Nije Mrdak,Kapur jeTelep wrote:Kup je nas
Svaka cast momcima vidi se koliko su zeleli pobedu. Najbolji je libero koji je sve vreme na terenu navijao sa navijacima( mislim da je Mrdak,ali nisam siguran, nek mi neko ne zameri nisam neko vreme pratio odbojku pa ne znam dosta igraca
)
Lepo je videti veliki broj dece kako medju navijacima tako i medju simpatizerima. Sve u svemu lepo vece, otvorena je sezona trofeja, idemo dalje
Uopšte nije neopravdano. To nam je najslabija karika, a videlo se i protiv partizana i protiv Mladog Radnika, koliko tu škripi, pogotovo kad se poredi sa njihovim dizačima...Turija wrote: Da bi ostvarili te želje, mislim da Klub mora kupiti kvalitetnijeg dizača (srednje evropske klase) uz kojeg će naši mladi igrači napredovati vidljivi(ji)m koracima.Legao bi i korektor, tog nivoa, ali pitanje da li Klub može, u današnjim okolnostima, da uloži toliko para? Sumnjam.Međutim, mislim da se pitanje dizača mora rešavati odmah, jer koči dalji razvoj čitave ekipe, te nema primetnog pomaka u našoj igri, već 2-3 godine.
Vojvodina je ekipa koja skoro ne igra ,,prvi tempo", dizač ,,ne izvuče" gotovo nijedan slabije primljeni servis, a tako se može igrati (relativno uspešno) samo na domaćim terenima.Ima, naravno, puno posla u popravljanju sigurnosti u servisu i njegovom prijemu, ali sa iskusnim dizačem sve to ide dosta lakše, jer smanjuje pritisak na primače i napadače.
Možda Čubrilo ima skrivenog potencijala, pa da ,,dizački eksplodira" u nekom bliskom vremenu, i obraduje navijače, ali to je sada već pitanje za struku, tj da proceni koliko OK Vojvodina može (još) da ga čeka?Čubrilo ima odbojkaških kvaliteta, ali je ekipa sa takvim profilom dizača dosta tanka i čitljiva.Ne znam, nekako mi se čini da protivnički dizači bolje razigravaju svoje saigrače.Mi kao da ,,silimo" i uspevamo da dobijemo utakmicu na ,,ime i mišiće".Možda grešim, ali takav utisak imam, pa eto i rizikujem da neopravdano kritikujem igru našeg mladog dizača?
E da jestevosa do groba wrote:Nije Mrdak,Kapur jeTelep wrote:Kup je nas
Svaka cast momcima vidi se koliko su zeleli pobedu. Najbolji je libero koji je sve vreme na terenu navijao sa navijacima
Lepo je videti veliki broj dece kako medju navijacima tako i medju simpatizerima. Sve u svemu lepo vece, otvorena je sezona trofeja, idemo dalje
hvala na ispravci 
Prvi cilj je ostvaren
Cilj je ostvaren! Nošena odgromnom podrškom sa tribina prepune male sale Spensa, Vojvodina NS seme je osvojila 13. Kup Srbije i ujedno izjednačila broj osvojenih trofeja u nacionalnom Kupu i Prvenstvu.
Nezaboravna atmosfera, sjajna organizacija i domaćinstvo, još jednom su potvrdili da je Novi Sad grad odbojke. U dva dana za turnir se tražila karta više, mnogo njih ostalo je ispred vrata male sale, a atmosfera u njoj podsećala je na najbolje dane Vojvodine.
Sa sportske strane Vojvodina je pokazala da je veliki tim, koji je sposoban da prevaziđe sve teškoće, da neke greške nadomesti motivom, borbenošću i da se podigne i pobedi kad je najvažnije. Crveno-beli su za rivale imali sjajne ekipe, koje su umele da namuče, da zaprete, da budu potpuno ravnopravne, u nekim momentima i uspešnije. Sve to turnir je učinilo još zanimljivijim, kvalitetnijim, a i konačni uspeh bio je daleko slađi.
