su stigli i do inostranstva, a čak njih 11 nosilo je dres nacionalnog tima.Jedini fudbaler koji je iz Proletera igrao za državnu reprezentaciju je Nenad Beković, sadašnji direktor Partizana, a plavi dres oblačili su još: Bela Palfi, Anton Herceg, Milan Galić, Radoslav Bečejac, Slobodan Dubajić, Dejan Govedarica, Darko Kovačević, Ilija Ivić i Zvonimir Vukić i Vladimir Ivić. Nezvanične mečeve za reprezentaciju odigrali su još Milan Šarović i Vesko Mihajlović, pored njih dres Proletera su nosili i takvi asovi kao što su: Radomir Aćamović, Laslo Seleš, Milenko Rus, Zlatomir Obradov, Tomislav Manojlović, Jovan Kovrlija, Radivoje Drašković, Žarko Olarević, Petar Mićić, Delivoje Šarenac, Miloš Vidović, Slobodan Šujica, Milomir Dubljević, Žarko Soldo, Vladan Dimitrić, Zlatomir Mićanović, Jovan Šarčević, Amir Taljigović, Srđan Bošković, Nebojša Petrović, Jožef Ezveđ, Jovan Sučević, Ivica Radosavljev, Zoran Pleše i još mnogi drugi.
A Proleter je nekada bio jedan od najjačih fudbalskih centara u staroj Jugoslaviji . Osnovan je 27. juna 1947. godine, na početku je igrao u trećoj ligi, a posle je postao najstandardniji drugoligaš.Na večnoj tabeli drugoligaša Zrenjaninci su prvi ispred Borca iz Čačka, Spartaka iz Subotice, Trepče i Leotara.
Zrenjaninci su čak 13 godina igrali u Prvoj ligi (pet u SFRJ i osam u SRJ).Prvi put su se u društvo najboljih plasirali u sezoni 1967. godine kada su zabeležili i niz rekorda prosečno su imali 9.300 gledalca, a meč sa Crvenom zvezdom u Zrenjaninu posmatralo je 22.000 gledalaca.
- Nikada mi nije bilo teže - objasnio je Miran Pantelić, sekretar fudbalskog saveza Zrenjanin i hroničar Proletera. - Mislio sam da ovaj dan nikada neće doći, jednostavno ne mogu da shvatim šta se dogodilo. Nisam smogao snage da glasam da se klub ugasi, moralo se naći neko rešenje.
Proleter više ne postoji, znamenja kluba još uvek stoje na stadionu u Karađorđevom parku, a u gradu na Begeju nadaju se da će se veoma brzo pojaviti novi klub koji će biti naslednik sadašnjeg Proletera i da će kožna lopta ponovo skakutati na divnom terenu, ali u drugačijem svetlu.
G. Kovač
Jedan od naših najuglednijih fudbalskih klubova Proleter iz Zrenjanina više ne postoji. Odlukom Skupštine kluba Zrenjaninci su zbrisani s fudbalske mape Srbije i Crne Gore.Razlog je taj što Skupština kluba i uprava jednostavno nisu uspeli da reše finansijske probleme, pa kao jedinu soluciju videli su u gašenju uzornog sportskog kolektiva, koji je čak deset godine igrao u Prvoj ligi.
Sunovrat Proletera počeo je pre nekoliko godina. Crveno - beli s Begeja su ispali u Treću ligu, ostali bez tima i uprave, a onda su nekako uspeli da se konsoliduju i da krenu, ali nisu uspeli da nađu izlaz. Sve je eskaliralo kada je tadašnji predsednik kluba Goran Grubić izvršio samoubistvo, bilo je to samo pet dana pre početka prvenstva.Naravno, uprava je digla sidro, klub je ostao i bez igrača, praktično u jesenjoj sezoni u Republičkoj ligi - Vojvodina igrali su omladinci, koji su sami kupovali dresove i opremu.
Iza Proletera ostali su veliki dugovi, nezvanično se barata s oko 55 miliona dinara. Ko i kada će to pokriti ne zna se. Ima nekih nagoveštaja da će Budućnost iz Banatskog Dvora preuzeti stadion i formirati novi klub pod imenom Banat, ali razgovori su tek na začetku. U svakom slučaju jedan velikan našeg fudbala neslavno je otišao sa scene.
- Veoma mi je teško bilo šta da kažem - veli dugogodišnji kapiten Srđan Zakić, koji je jedino ostao od stare garde u Proletreru - Ceo život sam proveo u Karađorđevom parku, a sada Proletera više nema. Bilo je mnogo lepih trenutaka, pobeda poraza, sada toga više nema, sve zvrji avetinjsko prazno.Napravljeni su veliki dugovi, ali sam uvek verovao da će sve jednom doći na svoje mesto. Grad Zrenjanin nije smeo da dozvoli da se Proleter ugasi.
Brišu se rezultati Proletera
Propisi su jasni, kada se jedan klub ugasi, svi rezultati u jesenjoj sezoni se brišu. U ovom slučaju najviše su profitirali fudbaleri Bečeja vodećeg tima Republičke lige - Vojvodina, jer su u prvom delu prvenstva remizirali sa Zrenjanincima - 0:0, a Inđija je pobedila Proleter 3:0. Sada kada su izbrisani rezultati Proletera, prednost Bečejaca je četiri boda.U prolećnom delu prvenstva republička liga Vojvodina imaće 17 klubova.
Na klupi Toza i Miloš
U istoriji dugoj 58 godina na klupi Proletera sedelo je mnogo pozantih trenera, a upečatljiv trag ostavili su nekadašnji selektori Todor Veselinović i Miloš Milutinović .Najuspešniji trener u istoriji zreljaninskog kluba bio je Kemal Kiki Omeragić. Jedno vreme Proleter je trenirao i pokojni Velibor Vasović, a zapažene role na klupi crveno-belih imali su Bane Seklić, Tomislav Manojlović, Jovan Kovrlija, Milan Galić, Radivoje Drašković, Zlatomir Mićanoivić, Žarko Soldo.
Bjeković predvodnik reprezentativaca
Proleter iz Zrenjanina uvek je imao sjajne fudbalere.Nekolicina njih pronela je slavu zrenjaninskog fudbala širom nekadašnje Jugoslavije, a mnogi su stigli i do inostranstva, a čak njih 11 nosilo je dres nacionalnog tima.Jedini fudbaler koji je iz Proletera igrao za državnu reprezentaciju je Nenad Beković, sadašnji direktor Partizana, a plavi dres oblačili su još: Bela Palfi, Anton Herceg, Milan Galić, Radoslav Bečejac, Slobodan Dubajić, Dejan Govedarica, Darko Kovačević, Ilija Ivić i Zvonimir Vukić i Vladimir Ivić. Nezvanične mečeve za reprezentaciju odigrali su još Milan Šarović i Vesko Mihajlović, pored njih dres Proletera su nosili i takvi asovi kao što su: Radomir Aćamović, Laslo Seleš, Milenko Rus, Zlatomir Obradov, Tomislav Manojlović, Jovan Kovrlija, Radivoje Drašković, Žarko Olarević, Petar Mićić, Delivoje Šarenac, Miloš Vidović, Slobodan Šujica, Milomir Dubljević, Žarko Soldo, Vladan Dimitrić, Zlatomir Mićanović, Jovan Šarčević, Amir Taljigović, Srđan Bošković, Nebojša Petrović, Jožef Ezveđ, Jovan Sučević, Ivica Radosavljev, Zoran Pleše i još mnogi drugi.
A Proleter je nekada bio jedan od najjačih fudbalskih centara u staroj Jugoslaviji . Osnovan je 27. juna 1947. godine, na početku je igrao u trećoj ligi, a posle je postao najstandardniji drugoligaš.Na večnoj tabeli drugoligaša Zrenjaninci su prvi ispred Borca iz Čačka, Spartaka iz Subotice, Trepče i Leotara.
Zrenjaninci su čak 13 godina igrali u Prvoj ligi (pet u SFRJ i osam u SRJ).Prvi put su se u društvo najboljih plasirali u sezoni 1967. godine kada su zabeležili i niz rekorda prosečno su imali 9.300 gledalca, a meč sa Crvenom zvezdom u Zrenjaninu posmatralo je 22.000 gledalaca.
- Nikada mi nije bilo teže - objasnio je Miran Pantelić, sekretar fudbalskog saveza Zrenjanin i hroničar Proletera. - Mislio sam da ovaj dan nikada neće doći, jednostavno ne mogu da shvatim šta se dogodilo. Nisam smogao snage da glasam da se klub ugasi, moralo se naći neko rešenje.
Proleter više ne postoji, znamenja kluba još uvek stoje na stadionu u Karađorđevom parku, a u gradu na Begeju nadaju se da će se veoma brzo pojaviti novi klub koji će biti naslednik sadašnjeg Proletera i da će kožna lopta ponovo skakutati na divnom terenu, ali u drugačijem svetlu.
G. Kovač
Fudbal treba voleti u sebi a ne sebe u fudbalu .
ZRENJANIN DOBIJA OZBILJNOG PRVOLIGAŠA, EKIPU BANATA
Definitivno, ono što se pričalo polako se i obistinjuje. LJubitelji fudbala u Zrenjaninu ipak će posle šest godina imati prilike da gledaju prvoligaški fudbal. Razgovori između vlasnika Budućnosti Mirka Vučurevića i čelnika opštine i Sportskog saveza odužili su se, ali veoma je bitno to da sve ide u očekivanom smeru. Juče su se sastali Mirko Vučurević i prvi čovek Sportskog saveza Zrenjanin Vojislav Tabački i precizirali mnoge detalje.
Budućnost iz Banatskog Dvora kompletno se seli u Zrenjanin i stanovaće na adresi Karađorđev trg 100. U prolećnoj sezoni takmičiće se verovatno pod imenom Banat.
-Zvanično smo obavestili nadležne saveze o svim promenama. Između više kombinacija opredelio sam se za ime Banat. Na taj način reprezentovaćemo ovo područje. Pošto ovog leta stupaju na snagu novi propisi o licencama, stadioni superligaša u pitanju su strogi normativi i zato smo prihvatili ponudu da se preselimo u Zrenjanin, uvereni da ćemo i u sledećem prvenstvu biti članovi elitnog društva - istakao je Vučurević.
Postoje dve alternative po kojima bi se uredio stadion u Karađorđevom parku.
-Ponudio sam gradu mogućnost da uz pomoć novca koji daje FSSCG plus 50 hiljada evra urede objekat po svim standardima. Učestvovao bih kao donator sa sumom od sto hiljada evra. Druga varijanta je ta da obećani novac iz kase FSSCG namenjen poboljšanju infrastrukture finansiram kompletan projekat i da pritom potpišem sporazum s gradom i Sportskim savezom kojim bi mi stadion bio ustupljen u sledećih 20 godina. To je jedina dilema, znajući da grad na Begeju nema novca za uređenje. Čekamo formalnost da počne izrada projekta u mojoj režiji. Važno je i veoma bitno da iz državne kuće fudbala dobijemo zvanična uveravanja da će 150 hiljada evra namenjenih za uređenje stadiona stići i da znamo kada ćemo moći da računamo na ta sredstva.
Proleće će ipak proteći u igrama u Banatskom Dvoru.
-Po povratku s Kipra fudbaleri će trenirati u Karađorđevom parku i odigrati nekoliko međunarodnih prijateljskih utakmica, ali će zbog mnogo bolje travnate podloge i objekata prolećni deo prvenstva odigrati na stadionu u Banatskom Dvoru.
Dvorani pobegli od sibirske zime
Posle priprema u Herceg-Novom i boravka četiri dana u pravim polarnim uslovima u Banatskom Dvoru, fudbalerima i stručnom štabu Budućnosti je laknulo. Od danas su lu staroj bazi Episkopiju na Kipru.
Na Kipar su otputovali: Andrić, Pjevač, Zafirović, NJergeš, Kasom, Savić, Kulić, Vasić, Milošević, Stupar, Jovandić, Radovanović, Stojaković, Mićić, Jovanović, Belić, Petković, Drinčić, Peljić, Radanović, Kutlačić, Pavlović, Zakić, Tošić i Todorović. Stručni štab čine: Nikola Rakojević, Milan Budisavljević i Slobodan Radovanov, a u medicinskoj ekipi su fizioterapeuti: Laslo Teči i Vladimir Zekić, ekonom je Đerđ Mesaroš, a na čelu, kao vođa puta je direktor kluba Mitar Vučurević.
VOJA TABAČKI PREDSEDNIK SPORTSKOG SAVEZA ZRENJANINA
Mirko – pravi spas
-Drugog izbora nije bilo. Sportski savez je zvanično korisnik svih objekata u Zrenjaninu. Sporazumom s Mirkom Vučurevićem stupiće na snagu dogovor o trajnom korišćenju objekata u Karađorđevom parku. Čekamo odgovor FSSCG oko novca i obećane stimulacije. Proleter je morao da se ugasi zbog velikog duga i moram da kažem da na takav rasplet nisu uticali ljudi iz Banatskog Dvora, niti su preseljenje bilo čim uslovljavali. Ne treba plakati za Proleterom, mnoge firme u Zrenjaninu su ugašene i nije bilo sličnih komentara. Banat će biti klub celog regiona i moram da priznam da će Zrenjanin biti pravi fudbalski centar. Imaće prvoligaša u velikom fudbalu, u malom fudbalu i u ženskom fudbalu. Sve je koncentrisano na jedno mesto - rekao je Tabački.
Ovo su bili tehnički detalji. Međutim, vaša ekipa je u jeku velikih priprema za proleće koje neće biti nimalo lako?
-Što se mene tiče, obezbedio sam maksimalne uslove, fudbaleri su prvi deo priprema obavili u Herceg-Novom, danas su otputovali na Kipar gde će odigrati sedam kontrolnih utakmica i mislim da će trener Rakojević s ovim igračkim kadrom upotpuniti celinu koja će doneti na proleće vedrinu u fudbalski Banat.
Već osam godina ulažete u FK Budućnost. Malo toga se vraća.
-Fudbal je moja velika ljubav i sigurno je da mi nije žao. Jednog dana će se valjda početi uložena sredstva i vraćati. Ono što mogu da kažem je to da moji igrači na kraju meseca redovno dobijaju plate, premije, novac za stan i hranu, a to je nešto malo manje nego u Zvezdi i Partizanu. Ponosim se time, jer i u ovom prelaznom roku su mnogi fudbaleri želeli u našu ekipu. Doveli smo one koje smo hteli, trener Rakojević će pružiti priliku i mlađima i ubeđen sam da će Budućnost veoma brzo zaigrati ponovo na međunarodnoj sceni. Imam čime da se pohvalim, u klub sam uključio mnoge članove porodice, a posebno ističem ćerku Vukicu koja se u ulozi predsednika izuzetno dobro snašla. Igrali smo finale Kupa, drugi put ušli u elitno društvo, igrali u Kupu UEFA, naš klub nosi ime Budućnost a uskoro će dobiti ime Banat i mislim da ima svetlu budućnost. Nadam se da će proleće, kada je fudbal u Banatu u pitanju, zasijati punim sjajem - dodao je na kraju Mirko Vučurević.
Samo jos da kazem da Rasu Ilica(86) mladog vezistu Kikinde traze mnogi prvoligasa,a od super ligasa Hajduk(K)...Proglasen je za najboljeg igraca lige Vojvodine a zaista zanimljiva je i cinjenca da je kao vezista medju prvim strelcima i da podjednako sluzi u igri sa obe noge...
Definitivno, ono što se pričalo polako se i obistinjuje. LJubitelji fudbala u Zrenjaninu ipak će posle šest godina imati prilike da gledaju prvoligaški fudbal. Razgovori između vlasnika Budućnosti Mirka Vučurevića i čelnika opštine i Sportskog saveza odužili su se, ali veoma je bitno to da sve ide u očekivanom smeru. Juče su se sastali Mirko Vučurević i prvi čovek Sportskog saveza Zrenjanin Vojislav Tabački i precizirali mnoge detalje.
Budućnost iz Banatskog Dvora kompletno se seli u Zrenjanin i stanovaće na adresi Karađorđev trg 100. U prolećnoj sezoni takmičiće se verovatno pod imenom Banat.
-Zvanično smo obavestili nadležne saveze o svim promenama. Između više kombinacija opredelio sam se za ime Banat. Na taj način reprezentovaćemo ovo područje. Pošto ovog leta stupaju na snagu novi propisi o licencama, stadioni superligaša u pitanju su strogi normativi i zato smo prihvatili ponudu da se preselimo u Zrenjanin, uvereni da ćemo i u sledećem prvenstvu biti članovi elitnog društva - istakao je Vučurević.
Postoje dve alternative po kojima bi se uredio stadion u Karađorđevom parku.
-Ponudio sam gradu mogućnost da uz pomoć novca koji daje FSSCG plus 50 hiljada evra urede objekat po svim standardima. Učestvovao bih kao donator sa sumom od sto hiljada evra. Druga varijanta je ta da obećani novac iz kase FSSCG namenjen poboljšanju infrastrukture finansiram kompletan projekat i da pritom potpišem sporazum s gradom i Sportskim savezom kojim bi mi stadion bio ustupljen u sledećih 20 godina. To je jedina dilema, znajući da grad na Begeju nema novca za uređenje. Čekamo formalnost da počne izrada projekta u mojoj režiji. Važno je i veoma bitno da iz državne kuće fudbala dobijemo zvanična uveravanja da će 150 hiljada evra namenjenih za uređenje stadiona stići i da znamo kada ćemo moći da računamo na ta sredstva.
Proleće će ipak proteći u igrama u Banatskom Dvoru.
-Po povratku s Kipra fudbaleri će trenirati u Karađorđevom parku i odigrati nekoliko međunarodnih prijateljskih utakmica, ali će zbog mnogo bolje travnate podloge i objekata prolećni deo prvenstva odigrati na stadionu u Banatskom Dvoru.
Dvorani pobegli od sibirske zime
Posle priprema u Herceg-Novom i boravka četiri dana u pravim polarnim uslovima u Banatskom Dvoru, fudbalerima i stručnom štabu Budućnosti je laknulo. Od danas su lu staroj bazi Episkopiju na Kipru.
Na Kipar su otputovali: Andrić, Pjevač, Zafirović, NJergeš, Kasom, Savić, Kulić, Vasić, Milošević, Stupar, Jovandić, Radovanović, Stojaković, Mićić, Jovanović, Belić, Petković, Drinčić, Peljić, Radanović, Kutlačić, Pavlović, Zakić, Tošić i Todorović. Stručni štab čine: Nikola Rakojević, Milan Budisavljević i Slobodan Radovanov, a u medicinskoj ekipi su fizioterapeuti: Laslo Teči i Vladimir Zekić, ekonom je Đerđ Mesaroš, a na čelu, kao vođa puta je direktor kluba Mitar Vučurević.
VOJA TABAČKI PREDSEDNIK SPORTSKOG SAVEZA ZRENJANINA
Mirko – pravi spas
-Drugog izbora nije bilo. Sportski savez je zvanično korisnik svih objekata u Zrenjaninu. Sporazumom s Mirkom Vučurevićem stupiće na snagu dogovor o trajnom korišćenju objekata u Karađorđevom parku. Čekamo odgovor FSSCG oko novca i obećane stimulacije. Proleter je morao da se ugasi zbog velikog duga i moram da kažem da na takav rasplet nisu uticali ljudi iz Banatskog Dvora, niti su preseljenje bilo čim uslovljavali. Ne treba plakati za Proleterom, mnoge firme u Zrenjaninu su ugašene i nije bilo sličnih komentara. Banat će biti klub celog regiona i moram da priznam da će Zrenjanin biti pravi fudbalski centar. Imaće prvoligaša u velikom fudbalu, u malom fudbalu i u ženskom fudbalu. Sve je koncentrisano na jedno mesto - rekao je Tabački.
Ovo su bili tehnički detalji. Međutim, vaša ekipa je u jeku velikih priprema za proleće koje neće biti nimalo lako?
-Što se mene tiče, obezbedio sam maksimalne uslove, fudbaleri su prvi deo priprema obavili u Herceg-Novom, danas su otputovali na Kipar gde će odigrati sedam kontrolnih utakmica i mislim da će trener Rakojević s ovim igračkim kadrom upotpuniti celinu koja će doneti na proleće vedrinu u fudbalski Banat.
Već osam godina ulažete u FK Budućnost. Malo toga se vraća.
-Fudbal je moja velika ljubav i sigurno je da mi nije žao. Jednog dana će se valjda početi uložena sredstva i vraćati. Ono što mogu da kažem je to da moji igrači na kraju meseca redovno dobijaju plate, premije, novac za stan i hranu, a to je nešto malo manje nego u Zvezdi i Partizanu. Ponosim se time, jer i u ovom prelaznom roku su mnogi fudbaleri želeli u našu ekipu. Doveli smo one koje smo hteli, trener Rakojević će pružiti priliku i mlađima i ubeđen sam da će Budućnost veoma brzo zaigrati ponovo na međunarodnoj sceni. Imam čime da se pohvalim, u klub sam uključio mnoge članove porodice, a posebno ističem ćerku Vukicu koja se u ulozi predsednika izuzetno dobro snašla. Igrali smo finale Kupa, drugi put ušli u elitno društvo, igrali u Kupu UEFA, naš klub nosi ime Budućnost a uskoro će dobiti ime Banat i mislim da ima svetlu budućnost. Nadam se da će proleće, kada je fudbal u Banatu u pitanju, zasijati punim sjajem - dodao je na kraju Mirko Vučurević.
Samo jos da kazem da Rasu Ilica(86) mladog vezistu Kikinde traze mnogi prvoligasa,a od super ligasa Hajduk(K)...Proglasen je za najboljeg igraca lige Vojvodine a zaista zanimljiva je i cinjenca da je kao vezista medju prvim strelcima i da podjednako sluzi u igri sa obe noge...
-
Palic Crew
- Posts: 83
- Joined: Mon Nov 28, 2005 12:25 am
- Location: Sever nizije
- Contact:
ROKADA PALIĆA I TAVANKUTA
Pre nekoliko dana, posle obimnih priprema, došlo je do realizacije nesvakidašnjeg fudbalskog braka? Akteri su bili Fudbalski klub Tavankut, član Severne grupe Republičke lige - grupa Vojvodina i Fudbalski klub Palić, član Vojvođanske fudbalske lige - grupa sever.
Shodno važećim propisima u fudbalskoj organizaciji naše zemlje kada je reč o takmičenjima, sačinjena je deklaracija o poslovno-sportskoj saradnji između dva kluba. Prema njoj, Palić preuzima ingerencije i stepen takmičenja Fudbalskog kluba Tavankut, koji se tokom jeseni takmičio u Severnoj grupi Republičke lige Vojvodina i na taj način postaje legitiman član trećeg stepena takmičenja.
U isto vreme, Fudbalski klub Tavankut zamenio je mesto s Palićem koji se takmičio u Vojvođanskoj ligi - grupa sever i na proleće će Tavankut biti član te lige.
Ni malo jednostavna procedura ovog fudbalskog braka na subotički način podrazumevala je deklaraciju o poslovno-sportskoj saradnji i održavanje dve posebne skupštine oba kluba.
Celokupan posao završen je i verifikovan kroz Službeni list fudbalske organizacije SGC i po slovu propisa morala je biti izvršena nova preregistracija svih fudbalera jednog i drugog kluba i taj deo poslova već je završen na obostrano zadovoljstvo.