Teško je tražiti junaka ovog turnira, čini se da u tom smislu niko nije ni odskočio, a bilo bi i nepravedno proglasiti ga, jer su Novosađani zaista odigrali kao porodica, ekipa, u kojoj je svako odradio svoj deo posla. Ako pođemo od onih koji su ulazili u igru na kratko, jasno je da je Vojvodina dobila ne samo pehar nego i mladog Mihajla Stankovića, koji je u finalnoj utakmici zamenio u jednom momentu Veselinovića, odigrao hrabro, sigurno, ali i dao dovoljno prostora Veselinoviću da odmori i vrati se u igru spreman da nastavi borbu za trofej. Upravo je Veselinović uprkos oscilacijama i greškama bio siguran onda kada je to bilo najvažnije. I protiv Partizana i protiv Mladog radnika u finišima presudnih setova imao je mirnu ruku i na servisu i u napadu. Ivović je imao padove, ali se isto tako vraćao, imao je sjajne serije servisa u finalu, a kasnije je i u napadu potpuno proradio. Mrdak je takođe dobro servirao i najteže lopte slao u teren, čime je nadomestio i pokrio neke greške. Pouzdan na flot servisu, siguran i miran bio je Mirosavljević, a najstariji, Gerić, odigrao je kapitenski baš kada je trebalo, pružao podršku saigračima i nekim potezima pokazao koliko je važno iskustvo u ovakvim mečevima. Dizač Čubrilo i sam je priznao da je često slao frljoke drugarima, ali se nekim drugim elementima i kuvanjima „iskupio“. Jedan onih koji je najviše sa terena komunicirao s publikom i tražio podršku je Milorad Kapur, a ista ta publika ga je dobro upamtila po borbenosti, požrtvovanosti u polju, odbranama, upijačima i letovima za loptom. U šali se govorilo kako je Mićko „brisao gerflor, te spremačicama nije ostavio mnogo posla“. Ne treba zaboraviti ni sve ostale igrače sa klupe, osim pomenutog Stankovića, takođe i Stefanovića, Martinovića, Vrbana, Nemanju Čubrila, ali i povređenog Katića, pa one koji tek treba da pomognu, Luburića, Kolarića, Strugara... Naravno, tu je i stručni štab, koji je odlično odradio svoj deo posla, dobro pripremio igrače, a tu su i svi klupski pregaoci, koji su se potrudili da organizaciono sve bude na najvišem nivou.
A šta neki od njih kažu o turniru...
Milorad Kapur: Meč sa Partizanom nas je izmorio i fizički i psihološki, to je jedan od uzroka što smo tako loše počeli finalnu utakmicu. Međutim, brzo smo se vratili, došli do svoje igre, smirili prijem, bolje servirali, ma sve smo bolje radili. Istina je da smo bili blagi favoriti u javnosti pred turnir, ali smo mi znali da nije tako i da nas čeka težak zadatak, da tu svako može da osvoji trofej. Bilo je zaista neizvesno, jer su sve ekipe učesnice bili odlični rivali. Svi su pokazali da su zasluženo na finalnom turniru. Hvala navijačima što su došli u ovolikom broju, jer bi bez njihove podrške sigurno bilo mnogo teže. Osvajanje pehara nam mnogo znači ne samo zbog uspeha nego i zbog toga što ćemo mnogo rasterećenije da igramo plej-of. Jedan cilj je već ispunjen, samo da se sada oporavimo i da nastavimo još jače, slobodnije i samopouzdanije. Da probamo da vratimo titulu u Novi Sad posle pet godina.
Aleksandar Veselinović: Jako je važno što smo mogli da se vratimo posle prvog seta, ali i posle onakve utakmice sa Partizanom. To je potvrda da smo dobra ekipa i da imamo veliki potencijal, verujem dovoljan da se vratimo na uspešne staze i da sada krenemo i u borbu za drugi trofej.
Andrija Gerić: U finalu smo igrali bolje nego u polufinalu, imali smo i padove, ali smo uspeli da se vraćamo. Izuzetno mi je drago što smo uzeli Kup, jedan trofej smo vratili, a nadam se da možemo i drugi. Imamo velike rezerve, ali imamo vremena da radimo i da budemo još bolji. Hvala publici koja je punila salu ova dva dana, podržala nas i napravila sjajnu atmosferu. Hvala onima koji su verovali u nas.
Marko Ivović: Mislim da smo nervozno ušli u finale, što je možda i normalno, jer nije mala stvar igrati finale Kupa. Za ostvarivanje ciljeva se spremamo tokom čitave sezone i sada smo silno želeli da ostvarimo prvi cilj. Kažem još jednom, ružno smo započeli, ali smo se vratili na pravi kolosek, pokazali kakva smo ekipa, spremna za najviše domete. Slede novi treninzi i borba u plej-ofu za još jedan trofej. Ovaj Kup nam mnogo nam znači, biće nam vetar u leđa i iskreno se nadam da ćemo se još više truditi i da ćemo hladnije glave, mirnijih umova i sa još više motiva igrati završnicu Prvenstva. Moram da kažem da nemamo često priliku da igramo pred ovakvom publikom, prava je privilegija biti na terenu u ovakvoj atmosferi.
Vasa Mijić: Publika i organizovani navijači su nas vraćali u igru, posebno kad je bilo neizvesno. Momci su igrali pod malim pritiskom, a podrška im je mnogo pomogla. Hvala svima koji su bili u Sali i napravili ovako sjajnu atmosferu. Novi Sad je u dva dana bio dobar domaćin i organizator, gledali smo lepu sportsku priredbu, prepune tribine...Ovo treba da da samopouzdanje igračima, a nama klupskim pregaocima krila da radimo dalje, jer svi znamo koliko je teško raditi u sportu.