Neskrivene ambucije tima s Jezera tako su ispunjene pre kraja zvanične sezone u kojoj je Palić vodio žestoku bitku s Horgošem i Sentom za primat.
Međutim, ne treba zaboraviti da u godini reorganizacije fudbalskog takmičenja i smanjenja svake lige, Palić ima delikatan zadatak da ostvari zadovoljavajući plasman, mada mu nasleđeno pravo od Tavankuta taj posao znatno olakšava. Podsećamo, Tavankut je ostvario plasman u sredini tabele, te Palićanima ostaje samo da na adekvatan način završe dobro započeti posao.
Tim sa Jezera počeo je pripreme. Očekuje se da se u zimskom prelaznom roku znatno pojača. Za sada se ne spominju imena novih fudbalera. Objektivno ima dosta vremena do 6. februara, kada se završava prelazni rok i sigurno je da će trener Slobodan Kustudić sa saradnicima ovaj deo poslova završiti uspešno i opravdati poverenje.
Tako se to radi...
Dejane pisi mi izvestaje kad se bude igralo Kikinda-Palic
Pre nekoliko dana, posle obimnih priprema, došlo je do realizacije nesvakidašnjeg fudbalskog braka? Akteri su bili Fudbalski klub Tavankut, član Severne grupe Republičke lige - grupa Vojvodina i Fudbalski klub Palić, član Vojvođanske fudbalske lige - grupa sever.
Shodno važećim propisima u fudbalskoj organizaciji naše zemlje kada je reč o takmičenjima, sačinjena je deklaracija o poslovno-sportskoj saradnji između dva kluba. Prema njoj, Palić preuzima ingerencije i stepen takmičenja Fudbalskog kluba Tavankut, koji se tokom jeseni takmičio u Severnoj grupi Republičke lige Vojvodina i na taj način postaje legitiman član trećeg stepena takmičenja.
U isto vreme, Fudbalski klub Tavankut zamenio je mesto s Palićem koji se takmičio u Vojvođanskoj ligi - grupa sever i na proleće će Tavankut biti član te lige.
Ni malo jednostavna procedura ovog fudbalskog braka na subotički način podrazumevala je deklaraciju o poslovno-sportskoj saradnji i održavanje dve posebne skupštine oba kluba.
Celokupan posao završen je i verifikovan kroz Službeni list fudbalske organizacije SGC i po slovu propisa morala je biti izvršena nova preregistracija svih fudbalera jednog i drugog kluba i taj deo poslova već je završen na obostrano zadovoljstvo.
Neskrivene ambucije tima s Jezera tako su ispunjene pre kraja zvanične sezone u kojoj je Palić vodio žestoku bitku s Horgošem i Sentom za primat.
Međutim, ne treba zaboraviti da u godini reorganizacije fudbalskog takmičenja i smanjenja svake lige, Palić ima delikatan zadatak da ostvari zadovoljavajući plasman, mada mu nasleđeno pravo od Tavankuta taj posao znatno olakšava. Podsećamo, Tavankut je ostvario plasman u sredini tabele, te Palićanima ostaje samo da na adekvatan način završe dobro započeti posao.
Tim sa Jezera počeo je pripreme. Očekuje se da se u zimskom prelaznom roku znatno pojača. Za sada se ne spominju imena novih fudbalera. Objektivno ima dosta vremena do 6. februara, kada se završava prelazni rok i sigurno je da će trener Slobodan Kustudić sa saradnicima ovaj deo poslova završiti uspešno i opravdati poverenje.
Tako se to radi...
Dejane pisi mi izvestaje kad se bude igralo Kikinda-Palic
• Koliko?
• Dvadeset.
• Šta 20?
• A šta koliko?
• Dvadeset.
• Šta 20?
• A šta koliko?
-
Palic Crew
- Posts: 83
- Joined: Mon Nov 28, 2005 12:25 am
- Location: Sever nizije
- Contact:
Kolko sam se radovao zbog ovoga sto sam napisao u predhodnom postu,tolko sam se i smorio...izgleda nista od zamene.Zahtev je odbijen...sunce im njihovo.Nije to ni takav problem,ne bi bilo tako strasno da nam nisu tolko obecavali iz FS Subotice...tolko su obecavali i ubedjivali na skupstini FK Palica i Tavankuta da je sve skoro gotova stvar,a sad nista od toga. Vec mi je dosta ljudi u upravama vojvodjanskih klubova koji obecavaju velike stvari,a od toga se nista ne desava...
Pa nista...ostaje borba sa starim rivalima od kojih su najveci konkurenti FK Senta i FK Horgos koji su se isto dosta pojacali,pa nek bolji pobedi!
Pa nista...ostaje borba sa starim rivalima od kojih su najveci konkurenti FK Senta i FK Horgos koji su se isto dosta pojacali,pa nek bolji pobedi!
• Koliko?
• Dvadeset.
• Šta 20?
• A šta koliko?
• Dvadeset.
• Šta 20?
• A šta koliko?
-
Palic Crew
- Posts: 83
- Joined: Mon Nov 28, 2005 12:25 am
- Location: Sever nizije
- Contact:
Ajd malo istorije...FK Radnički Sombor:
OSNIVANJE SOMBORSKOG RADNIČKOG TELOVEŽBAČKOG UDRUŽENJA
Postojeće somborsko Sportsko Udruženje, iako je za sobom imalo dve decenije postojanja i negovalo više sportskih grana, nije moglo da udovolji probuđenom interesovanju i potrebama omladine iz više razloga. Prvi razlog bio je taj što je Somborsko Sportsko Udruženje, pogotovo njegovo rukovodstvo, poticalo iz redova buržoazije, te se strogo vodilo računa o tome koga će primiti u svoje članstvo. Pored toga, budući da je sport zabava i preokupacija prvenstveno mladih, a članom Somborskog Udruženja mogao je postati samo onaj ko je navršio 18 godina, te je ovo udruženje bilo nedostupno svakom građaninu, pogotovo radničkoj omladini i radništvu uopšte.
To je glavni razlog da je u Somboru, početkom druge decenije dvadesetog veka, somborsko radništvo, najviše zanatlijska omladina, došlo na ideju, da se u Somboru osnuje radničko sportsko društvo. Došlo je do spontanog okupljanja somborske radničke omladine u radničko sportsko udruženje, koje je 1911. godine počelo da deluje u Somboru kao "divlje" društvo. U ovom udruženju radnici su se počeli baviti atletikom, rvanjem i fudbalom.
Prema zabeleženim sećanjima Nandora Helenbergera, jednog od prvih članova ovog udruženja, Ministarstvo za unutrašnje poslove Kraljevine Mađarske odobrilo je pravila i rad udruženja 27. ili 28. decembra 1912. godine.
Prvo privremeno predsedništvo Somborskog Telovežbačkog Udruženja pripremalo je Pravila, koja su bila poslata Ministarstvu na odobrenje, a u međuvremenu je izabrano stalno rukovodstvo Udruženja.
Boja Udruženja bila je crvena i bela. Udruženje je imalo svoj amblem-značku u vidu onovremene fudbalske lopte, sa crvenim i belim kriškama, poput kriške u dinje.
U periodu do izbijanja prvog svetskog rata svi fudbalski klubovi u Bačkoj, izuzev subotičke "Bačke", nisu bili uključeni u kakvo prvenstveno takmičenje. Sve fudbalske utakmice koje je igrao somborski "Radnički" i ostali somborski klubovi pre prvog svetskog rata bile su prijateljske.
Za vreme prvog svetskog rata sportski život u Somboru, kao i svuda, gotovo je zamro.
Posle završetka prvog svetskog rata došlo je do oživljavanja javnog života u svim granama društvenih delatnosti, pa i sporta u svim pokrajinama novo stvorene države Srba, Hrvata i Slovenaca.
Celo vreme svog postojanja između dva svetska rata fudbaleri somborskog "Radničkog" igrali su pod veoma teškim materijalnim uslovima.
Za vreme okupacije kroz fudbalski tim prošao je veliki broj igrača. Ovome su uzrok ratne prilike. Neki igrači su odnošeni u mađarsku vojsku, neki u vojne radne jedinice, tzv. "munkaše", neki su bili zatvarani, pa puštani, a neki su prelazili u druge klubove radi zaposlenja. I za vreme okupacije klub je tavorio sa finansijskim sredstvima, i ne bi mogao opstati da nije bilo pomoći simpatizera i entuzijasta sporta.
SOMBORSKO RADNIČKO SPORTSKO UDRUŽENJE NOSILAC OBNOVE SPORTA U OSLOBODJENOM GRADU
U tek oslobodjenom Somboru nosilac celokupnog sportskog života bilo je Somborsko Radničko Udruženje.
U rukovodstvu Radničkog Sportskog Udruženja posle oslobodjenja našlo se nekoliko starih članova uprave: Stevan Lukač, dr. Pavle Blaževac, Pišta Nadj, Franja Taubner i Ivan Car.Njima su se priključili predratni sportisti, članovi drugih sportskih društava.
Bivše igralište Somborskog Sportskog Udruženja, u nekadašnjem jelinjaku proglašeno je za Gradski stadion, a klupsku zgradu pored bare preuzela je uprava «Radničkog», kao i plivalište na kanalu. Proleća 1945. godine došlo je do prvih javnih utakmica. Jedna nezaboravna utakmica bila je susret između beogradskog "Radničkog" i somborskog "Radničkog". Pobedio je domaći tim sa 4:1 , igrali su: Stevan Kovač, Stevav Špicer, Mileta Kolarić,Kojica Kovačić, Tuna Horvat, Ištvan Bala, Eustahio Stipan.Pored njih u timu somborskog "Radničkog" nastupila su i dva naša avijatičara Jovičić i Vukojević, kao dva sovjetska avijatičara Saša i Jurka. Vođa somborske ekipe bio je Petar Kovačić, stari sportski entuzijasta.
Start "Radničkog" u prvoj godini takmičenja u Prvoj vojvođanskoj ligi bio je skroman. Od deset utakmica "Radnički" je dobio samo tri, a sedam izgubio.
Do 1951. godine izvrašavano je nekoliko reorganizacija, pa i promena imena "Polet" , da bi u ligi bili kvalitetniji, ali te godine "Radnički" je ušao u ligu sa svojim starim imenom FK Radnučki.
NA PUTU USPEHA
U sezoni 1952/53. «Radnički» je počeo takmičenje u Jedinstvenoj vojvodjanskoj ligi u kojoj su bili i: Dinamo (Pančevo), Proleter (Zrenjanin), Trgovački (Novi Sad), Trgovački (Kikinda), Senta TSK (Temerin), Slavija (Novi Sad), Jedinstvo (Stara Pazova), Zvezda (Subotica), Jedinstvo (Vršac) i Jedinstvo (Bačka Topola).Prvak lige u toj sezoni postao je "Dinamo" a "Radnički" je bio na drugom mestu.
Godine 1954. Fudbalski Savez Vojvodine izdaje ilustrovani almanah "Vojvodjanski ligaši" u kojem se obrađuje period od 1948. do 1954.godine. osim pretstavljanja svih 25 vojvodđanskih fudbalskih klubova koji su se takmičili od najvišeg saveznog ranga zaključno sa Vojvodjanskom ligom, sačinjena je i zanimljiva statistička tabela uspešnosti vojvodđanskih ligaša. Somborski "Radnički" je na prvom mestu. Odigrao je u tih pet godina ukupno 88 utakmica, 47 dobio 12 igrao nerešeno, a 29 izgubio.
Već je bilo sasvim uobičajeno da FSJ menja sistem takmičenja . Tako je uradjeno i sredinom 1955. godine. Neki uticajni klubovi nisu bili zadovoljni svojim statusom i to je bio glavni razlog novih izmena.
Rasformirana je Druga savezna liga i umesto nje uvedene su četiri zone. Somborci su u igračkom pogonu imali ove fudbalere: Jelića, Kirinića, Vučićevića, Utvića, Berića, Češljevića, Antunića, Babića, Mišanjija, Vojnića, Pejića, Mrdđanova, Josipa i Stipana Eustahija, Pozdera, Bačića i Lazića. Trener je bio Ivan Ivančević, a tehniko Branko Odobašić.
Sezona 1956/1957.godine označila je stabilizaciju takmičarskog sistema, što znači da je "Radnički" ponovo bio trećeligaš.Kvalitetne igre "Crveno-belih" uz veliku podršku navijača morali su da daju rezultat."Radnički" je postigao još bolji plasman nego u prethodnoj sezoni.
Takmičenje za kup Jugoslavije u sezoni 1957/58.bilo je nezaboravno iz dva razloga: prvi dolazak na korak do četvrt finala, a drugi što su "Radnički" na tom putu zaustavile sudije Teslidžić i Šibalić. U osmini finala "Radnički" je na Gradskom stadionu dočekao splitski "Hajduk". I danas kada se analizira tok događaja na toj utakmici jasno je da je "Hajduk" morao pobediti.Po čijem naređenju ne zna se.
"Radnički" je i dalje napredovao i dugo ostao u Drugoj Saveznoj ligi, zahvaljujući ogromnom radu igrača sa velikim entuzijazmom i njihovim trenerima, upravi kluba i naravno navijačima, koji su verno pratili i podržavali rad kluba. Tribine su uvek bile pune, ulaznice su se kupovale nekoliko dana ranije, pa je znalo biti i do osam hiljada gledalaca na sadašnjem Gradskom stadionu.
Pored stare postave početkom šezdesetih godina u klub su dolazili i novi igrači, svi izuzetno kvalitetni i vredni: Zarić, Vlaški, Vrbaški, Vodalov, Milenković, Ristić, Protić, Nestorović, Pantelić, Klem, Nađ, Borota, Vujković,Kolović Feher, Đurišić, Hinić, Rajčanji, Margit, Ćirić, Vrga, Nastasić, Kronić, Bogišić, braća Popović, Šiljić, Stanojević, koji su uspeli da održe "Radnički" u Drugoj saveznoj ligi.
Novo, drugačije formiranje Drugih Saveznih liga, najznačajnije je obeležje takmičarske sezone 1968/69. Uz jedinstvenu Prvu saveznu ligu i dve grupe druge lige, ukida se Srpska liga pod izgovorom da je skupa. "Radnički" postaje član jedinstvene Vojvođanske lige. Ispadanjem iz saveznog ranga "Radnički" je izgubio pravo da angažuje profesionalce, odnosno svi igrači su morali da se amaterizuju. Sledio je i uspeh i ne uspeh ako se uzmu u obzir sve nedaće kroz koje je "Radnički" prošao od ispadanja iz Druge lige.
Sezonu 1970/71. trener je bio Dragan Bojović Patak iz Čačka.Imao je na raspolaganju mnogo igrača: Antunić, Karačonji, Dubajić, Radičević, Jović, Šargić, Ivanović, Molnar, Simić, Demičić, Jelačić, Devčić, Berleković, Dabić, Ljubić, Lukić, Terzić, Todorović, Baša,.......U sezoni 1971/72. "Radnički" završava na čelu tabele. Ali stalna prevrtanja u stručnom štabu, odlaskom nekih igrača i trenera nastaje konfuzija tako da posle samo godinu dana "Radnički" se vraća u Vojvođansku ligu.
1972/73. godine "Radnički" postiže opet značajne uspehe i ulazi u Drugu Saveznu ligu, ali je vrlo brzo, zbog finansijskih problema izgubio kontinuitet rada, izgubio igrače i dospeo u Vojvođansku ligu. 1973/74. godine "Radnički" nije postigao zadovoljavajući rezultat i ostao u istoj ligi. U toj sezoni igrali su: Vuković, Pavličić, Strunjaš, Đukić, Lemajić, Cvetković, Dobrota, Smiljković, Bajić, Duško Eustahio, Bugarin, Ivan, Bulović, Nikčević i V. Strunjaš.
1977/78. godine u spomen preminulom drugu, bivšem igraču "Radničkog", Milanu Vrcelju, "Radnički" je organizovao "Memorijal Milan Vrcelj" u malom fudbalu. Na prvom turniru učestvovalo je 215 ekipa. Ovaj turnir postaće stalna smotra fudbalera i fudbalskih nada Sombora. Ali te godine "Radnički" je ispao iz Vojvođanske lige i to je najteža kriza od postojanja kluba. Dospeli su u Jedinstvenu ligu FSP Sombora.
1982/83. Kroz kvalifikacije u kojima je u dve utakmice "Radnički" bio uspešniji, posle gotovo četiri godine postao član Vojvođanske lige. Taj značajan uspeh ponovo je povratio veru u "crveno-bele". Ponovo su oživele tribine Gradskog stadiona. Na vrhu tabele Vojvođanske lige "Radnički" je ostao sve do 1985/86.godine. Tih godina za "Radnički" su igrali: Peurača, Popović, Drobac, Tanasić, Radulović, Nimak, Stevanović, Ivanović, Dobrota, Kostić, Škrbić, a pomoćni trener Pavle Vrga i trener Miloš Cetina.
1986/87. plasman je bio daleko od očekivanog. Cetina je podneo ostavku, a "dežurni vatrogasac" je bio Velimir Šargić. Igrali su: Trkulja, Trivić, Nimak, Smiljanovski, Turkić, Panjević, Matijević, Vukelić, Kiršner, Popović, Šijačić,...."Radnički" je i pored mnogih izmena koje su nastupile ostao među najboljima zahvaljujući igračima koji su se vratili u klub. Krajem osamdesetih kostur igre činili su: Matin, Džinović, Đanić, Koberski, Višinka, Hernaus, Pavić, Tomajek, Kiršner i Šijačić, trener Milan Đuričić. 1990. godine prispeli su Nimak, Čičovački, Smiljanovski, Simin, Drljača, Dragiševič, Zorica, Gojković,...Ono što je posebno imponovalo jeste činjenica da valjda nikada "Radnički" nije imao mlađi fond igrača od kojih su gotovo svi ponikli u njegovoj fudbalskoj školi. Malo je klubova koji mogu da se pohvale takvim rezultatima.
1991/92. da bi se domogli višeg ranga, somborcima je pomogla reorganizacija tako da su postali članovi Međurepubličke lige-sever. Ali nisu zapaženi zadovoljavajući rezultati iako je tadašnji trener Franja Lukić i dalje verovao u uspeh ekipe, mada su bili na trinaestoj poziciji. Dok su igrači bili na odmoru rukovodstvo kluba pokušalo je da privoli svoje bivše igrače (Kiršner, Hernaus,Pekez) ali dogovor nije uspeo. Ne samo da se ovi fudbaleri nisu vratili, već je još jedan broj igrača po završetku prvenstva otišao iz kluba. Tako se nastavlja još jedna loša praksa da mladići koji fudbalsku azbuku nauče u "Radničkom", odlaze u druge sredine. Često i za simbolične uslove koje nisu mogli da dobiju u Somboru.
OSNIVANJE SOMBORSKOG RADNIČKOG TELOVEŽBAČKOG UDRUŽENJA
Postojeće somborsko Sportsko Udruženje, iako je za sobom imalo dve decenije postojanja i negovalo više sportskih grana, nije moglo da udovolji probuđenom interesovanju i potrebama omladine iz više razloga. Prvi razlog bio je taj što je Somborsko Sportsko Udruženje, pogotovo njegovo rukovodstvo, poticalo iz redova buržoazije, te se strogo vodilo računa o tome koga će primiti u svoje članstvo. Pored toga, budući da je sport zabava i preokupacija prvenstveno mladih, a članom Somborskog Udruženja mogao je postati samo onaj ko je navršio 18 godina, te je ovo udruženje bilo nedostupno svakom građaninu, pogotovo radničkoj omladini i radništvu uopšte.
To je glavni razlog da je u Somboru, početkom druge decenije dvadesetog veka, somborsko radništvo, najviše zanatlijska omladina, došlo na ideju, da se u Somboru osnuje radničko sportsko društvo. Došlo je do spontanog okupljanja somborske radničke omladine u radničko sportsko udruženje, koje je 1911. godine počelo da deluje u Somboru kao "divlje" društvo. U ovom udruženju radnici su se počeli baviti atletikom, rvanjem i fudbalom.
Prema zabeleženim sećanjima Nandora Helenbergera, jednog od prvih članova ovog udruženja, Ministarstvo za unutrašnje poslove Kraljevine Mađarske odobrilo je pravila i rad udruženja 27. ili 28. decembra 1912. godine.
Prvo privremeno predsedništvo Somborskog Telovežbačkog Udruženja pripremalo je Pravila, koja su bila poslata Ministarstvu na odobrenje, a u međuvremenu je izabrano stalno rukovodstvo Udruženja.
Boja Udruženja bila je crvena i bela. Udruženje je imalo svoj amblem-značku u vidu onovremene fudbalske lopte, sa crvenim i belim kriškama, poput kriške u dinje.
U periodu do izbijanja prvog svetskog rata svi fudbalski klubovi u Bačkoj, izuzev subotičke "Bačke", nisu bili uključeni u kakvo prvenstveno takmičenje. Sve fudbalske utakmice koje je igrao somborski "Radnički" i ostali somborski klubovi pre prvog svetskog rata bile su prijateljske.
Za vreme prvog svetskog rata sportski život u Somboru, kao i svuda, gotovo je zamro.
Posle završetka prvog svetskog rata došlo je do oživljavanja javnog života u svim granama društvenih delatnosti, pa i sporta u svim pokrajinama novo stvorene države Srba, Hrvata i Slovenaca.
Celo vreme svog postojanja između dva svetska rata fudbaleri somborskog "Radničkog" igrali su pod veoma teškim materijalnim uslovima.
Za vreme okupacije kroz fudbalski tim prošao je veliki broj igrača. Ovome su uzrok ratne prilike. Neki igrači su odnošeni u mađarsku vojsku, neki u vojne radne jedinice, tzv. "munkaše", neki su bili zatvarani, pa puštani, a neki su prelazili u druge klubove radi zaposlenja. I za vreme okupacije klub je tavorio sa finansijskim sredstvima, i ne bi mogao opstati da nije bilo pomoći simpatizera i entuzijasta sporta.
SOMBORSKO RADNIČKO SPORTSKO UDRUŽENJE NOSILAC OBNOVE SPORTA U OSLOBODJENOM GRADU
U tek oslobodjenom Somboru nosilac celokupnog sportskog života bilo je Somborsko Radničko Udruženje.
U rukovodstvu Radničkog Sportskog Udruženja posle oslobodjenja našlo se nekoliko starih članova uprave: Stevan Lukač, dr. Pavle Blaževac, Pišta Nadj, Franja Taubner i Ivan Car.Njima su se priključili predratni sportisti, članovi drugih sportskih društava.
Bivše igralište Somborskog Sportskog Udruženja, u nekadašnjem jelinjaku proglašeno je za Gradski stadion, a klupsku zgradu pored bare preuzela je uprava «Radničkog», kao i plivalište na kanalu. Proleća 1945. godine došlo je do prvih javnih utakmica. Jedna nezaboravna utakmica bila je susret između beogradskog "Radničkog" i somborskog "Radničkog". Pobedio je domaći tim sa 4:1 , igrali su: Stevan Kovač, Stevav Špicer, Mileta Kolarić,Kojica Kovačić, Tuna Horvat, Ištvan Bala, Eustahio Stipan.Pored njih u timu somborskog "Radničkog" nastupila su i dva naša avijatičara Jovičić i Vukojević, kao dva sovjetska avijatičara Saša i Jurka. Vođa somborske ekipe bio je Petar Kovačić, stari sportski entuzijasta.
Start "Radničkog" u prvoj godini takmičenja u Prvoj vojvođanskoj ligi bio je skroman. Od deset utakmica "Radnički" je dobio samo tri, a sedam izgubio.
Do 1951. godine izvrašavano je nekoliko reorganizacija, pa i promena imena "Polet" , da bi u ligi bili kvalitetniji, ali te godine "Radnički" je ušao u ligu sa svojim starim imenom FK Radnučki.
NA PUTU USPEHA
U sezoni 1952/53. «Radnički» je počeo takmičenje u Jedinstvenoj vojvodjanskoj ligi u kojoj su bili i: Dinamo (Pančevo), Proleter (Zrenjanin), Trgovački (Novi Sad), Trgovački (Kikinda), Senta TSK (Temerin), Slavija (Novi Sad), Jedinstvo (Stara Pazova), Zvezda (Subotica), Jedinstvo (Vršac) i Jedinstvo (Bačka Topola).Prvak lige u toj sezoni postao je "Dinamo" a "Radnički" je bio na drugom mestu.
Godine 1954. Fudbalski Savez Vojvodine izdaje ilustrovani almanah "Vojvodjanski ligaši" u kojem se obrađuje period od 1948. do 1954.godine. osim pretstavljanja svih 25 vojvodđanskih fudbalskih klubova koji su se takmičili od najvišeg saveznog ranga zaključno sa Vojvodjanskom ligom, sačinjena je i zanimljiva statistička tabela uspešnosti vojvodđanskih ligaša. Somborski "Radnički" je na prvom mestu. Odigrao je u tih pet godina ukupno 88 utakmica, 47 dobio 12 igrao nerešeno, a 29 izgubio.
Već je bilo sasvim uobičajeno da FSJ menja sistem takmičenja . Tako je uradjeno i sredinom 1955. godine. Neki uticajni klubovi nisu bili zadovoljni svojim statusom i to je bio glavni razlog novih izmena.
Rasformirana je Druga savezna liga i umesto nje uvedene su četiri zone. Somborci su u igračkom pogonu imali ove fudbalere: Jelića, Kirinića, Vučićevića, Utvića, Berića, Češljevića, Antunića, Babića, Mišanjija, Vojnića, Pejića, Mrdđanova, Josipa i Stipana Eustahija, Pozdera, Bačića i Lazića. Trener je bio Ivan Ivančević, a tehniko Branko Odobašić.
Sezona 1956/1957.godine označila je stabilizaciju takmičarskog sistema, što znači da je "Radnički" ponovo bio trećeligaš.Kvalitetne igre "Crveno-belih" uz veliku podršku navijača morali su da daju rezultat."Radnički" je postigao još bolji plasman nego u prethodnoj sezoni.
Takmičenje za kup Jugoslavije u sezoni 1957/58.bilo je nezaboravno iz dva razloga: prvi dolazak na korak do četvrt finala, a drugi što su "Radnički" na tom putu zaustavile sudije Teslidžić i Šibalić. U osmini finala "Radnički" je na Gradskom stadionu dočekao splitski "Hajduk". I danas kada se analizira tok događaja na toj utakmici jasno je da je "Hajduk" morao pobediti.Po čijem naređenju ne zna se.
"Radnički" je i dalje napredovao i dugo ostao u Drugoj Saveznoj ligi, zahvaljujući ogromnom radu igrača sa velikim entuzijazmom i njihovim trenerima, upravi kluba i naravno navijačima, koji su verno pratili i podržavali rad kluba. Tribine su uvek bile pune, ulaznice su se kupovale nekoliko dana ranije, pa je znalo biti i do osam hiljada gledalaca na sadašnjem Gradskom stadionu.
Pored stare postave početkom šezdesetih godina u klub su dolazili i novi igrači, svi izuzetno kvalitetni i vredni: Zarić, Vlaški, Vrbaški, Vodalov, Milenković, Ristić, Protić, Nestorović, Pantelić, Klem, Nađ, Borota, Vujković,Kolović Feher, Đurišić, Hinić, Rajčanji, Margit, Ćirić, Vrga, Nastasić, Kronić, Bogišić, braća Popović, Šiljić, Stanojević, koji su uspeli da održe "Radnički" u Drugoj saveznoj ligi.
Novo, drugačije formiranje Drugih Saveznih liga, najznačajnije je obeležje takmičarske sezone 1968/69. Uz jedinstvenu Prvu saveznu ligu i dve grupe druge lige, ukida se Srpska liga pod izgovorom da je skupa. "Radnički" postaje član jedinstvene Vojvođanske lige. Ispadanjem iz saveznog ranga "Radnički" je izgubio pravo da angažuje profesionalce, odnosno svi igrači su morali da se amaterizuju. Sledio je i uspeh i ne uspeh ako se uzmu u obzir sve nedaće kroz koje je "Radnički" prošao od ispadanja iz Druge lige.
Sezonu 1970/71. trener je bio Dragan Bojović Patak iz Čačka.Imao je na raspolaganju mnogo igrača: Antunić, Karačonji, Dubajić, Radičević, Jović, Šargić, Ivanović, Molnar, Simić, Demičić, Jelačić, Devčić, Berleković, Dabić, Ljubić, Lukić, Terzić, Todorović, Baša,.......U sezoni 1971/72. "Radnički" završava na čelu tabele. Ali stalna prevrtanja u stručnom štabu, odlaskom nekih igrača i trenera nastaje konfuzija tako da posle samo godinu dana "Radnički" se vraća u Vojvođansku ligu.
1972/73. godine "Radnički" postiže opet značajne uspehe i ulazi u Drugu Saveznu ligu, ali je vrlo brzo, zbog finansijskih problema izgubio kontinuitet rada, izgubio igrače i dospeo u Vojvođansku ligu. 1973/74. godine "Radnički" nije postigao zadovoljavajući rezultat i ostao u istoj ligi. U toj sezoni igrali su: Vuković, Pavličić, Strunjaš, Đukić, Lemajić, Cvetković, Dobrota, Smiljković, Bajić, Duško Eustahio, Bugarin, Ivan, Bulović, Nikčević i V. Strunjaš.
1977/78. godine u spomen preminulom drugu, bivšem igraču "Radničkog", Milanu Vrcelju, "Radnički" je organizovao "Memorijal Milan Vrcelj" u malom fudbalu. Na prvom turniru učestvovalo je 215 ekipa. Ovaj turnir postaće stalna smotra fudbalera i fudbalskih nada Sombora. Ali te godine "Radnički" je ispao iz Vojvođanske lige i to je najteža kriza od postojanja kluba. Dospeli su u Jedinstvenu ligu FSP Sombora.
1982/83. Kroz kvalifikacije u kojima je u dve utakmice "Radnički" bio uspešniji, posle gotovo četiri godine postao član Vojvođanske lige. Taj značajan uspeh ponovo je povratio veru u "crveno-bele". Ponovo su oživele tribine Gradskog stadiona. Na vrhu tabele Vojvođanske lige "Radnički" je ostao sve do 1985/86.godine. Tih godina za "Radnički" su igrali: Peurača, Popović, Drobac, Tanasić, Radulović, Nimak, Stevanović, Ivanović, Dobrota, Kostić, Škrbić, a pomoćni trener Pavle Vrga i trener Miloš Cetina.
1986/87. plasman je bio daleko od očekivanog. Cetina je podneo ostavku, a "dežurni vatrogasac" je bio Velimir Šargić. Igrali su: Trkulja, Trivić, Nimak, Smiljanovski, Turkić, Panjević, Matijević, Vukelić, Kiršner, Popović, Šijačić,...."Radnički" je i pored mnogih izmena koje su nastupile ostao među najboljima zahvaljujući igračima koji su se vratili u klub. Krajem osamdesetih kostur igre činili su: Matin, Džinović, Đanić, Koberski, Višinka, Hernaus, Pavić, Tomajek, Kiršner i Šijačić, trener Milan Đuričić. 1990. godine prispeli su Nimak, Čičovački, Smiljanovski, Simin, Drljača, Dragiševič, Zorica, Gojković,...Ono što je posebno imponovalo jeste činjenica da valjda nikada "Radnički" nije imao mlađi fond igrača od kojih su gotovo svi ponikli u njegovoj fudbalskoj školi. Malo je klubova koji mogu da se pohvale takvim rezultatima.
1991/92. da bi se domogli višeg ranga, somborcima je pomogla reorganizacija tako da su postali članovi Međurepubličke lige-sever. Ali nisu zapaženi zadovoljavajući rezultati iako je tadašnji trener Franja Lukić i dalje verovao u uspeh ekipe, mada su bili na trinaestoj poziciji. Dok su igrači bili na odmoru rukovodstvo kluba pokušalo je da privoli svoje bivše igrače (Kiršner, Hernaus,Pekez) ali dogovor nije uspeo. Ne samo da se ovi fudbaleri nisu vratili, već je još jedan broj igrača po završetku prvenstva otišao iz kluba. Tako se nastavlja još jedna loša praksa da mladići koji fudbalsku azbuku nauče u "Radničkom", odlaze u druge sredine. Često i za simbolične uslove koje nisu mogli da dobiju u Somboru.
• Koliko?
• Dvadeset.
• Šta 20?
• A šta koliko?
• Dvadeset.
• Šta 20?
• A šta koliko?
PRVA LIGA SRBIJE
Radnički - Mladost (A) 0:2 (0:0)
NIŠ: Stadion Čair, gledalaca 1.000, sudija Vlajić (Beograd), strelci: Opsenica u 68. i Grumić u 74. minutu. Žuti kartoni: Bojović (Radnički), Kozoš, Martinović (Mladost).
RADNIČKI: Stefanović 4, Stamenković 6 (Leonardo -), Bojović 5 (Đorđević 5), Ranđelović 6, Bogunović 5, Trajković 5, Bogdanović 5, Ristić 6, V. Milenković 5, I. Milenković 5 (Marković -), Milisavljević 5.
MLADOST: Žakula -, Kozoš 7, Opsenica 7, Stamenić 7, Radanović 7, Desnica 7, Trnavac 6, Radosavljev 6, Torbica 6 (Martinović -), Rajić 5 (Kekić -), Grumić 6 (Ždrnja -).
Fudbaleri Radničkog još jednom su se propisno obrukali i uspeli da protiv veoma slabe Mladosti iz Apatina za 90. minuta stvore samo jednu šansu a prime dva gola.
Prvih 45. minuta gledali smo dosadan fudbal, uglavnom na sredini terena, da bi u nastavku domaćin krenuo agresivnije i u 51. minutu jedini put pripretio golmanu Žakuli. Gosti su igrali odlično u odbrani, predvođeni Radanovićem i potpuno omogućili napadače Radničkog da dođu do šanse za gol. U 68. minutu sevnu je kontranapad gostiju, Opstenica je pretrčao Đorđevića i Bogunovića i sa šesnaest metara pogodio levi donji ugao Stefanovića. Golman domaćih Stefanović još jednom, u 74. minutu, loše je ispucao loptu, prosto je dodao Grumiću kome nije bilo teško da pogodi praznu mrežu.
Ponovo je niška publika vređala fudbalere Radničkog, s pravom jer, se Nišlije i ne sećaju kada je Radnički osvojio sva tri boda na svom terenu.
D. Jovanović
Radnički - Mladost (A) 0:2 (0:0)
NIŠ: Stadion Čair, gledalaca 1.000, sudija Vlajić (Beograd), strelci: Opsenica u 68. i Grumić u 74. minutu. Žuti kartoni: Bojović (Radnički), Kozoš, Martinović (Mladost).
RADNIČKI: Stefanović 4, Stamenković 6 (Leonardo -), Bojović 5 (Đorđević 5), Ranđelović 6, Bogunović 5, Trajković 5, Bogdanović 5, Ristić 6, V. Milenković 5, I. Milenković 5 (Marković -), Milisavljević 5.
MLADOST: Žakula -, Kozoš 7, Opsenica 7, Stamenić 7, Radanović 7, Desnica 7, Trnavac 6, Radosavljev 6, Torbica 6 (Martinović -), Rajić 5 (Kekić -), Grumić 6 (Ždrnja -).
Fudbaleri Radničkog još jednom su se propisno obrukali i uspeli da protiv veoma slabe Mladosti iz Apatina za 90. minuta stvore samo jednu šansu a prime dva gola.
Prvih 45. minuta gledali smo dosadan fudbal, uglavnom na sredini terena, da bi u nastavku domaćin krenuo agresivnije i u 51. minutu jedini put pripretio golmanu Žakuli. Gosti su igrali odlično u odbrani, predvođeni Radanovićem i potpuno omogućili napadače Radničkog da dođu do šanse za gol. U 68. minutu sevnu je kontranapad gostiju, Opstenica je pretrčao Đorđevića i Bogunovića i sa šesnaest metara pogodio levi donji ugao Stefanovića. Golman domaćih Stefanović još jednom, u 74. minutu, loše je ispucao loptu, prosto je dodao Grumiću kome nije bilo teško da pogodi praznu mrežu.
Ponovo je niška publika vređala fudbalere Radničkog, s pravom jer, se Nišlije i ne sećaju kada je Radnički osvojio sva tri boda na svom terenu.
D. Jovanović
REPUBLIČKA LIGA - GRUPA VOJVODINA
Inđija - Radnički (NP) 1:0 (1:0)
INĐIJA: Igralište kraj Železničke stanice, gledalaca 500, sudija Ćaćić (Irig). Strelac Beronja u 40. minutu. Žuti kartoni: Bulatović (Inđija), Punišić, Stanković (Radnički).
INĐIJA: Dević 7, Blanuša 8, Bulatović 6 (Božić 6), Lukić 8, Milanović 7, Miličić 7, Gostimirović 7, Horvat 6, Beronja 8, Santrač 6 (Magdić), Pavković 7 (Maslić 6).
RADNIČKI: Vujaković 7, Čeprnja 8, Đorđević 6 (Miličević 6), Miletić 6 (Marjanović 7), Nikolić 7, Punišić 7, Stanković 7, Draganić 7, Stevelić 7, Cvetić 6 (Labus 7), Ivanišević 8.
Inđija je komšijski okršaj zasluženo rešila u svoju korist. Imala je terensku inicijativu, a postigla je i gol. Međutim, Radnički je poslednjih 15 minuta zaigrao na sve ili ništa. Domaćini su se često i panično branili, ali su sačuvali svoju mrežu i obradovali verne navijače.
D. Vićentić
Vrbas - Radnik 2:0, Big bul - Sloga 3:1, Elan - Kikinda 2:1, Inđija - Radnički (NP) 1:0, Radnički - Bačka (S) 3:1, Bečej Old Gold - Tavankut 4:2, Crvenka - Šajkaš 3:2, Bačka - Tekstilac 0:0, Slobodan je Cement.
1. Bečej 18 14 1 3 47:19 43
2. Inđija 18 11 3 2 31:15 38
3. Big Bul 18 10 3 5 30:17 33
4. Bačka (BP) 18 9 5 4 26:19 32
5. Crvenka 17 9 2 6 31:22 29
6. Sloga 18 8 4 6 25:22 28
7. Radnički (S) 18 7 4 7 29:27 25
8. Kikinda 18 6 6 6 21:21 24
9. Vrbas 18 7 3 8 20:21 24
10. Cement 17 6 5 6 23:24 23
11. Radnik 18 6 4 8 33:25 22
12. Šajkaš 18 5 7 6 23:20 22
13. Tavankut 18 5 6 7 22:21 21
14. Radnički (NP) 18 5 6 7 24:25 21
15. Elan 18 6 2 10 22:29 20
16. Tekstilac 18 4 4 10 16:37 16
17. Bačka (S) 18 0 1 17 13:72 1
U 20. kolu (25. marta) sastaće se: Sloga - Radnik, Vrbas - Kikinda, Big Bul - Radnički (NP), Elan - Bačka (S), Inđija - Tavankut, Bečej - Šajkaš, Cement - Tekstilac, Crvenka - Bačka (BP) i slobodan je Radnički (S).
Inđija - Radnički (NP) 1:0 (1:0)
INĐIJA: Igralište kraj Železničke stanice, gledalaca 500, sudija Ćaćić (Irig). Strelac Beronja u 40. minutu. Žuti kartoni: Bulatović (Inđija), Punišić, Stanković (Radnički).
INĐIJA: Dević 7, Blanuša 8, Bulatović 6 (Božić 6), Lukić 8, Milanović 7, Miličić 7, Gostimirović 7, Horvat 6, Beronja 8, Santrač 6 (Magdić), Pavković 7 (Maslić 6).
RADNIČKI: Vujaković 7, Čeprnja 8, Đorđević 6 (Miličević 6), Miletić 6 (Marjanović 7), Nikolić 7, Punišić 7, Stanković 7, Draganić 7, Stevelić 7, Cvetić 6 (Labus 7), Ivanišević 8.
Inđija je komšijski okršaj zasluženo rešila u svoju korist. Imala je terensku inicijativu, a postigla je i gol. Međutim, Radnički je poslednjih 15 minuta zaigrao na sve ili ništa. Domaćini su se često i panično branili, ali su sačuvali svoju mrežu i obradovali verne navijače.
D. Vićentić
Vrbas - Radnik 2:0, Big bul - Sloga 3:1, Elan - Kikinda 2:1, Inđija - Radnički (NP) 1:0, Radnički - Bačka (S) 3:1, Bečej Old Gold - Tavankut 4:2, Crvenka - Šajkaš 3:2, Bačka - Tekstilac 0:0, Slobodan je Cement.
1. Bečej 18 14 1 3 47:19 43
2. Inđija 18 11 3 2 31:15 38
3. Big Bul 18 10 3 5 30:17 33
4. Bačka (BP) 18 9 5 4 26:19 32
5. Crvenka 17 9 2 6 31:22 29
6. Sloga 18 8 4 6 25:22 28
7. Radnički (S) 18 7 4 7 29:27 25
8. Kikinda 18 6 6 6 21:21 24
9. Vrbas 18 7 3 8 20:21 24
10. Cement 17 6 5 6 23:24 23
11. Radnik 18 6 4 8 33:25 22
12. Šajkaš 18 5 7 6 23:20 22
13. Tavankut 18 5 6 7 22:21 21
14. Radnički (NP) 18 5 6 7 24:25 21
15. Elan 18 6 2 10 22:29 20
16. Tekstilac 18 4 4 10 16:37 16
17. Bačka (S) 18 0 1 17 13:72 1
U 20. kolu (25. marta) sastaće se: Sloga - Radnik, Vrbas - Kikinda, Big Bul - Radnički (NP), Elan - Bačka (S), Inđija - Tavankut, Bečej - Šajkaš, Cement - Tekstilac, Crvenka - Bačka (BP) i slobodan je Radnički (S).
Istorija FK Crvenka
Fudbal u Crvenki ima dugu tradiciju.
- Poceci fudbala u nasem gradu vezuju se za 1919. godinu, kada je osnovan prvi fudbalski klub, bio je to CFK Crvenka.
- Nakon drugog svetskog rata (1945. god.) osnovan je klub pod nazivom "SPARTAKUS" koji je kasnije promenio ime u "SPARTAK".
- 1952. godine osnovan je i drugi fudbalski klub u Crvenki, bio je to FK "JEDINSTVO"
- 1961. godina je veoma znacajna zbog toga sto su se tadasnja dva kluba koja su postojala, fuzionisala u jedan i na taj nacin su se stvorili preduslovi za napredak i brzi razvoj fudbala u Crvenki.
Prvi turnir na kojem je predstavljen jedinstveni Fudbalski Klub "CRVENKA" odrzao se u nasem gradu sa sledecim ucesnicima: HAJDUK(Kula), SPARTAK(Subotica).
Rezultati
- 1965. Ulazak u Srpsku ligu
- Jun 1966. FK "CRVENKA" ulazi u Drugu saveznu ligu
- 19. jul 1970. godine ostace zlatnim slovima upisan u anale Crvenackog fudbala.
Toga dana ekipa u sastavu: Svilar, Milovanovic, Jovovic, Bacic, Jovanic, Santa, Cabarkapa, Ostojic, Bozicic, Beslin, Basta (Kanacki), Pusibrk, ostvarila je san svih fudbalskih radnika i stanovnika Crvenke, kao i okolnih mesta i plasirala se u Prvu saveznu fudbalsku ligu.
Ekipa koju je sjajno vodio trener Aleksandar Petrovic-pikavac, izasla je kao pobednik iz dvomeca sa ekipom "Sloga" iz Kraljeva.
Prvi mec koji je odigran u Crvenki zavrsen je ubedljivim trijumfom naseg tima od 3:0.
Golove su postigli: Beslin i Jovanic (2)
U revansu u Kraljevu, pred oko 15.000 gledalaca, od kojih je par hiljada doslo iz Crvenke, kraljevcani su pobedili sa 3:1, ali ta pobeda im je malo znacila, posto su crvencani postigli gol u gostima (Beslin) koji ih je odveo u Prvu ligu!
- 1979. godine, FK "CRVENKA" je pobedom u Novom Sadu, nad istoimenom ekipom od 2:1, osvojila Kup Vojvodine.
Igraci ponikli u Crvenki,koji su nastavili karijeru
u I ligi ili inostranstvu
Ratko Svilar (Crvenka, Vojvodina, Reprezentacija Jugoslavije, Antverpen)
Racic Zeljko (Crvenka, Vojvodina, Hajduk(K), Francuska)
Savo Maric (Crvenka, Vojvodina, Dinamo)
Rajovic Milorad (Crvenka, Dinamo Vinkovci)
Grgic Zoran (Crvenka, Spartak)
Vlahovic Slavko (Crvenka, Buducnost)
Varga Zvonko (Crvenka, Partizan, Standard-Lijez)
Savic Robert (Crvenka, Vojvodina, Zemun, Malta)
Basta Milorad (Crvenka, Vojvodina)
Lukovac Zoran (Crvenka, Spartak, Antverpen)
Radmanovic Rade (Crvenka, Velez)
Milos Svilar (Crvenka, Antverpen)
Ratko Svilar
Fudbal u Crvenki ima dugu tradiciju.
- Poceci fudbala u nasem gradu vezuju se za 1919. godinu, kada je osnovan prvi fudbalski klub, bio je to CFK Crvenka.
- Nakon drugog svetskog rata (1945. god.) osnovan je klub pod nazivom "SPARTAKUS" koji je kasnije promenio ime u "SPARTAK".
- 1952. godine osnovan je i drugi fudbalski klub u Crvenki, bio je to FK "JEDINSTVO"
- 1961. godina je veoma znacajna zbog toga sto su se tadasnja dva kluba koja su postojala, fuzionisala u jedan i na taj nacin su se stvorili preduslovi za napredak i brzi razvoj fudbala u Crvenki.
Prvi turnir na kojem je predstavljen jedinstveni Fudbalski Klub "CRVENKA" odrzao se u nasem gradu sa sledecim ucesnicima: HAJDUK(Kula), SPARTAK(Subotica).
Rezultati
- 1965. Ulazak u Srpsku ligu
- Jun 1966. FK "CRVENKA" ulazi u Drugu saveznu ligu
- 19. jul 1970. godine ostace zlatnim slovima upisan u anale Crvenackog fudbala.
Toga dana ekipa u sastavu: Svilar, Milovanovic, Jovovic, Bacic, Jovanic, Santa, Cabarkapa, Ostojic, Bozicic, Beslin, Basta (Kanacki), Pusibrk, ostvarila je san svih fudbalskih radnika i stanovnika Crvenke, kao i okolnih mesta i plasirala se u Prvu saveznu fudbalsku ligu.
Ekipa koju je sjajno vodio trener Aleksandar Petrovic-pikavac, izasla je kao pobednik iz dvomeca sa ekipom "Sloga" iz Kraljeva.
Prvi mec koji je odigran u Crvenki zavrsen je ubedljivim trijumfom naseg tima od 3:0.
Golove su postigli: Beslin i Jovanic (2)
U revansu u Kraljevu, pred oko 15.000 gledalaca, od kojih je par hiljada doslo iz Crvenke, kraljevcani su pobedili sa 3:1, ali ta pobeda im je malo znacila, posto su crvencani postigli gol u gostima (Beslin) koji ih je odveo u Prvu ligu!
- 1979. godine, FK "CRVENKA" je pobedom u Novom Sadu, nad istoimenom ekipom od 2:1, osvojila Kup Vojvodine.
Igraci ponikli u Crvenki,koji su nastavili karijeru
u I ligi ili inostranstvu
Ratko Svilar (Crvenka, Vojvodina, Reprezentacija Jugoslavije, Antverpen)
Racic Zeljko (Crvenka, Vojvodina, Hajduk(K), Francuska)
Savo Maric (Crvenka, Vojvodina, Dinamo)
Rajovic Milorad (Crvenka, Dinamo Vinkovci)
Grgic Zoran (Crvenka, Spartak)
Vlahovic Slavko (Crvenka, Buducnost)
Varga Zvonko (Crvenka, Partizan, Standard-Lijez)
Savic Robert (Crvenka, Vojvodina, Zemun, Malta)
Basta Milorad (Crvenka, Vojvodina)
Lukovac Zoran (Crvenka, Spartak, Antverpen)
Radmanovic Rade (Crvenka, Velez)
Milos Svilar (Crvenka, Antverpen)
Ratko Svilar
VOJVOĐANSKA LIGA – SEVER
Horgoš Zlatibor voda – Senta 4:0 (2:0)
HORGOŠ: Stadion Horgoša, gledalaca 1.200. Sudija: D. Vučić (Subotica). Strelci: Kišjuhas u 38, Nikutović u 42, Milanović u 65. i 76. minutu. Stadion u Horgošu, gledalaca 1.200. Sudija: Dejan Vučić (Subotica). Crveni kartoni: Ćulibrk i Bunić (Senta). Žuti kartoni: Glogovac, Vilotić, Kišjuhas (Horgoš Zlatibor voda), Gujić, Bunić, Ćazić (Senta).
HORGOŠ: Stojanović 8, Vučković 8, Đorđević 7 (Veselinov
, Stanišić 8, Glogovac 8, Nikutović 8, Paulić 8 (Rončević -), Kišjuhas 9, Šurbatović 8 (Romić , Milanović 9.
SENTA: Ezveđ 6 (Totmeljkuti -), Ćulibrk 6, Nadlački 7, Nađpal 6, Molnar-Gabor 6, Radič 7, Ilić 6 Lakić 6), Zečević 6, Bunić 7, Gujić 7.
Gosti iz Sente ravnopravni protivnik bili su dok nisu primili prvi gol u 38. minutu. Iz prekida sa ivice kaznenog prostora sa desne strane Šurbatović je odlično proigrao Kišjuhasa koji je glavom sa osam metara poslao loptu u donji levi ugao Ezveđove mreže. Pet minuta kasnije sa suporotne strane naizgled jedan bezazleniji šut prema golu uputio je Nikutović, lopta je okrznula nekog od igrača Sente i prevarila golmana. U drugom poluvremenu Horgošani su demonstrirali superiornost, pre svih odlični Milanović koji je sa dva pogotka potvrdio pobedu, kojom je ekipa koju predvodi trener Radivoje Đurović stekla odlučujuću prednost i učvrstila se na vrhu tabele.
M. Mitrović
Stanišić - Obilić 2:1, Radnički (R) - Hajduk (K) 2:0, Horgoš Zlatibor voda - Senta 4:0, Polet (K) - Radnički (B) 3:0, Borac - Bačka Topola 0:2, Radnički (T) - Hajduk (BD) 1:1, Vinogradar - BS 3:1, Polet (S) - Palić Koming odloženo.
1. Horgoš-ZV 17 14 1 2 44:17 43
2. Senta 17 12 2 3 35:22 38
3. Palic-Kom. 16 11 3 2 29:15 36
4. Bac.Topola 17 8 4 5 27:13 28
5. Polet (K) 17 8 2 7 24:27 26
6. Polet (S) 16 7 3 6 25:23 24
7. Radnič. (R) 17 7 3 7 23:29 24
9. Hajduk (BD) 17 6 4 7 27:27 22
10. Hajduk (K) 17 6 3 8 30:28 21
11. Radnič. (B) 17 6 2 9 21:27 20
12. Obilić 17 5 4 8 27:30 19
13. Borac 17 4 4 9 19:29 16
14. Vinograd. 17 4 3 10 19:28 15
15. Radnič. (T) 17 3 5 9 9:22 14
16. BSK 17 2 4 11 20:41 10
Horgoš Zlatibor voda – Senta 4:0 (2:0)
HORGOŠ: Stadion Horgoša, gledalaca 1.200. Sudija: D. Vučić (Subotica). Strelci: Kišjuhas u 38, Nikutović u 42, Milanović u 65. i 76. minutu. Stadion u Horgošu, gledalaca 1.200. Sudija: Dejan Vučić (Subotica). Crveni kartoni: Ćulibrk i Bunić (Senta). Žuti kartoni: Glogovac, Vilotić, Kišjuhas (Horgoš Zlatibor voda), Gujić, Bunić, Ćazić (Senta).
HORGOŠ: Stojanović 8, Vučković 8, Đorđević 7 (Veselinov
, Stanišić 8, Glogovac 8, Nikutović 8, Paulić 8 (Rončević -), Kišjuhas 9, Šurbatović 8 (Romić , Milanović 9. SENTA: Ezveđ 6 (Totmeljkuti -), Ćulibrk 6, Nadlački 7, Nađpal 6, Molnar-Gabor 6, Radič 7, Ilić 6 Lakić 6), Zečević 6, Bunić 7, Gujić 7.
Gosti iz Sente ravnopravni protivnik bili su dok nisu primili prvi gol u 38. minutu. Iz prekida sa ivice kaznenog prostora sa desne strane Šurbatović je odlično proigrao Kišjuhasa koji je glavom sa osam metara poslao loptu u donji levi ugao Ezveđove mreže. Pet minuta kasnije sa suporotne strane naizgled jedan bezazleniji šut prema golu uputio je Nikutović, lopta je okrznula nekog od igrača Sente i prevarila golmana. U drugom poluvremenu Horgošani su demonstrirali superiornost, pre svih odlični Milanović koji je sa dva pogotka potvrdio pobedu, kojom je ekipa koju predvodi trener Radivoje Đurović stekla odlučujuću prednost i učvrstila se na vrhu tabele.
M. Mitrović
Stanišić - Obilić 2:1, Radnički (R) - Hajduk (K) 2:0, Horgoš Zlatibor voda - Senta 4:0, Polet (K) - Radnički (B) 3:0, Borac - Bačka Topola 0:2, Radnički (T) - Hajduk (BD) 1:1, Vinogradar - BS 3:1, Polet (S) - Palić Koming odloženo.
1. Horgoš-ZV 17 14 1 2 44:17 43
2. Senta 17 12 2 3 35:22 38
3. Palic-Kom. 16 11 3 2 29:15 36
4. Bac.Topola 17 8 4 5 27:13 28
5. Polet (K) 17 8 2 7 24:27 26
6. Polet (S) 16 7 3 6 25:23 24
7. Radnič. (R) 17 7 3 7 23:29 24
9. Hajduk (BD) 17 6 4 7 27:27 22
10. Hajduk (K) 17 6 3 8 30:28 21
11. Radnič. (B) 17 6 2 9 21:27 20
12. Obilić 17 5 4 8 27:30 19
13. Borac 17 4 4 9 19:29 16
14. Vinograd. 17 4 3 10 19:28 15
15. Radnič. (T) 17 3 5 9 9:22 14
16. BSK 17 2 4 11 20:41 10
VOJVOĐANSKA LIGA – ZAPAD
Jedinstvo - Slavija 2:3 (0:3)
GOSPOĐINCI: Igralište Jedinstva, gledalaca 150, sudija Kovačević (Bačka Palanka), strelci: Jovanović u 78. i Stojković u 82. za Jedinstvo, a Miljković u 5. i 15. i Rakić u 44. minutu za Slaviju.
JEDINSTVO: Miljković 6, Gaxić 5 (Popov), Žikelić 7, Bogdanov 7 (Đorđević -), Kužetin 6 (Radoslav Tepić 7), Pantić 6, Stojković 6, Mrđenović 7, Đukić 6 (Jauković 5), Rajko Tepić 6, Jovanović 7.
SLAVIJA: Jeličić 7, Vukovljak 7 (Pašćan 7), Rakić 8 (Tatić 7), Savić 7, Čanković 8, Batos 7, Rašiovan 7, Uzelac 7, Miljković 8 (Šarenac 7), Stanković 7, Šašaroga 7.
Ekipa sa Salajke nezadrživo hita ka višem rangu. Igru koju su puleni trenera Krsmanović prikazali u prvih 45. minuta daje realne izglede da će Salajčani prvi preseći vrpcu. Ponovo je lucidni Nemanja Miljković vodio ekipu ka novoj pobedi, postigao je dva gola, prvi posle izrađene akcije sa Čankovićem, a kog drugog je preciznim udarcem sa dvadeset metara pogodio sami ugao gola. Treći gol delo je talentovanog Rakića, koji je uspeo da iznenadi Miljkovića i dovede lidera do ubedljivog vođstva. U finišu susreta solidni domaćini uspeli su da postignu dva gola i dođu do podnošljivog poraza, onaj drugi dugo će pamtiti malobrojni gledaoci, Jovanović je primetio da se Jeličić nalazi na nekih pet-šest metara od gola, lobovao ga je i lopta se našla u gornjem uglu.
M. P.
Crvena zvezda-Kulpin 4:3, Veternik-Futog Viskol 1:3, Kabel-Fruškogorac 0:0, Borac-Mladost 0:0, Železničar-Jugović 2:1, Sutjeska-Proleter 0:1, TSK-Budućnost 0:0, Jedinstvo-Slavija 2:3.
1. Slavija 17 10 6 1 30:8 36
2. Fut. Vis. 17 11 2 4 33:16 35
3. Proleter 17 9 6 2 31:15 33
4. TSK 17 9 4 4 27:12 31
5. Fruškog. 17 8 6 3 17:10 30
6. VMlad. 17 8 4 5 23:19 28
7. C. zvezda 17 8 3 6 24:18 27
8. Borac 17 7 5 5 16:17 26
9. Budućn. 17 6 6 5 15:12 24
10. Jugović 17 5 3 9 16:26 18
11. Veternik 17 4 4 9 16:26 18
12. Železn. 17 4 4 9 20:31 16
13. Sutjeska 17 4 3 10 14:24 15
14. Jedins. 17 4 2 11 18:35 14
15. Kab. (-1) 17 2 7 8 10:19 12
16. Kulpin 17 3 3 11 12:34 12
Jedinstvo - Slavija 2:3 (0:3)
GOSPOĐINCI: Igralište Jedinstva, gledalaca 150, sudija Kovačević (Bačka Palanka), strelci: Jovanović u 78. i Stojković u 82. za Jedinstvo, a Miljković u 5. i 15. i Rakić u 44. minutu za Slaviju.
JEDINSTVO: Miljković 6, Gaxić 5 (Popov), Žikelić 7, Bogdanov 7 (Đorđević -), Kužetin 6 (Radoslav Tepić 7), Pantić 6, Stojković 6, Mrđenović 7, Đukić 6 (Jauković 5), Rajko Tepić 6, Jovanović 7.
SLAVIJA: Jeličić 7, Vukovljak 7 (Pašćan 7), Rakić 8 (Tatić 7), Savić 7, Čanković 8, Batos 7, Rašiovan 7, Uzelac 7, Miljković 8 (Šarenac 7), Stanković 7, Šašaroga 7.
Ekipa sa Salajke nezadrživo hita ka višem rangu. Igru koju su puleni trenera Krsmanović prikazali u prvih 45. minuta daje realne izglede da će Salajčani prvi preseći vrpcu. Ponovo je lucidni Nemanja Miljković vodio ekipu ka novoj pobedi, postigao je dva gola, prvi posle izrađene akcije sa Čankovićem, a kog drugog je preciznim udarcem sa dvadeset metara pogodio sami ugao gola. Treći gol delo je talentovanog Rakića, koji je uspeo da iznenadi Miljkovića i dovede lidera do ubedljivog vođstva. U finišu susreta solidni domaćini uspeli su da postignu dva gola i dođu do podnošljivog poraza, onaj drugi dugo će pamtiti malobrojni gledaoci, Jovanović je primetio da se Jeličić nalazi na nekih pet-šest metara od gola, lobovao ga je i lopta se našla u gornjem uglu.
M. P.
Crvena zvezda-Kulpin 4:3, Veternik-Futog Viskol 1:3, Kabel-Fruškogorac 0:0, Borac-Mladost 0:0, Železničar-Jugović 2:1, Sutjeska-Proleter 0:1, TSK-Budućnost 0:0, Jedinstvo-Slavija 2:3.
1. Slavija 17 10 6 1 30:8 36
2. Fut. Vis. 17 11 2 4 33:16 35
3. Proleter 17 9 6 2 31:15 33
4. TSK 17 9 4 4 27:12 31
5. Fruškog. 17 8 6 3 17:10 30
6. VMlad. 17 8 4 5 23:19 28
7. C. zvezda 17 8 3 6 24:18 27
8. Borac 17 7 5 5 16:17 26
9. Budućn. 17 6 6 5 15:12 24
10. Jugović 17 5 3 9 16:26 18
11. Veternik 17 4 4 9 16:26 18
12. Železn. 17 4 4 9 20:31 16
13. Sutjeska 17 4 3 10 14:24 15
14. Jedins. 17 4 2 11 18:35 14
15. Kab. (-1) 17 2 7 8 10:19 12
16. Kulpin 17 3 3 11 12:34 12
REPUBLIČKA LIGA - GRUPA VOJVODINA
Sloga - Vrbas 3:1 (1:0)
TEMERIN: Stadion Sloge, gledalaca 300, sudija Anđelovski (Kačarevo), strelci: Tatić u 32, Ružić 58, Toprek 76. za Slogu, Doknić u 73. minutu za Vrbas. Žuti kartoni: Maksimović (Sloga), Jelin, Milović, Vasiljević, Jovanović (Vrbas).
SLOGA: Bajić 7, Tatić 8, Toprek 8, Milović 7, Stanić 8, Maksimović 7, Novaković 7 (Karać), Tomić 7, Mandić 7 (B. Tintor), Ružić 8 (Nađ), Savić 7.
VRBAS: Luburić 6, Tešanović 6 (Koprivica), Durutović 7, Jelin 7, Jovanović 7, Ragipović 7 (J. Kulić), Doknić 6, Đedović 7, Novaković 6, Milović 7, Vasiljević 6 (Dimić 6).
Strpljivoj igrom i velikim zalaganjem Temerinci su nastavili seriju od 10 utakmica bez poraza na domaćem terenu. Vrbas se pokazao kao čvrsta ekipe koja uprkos porazu nije razočarao, ali igri Sloge koju je krasila odgovornost i kreativnost teško bi se suprostavile i mnogo jače ekipe.
U 32. minutu Dušan Tatić je presekao akciju Vrbašana i s 23 metra postigao je evrogol skinuvši paučinu u desnom uglu gola nemoćnog Luburića. Samo što je počeo drugi deo igre sporna situacija: Savić je centrirao, Jovanović je skočio i rukom iznad glave skrenuo je loptu, ali je sudija progledao kroz prste gostima. Kolosalnu priliku u 50. minutu propusta Ružić. Novaković je izveo korner, centarfor Sloge pokušao je glavom, ali je Ragipović loptu izbacio s gol linije.
Iskupljenje je stiglo brzo, najbolji strelac domaćina je desetim golom doneo crveno-belima kapitalnu prednost. U jeku opsade gola Luburića zatresla se mreža Temerinaca.
Durutović je odlično bacio aut, lopta je došla do Vladimira Doknića, koji je glavom postigao pogodak i učinio završnicu zanimljivom. U 75. minutu u gužvi pred gostujućim golom Mandić je šutirao, ponovo je neko igrao rukom, ali je penal i dalje samo misaona imenica. Minut kasnije pravda je zadovoljena.
Ružić i Novaković lepo su kombinovali, usledio je centaršut, a stameni Dragan Toprek glavom zakucava loptu.
M. Menićanin
Sudija skrojio gol
Kikinda - Big bul 0:1 (0:0)
KIKINDA: Gradski stadion, gledalaca 100, sudija Mastilović (Senta). Strelac Đurković u 81. minutu. Žuti kartoni: Beleuc, Kovrlija, Marković i Pašić (Kikinda), a Simeunović, Vuković i Vukmir (Big bul). Crveni karton Kresona u 85. minutu (Kikinda).
KIKINDA: Vukobrat 7, Beleuc 6, Pašić 7, Brkljač 6 (Marković), Ćazić 6, Ilić 7, Kresoja 7, Novaković 6 (Kovrlija 6), Šibul 6, Čeleketić 6 (Trivunčević 6) i Rodić 6.
BIG BUL: Kesić 7, Škara 6, Radin 6, Vuković 7, Vukmir 6, Aperlić 6, Mimić 6, Đurkić 7, Pešić 6 (Rajić 6), Nikolić 6 (Trajković), Simeunović 6 (Bošković).
Fudbaleri Kikinde pretrpeli su i treći uzastopni poraz ovog proleća odnosno drugi na svom terenu. Gosti iz Bačinaca gol su postigli u 81. minutu iz čiste ofsajd pozicije. Čak tri igrača Big bula nalazila su se dva-tri metra u ofsajd pozicije, ali pomoćni sudija nije reagovao, a glavni arbitar Mastilović priznao je pogodak. Strelac ovog gola za goste bio je Đurkić koji je sa nekih 20 metara loptu plasirao pored istračalog golmana domaćina Vukobrata.
Inače, domaći fudbaleri već u 6. minutu Ilije Rodića imali su priliku da povedu sa 1:0, ali je ovaj šutirao u golmana. U 30. minutu i gosti iz Bačinaca su imali priliku, u 63. minutu Vukobrat je odlično intervenisao, a gostujući igrač Nikolić potom je pogodio stativu. U 67. minutu Kovrlija je izveo slobodan udarac sa nekih 25 metara, a golman gostiju Kesić odlično je intervenisao. Sve u svemu tri boda su neočekivano otišla iz Kikinde.
M. Sekulić
Sloga - Vrbas 3:1 (1:0)
TEMERIN: Stadion Sloge, gledalaca 300, sudija Anđelovski (Kačarevo), strelci: Tatić u 32, Ružić 58, Toprek 76. za Slogu, Doknić u 73. minutu za Vrbas. Žuti kartoni: Maksimović (Sloga), Jelin, Milović, Vasiljević, Jovanović (Vrbas).
SLOGA: Bajić 7, Tatić 8, Toprek 8, Milović 7, Stanić 8, Maksimović 7, Novaković 7 (Karać), Tomić 7, Mandić 7 (B. Tintor), Ružić 8 (Nađ), Savić 7.
VRBAS: Luburić 6, Tešanović 6 (Koprivica), Durutović 7, Jelin 7, Jovanović 7, Ragipović 7 (J. Kulić), Doknić 6, Đedović 7, Novaković 6, Milović 7, Vasiljević 6 (Dimić 6).
Strpljivoj igrom i velikim zalaganjem Temerinci su nastavili seriju od 10 utakmica bez poraza na domaćem terenu. Vrbas se pokazao kao čvrsta ekipe koja uprkos porazu nije razočarao, ali igri Sloge koju je krasila odgovornost i kreativnost teško bi se suprostavile i mnogo jače ekipe.
U 32. minutu Dušan Tatić je presekao akciju Vrbašana i s 23 metra postigao je evrogol skinuvši paučinu u desnom uglu gola nemoćnog Luburića. Samo što je počeo drugi deo igre sporna situacija: Savić je centrirao, Jovanović je skočio i rukom iznad glave skrenuo je loptu, ali je sudija progledao kroz prste gostima. Kolosalnu priliku u 50. minutu propusta Ružić. Novaković je izveo korner, centarfor Sloge pokušao je glavom, ali je Ragipović loptu izbacio s gol linije.
Iskupljenje je stiglo brzo, najbolji strelac domaćina je desetim golom doneo crveno-belima kapitalnu prednost. U jeku opsade gola Luburića zatresla se mreža Temerinaca.
Durutović je odlično bacio aut, lopta je došla do Vladimira Doknića, koji je glavom postigao pogodak i učinio završnicu zanimljivom. U 75. minutu u gužvi pred gostujućim golom Mandić je šutirao, ponovo je neko igrao rukom, ali je penal i dalje samo misaona imenica. Minut kasnije pravda je zadovoljena.
Ružić i Novaković lepo su kombinovali, usledio je centaršut, a stameni Dragan Toprek glavom zakucava loptu.
M. Menićanin
Sudija skrojio gol
Kikinda - Big bul 0:1 (0:0)
KIKINDA: Gradski stadion, gledalaca 100, sudija Mastilović (Senta). Strelac Đurković u 81. minutu. Žuti kartoni: Beleuc, Kovrlija, Marković i Pašić (Kikinda), a Simeunović, Vuković i Vukmir (Big bul). Crveni karton Kresona u 85. minutu (Kikinda).
KIKINDA: Vukobrat 7, Beleuc 6, Pašić 7, Brkljač 6 (Marković), Ćazić 6, Ilić 7, Kresoja 7, Novaković 6 (Kovrlija 6), Šibul 6, Čeleketić 6 (Trivunčević 6) i Rodić 6.
BIG BUL: Kesić 7, Škara 6, Radin 6, Vuković 7, Vukmir 6, Aperlić 6, Mimić 6, Đurkić 7, Pešić 6 (Rajić 6), Nikolić 6 (Trajković), Simeunović 6 (Bošković).
Fudbaleri Kikinde pretrpeli su i treći uzastopni poraz ovog proleća odnosno drugi na svom terenu. Gosti iz Bačinaca gol su postigli u 81. minutu iz čiste ofsajd pozicije. Čak tri igrača Big bula nalazila su se dva-tri metra u ofsajd pozicije, ali pomoćni sudija nije reagovao, a glavni arbitar Mastilović priznao je pogodak. Strelac ovog gola za goste bio je Đurkić koji je sa nekih 20 metara loptu plasirao pored istračalog golmana domaćina Vukobrata.
Inače, domaći fudbaleri već u 6. minutu Ilije Rodića imali su priliku da povedu sa 1:0, ali je ovaj šutirao u golmana. U 30. minutu i gosti iz Bačinaca su imali priliku, u 63. minutu Vukobrat je odlično intervenisao, a gostujući igrač Nikolić potom je pogodio stativu. U 67. minutu Kovrlija je izveo slobodan udarac sa nekih 25 metara, a golman gostiju Kesić odlično je intervenisao. Sve u svemu tri boda su neočekivano otišla iz Kikinde.
M. Sekulić