Nikola Marić: Ova su bila dva dana kvalitetne odbojke, meč s Partizanom spada u red boljih utakmica odigranih u Kupu. Tokom celog turnira bilo je lepih poteza, dobrih odbrana, napada, blokova, preokreta, servisa... Ono što mene čini zadovoljnim jeste to što je naša ekipa pokazala da može i voljom da osvoji trofej, a ne samo tečnom i kvalitetnom igrom. To je dobro, jer trofeji se osvajaju na razne načine. Loše smo ušli u finale, izgubili ritam, te jurili rezultat, ali smo pošle došli na svoje. Sportski gledano sve ovo je sjajno, ali uspeh i za klub ima nemerljivu težinu. Čestitke generalnom direktoru Mijiću, kojeg sam podržao kada je hrabro odlučio da konkuriše za organizaciju finalnog turnira. Vreme će pokazati koliko je to važno.
Voša brani drugu poziciju, ulaz slobodan
Ekspresno su prvotimci Vojvodine NS seme slavili, ekspresno sumirali utiske i ekspresno (ako je to moguće) se odmorili. Kup je u arhivi, a Novosađani moraju da se okrenu novim zadacima, najpre poslednjem kolu Superlige, koje će i definitivno razrešiti dilemu da li će Vojvodina u plej-of sa druge, ili treće pozicije.
Kako bi zadržali drugu poziciju puleni Nikole Salatića moraju u četvrtak, 01.03. u 18 časova na svom terenu uzeti tri boda u duelu sa Ribnicom i u tom slučaju neće zavisiti od rezultata koji Radnički ostvari u utakmici sa Mladim radnikom.
Sportski direktor Nikola Marić veli da su u klubu svi još pod utiskom Kupa, ali da moraju da se brzo okrenu novim obavezama.
- Kad napravite tako veliku priredbu, a još osvojite trofej onda je zadovoljstvo zaista kompletno. Kup mnogo znači timu, trenerima, svima koji rade u klubu, ali možda i mnogo više samom klubu. Pehar je došao u momentu mnogo važnom za naš kolektiv, možda je ovo i prekretnica, jer je niz pozitivnih stvari bilo minulog vikenda ne samo na terenu i na tribinama, nego i šire. Možda je i to dobar uvod za ono što sledi, najpre utakmica s Kraljevčanima, a onda i plej-of. Moramo pristupiti utakmici kako treba, znamo potencijal Ribnice, imala je poteškaća na početku, a onda je ostvarala niz važnih pobeda. To je jedna od ekipa, koja je ostvarila svoj cilj, tako da sigurno rasterećena stiže u Novi Sad. Nama ostaje da nađemo novi motiv i pobedom overimo drugo mesto – rekao je Marić.
I trener Nikola Salatić svestan je koliko ovaj meč znači ekipi, a koliko bi mogao da bude težak.
- Samo jedan slobodan dan smo imali, od utorka smo krenuli sa dva treninga, shvatili smo ozbiljno meč i Ribnicu. Nema opuštanja, moramo se maksimalno angažovati da bismo osvojili tri boda. Igrači su ispražnjeni i fizički i emotivno, ali su pokazali da im je sportski motiv najvažniji, tako da se uzdam u to i verujem da će se trgnuti, naći snage i odraditi utakmicu na najbolji način – istakao je Salatić.
- Očekuje nas težak meč, posle Kupa smo umorni, nije bilo vremena za pravi oporavak, ali moramo to prebroditi i pristupiti meču krajnje ozbiljno, angažovano. Druga pozicija olakšava dalji tok takmičenja i to treba da nas vodi u susretu s Kraljevčanima – poručio je Milija Mrdak.
- Kraljevčani imaju dobre igrače, visprenog organizatora, te mislim da je recept za pobedu naš dobar servis, koji bi trebalo da probamo da ih poremetimo. Ovom prilikom bih želeo da se zahvalim publici i navijačima, kojima dugujemo deo trofeja uz nadu da ćemo takvu podršku imati i u plej –ofu – zaključio je Nemanja Stefanović.
A upravo u znak zahvalnosti sjajnoj publici, ulaz na utakmicu Vojvodina NS seme – Ribnica će biti slobodan.
Воша се коцкала са Рибницом
1 мар, 2012
Војводина НС Семе – Рибница 3:2 (19:25, 22:25, 25:19, 25:19, 15:9)
Дворана: СПЦ „Војводина“ у Новом Саду. Гледалаца: 500. Судије: Ђ. Стевановић (Београд), Д. Антић (Суботица). Трајање меча: 109 минута.
ВОЈВОДИНА НС СЕМЕ: Миросављевић 10, Веселиновић 14, Ивовић 25, Врбан 1, Л. Чубрило 7, Мрдак 18, Капур (либеро, 21 пријем), Мартиновић 3. Нису играли: Н. Чубрило, Стефановић, Герић, Станковић. Тренер: Никола Салатић.
РИБНИЦА: Лисинац 11, Пејовић 6, Вељовић 3, Радовић 15, Николов 8, Љафтов 24, Јанковић (либеро, 24 пријема), Дебељак 1, Окошановић, Бићанин. Нису играли: Јанићијевић, Миловановић. Тренер: Бошко Мачужић.
Журналов гран при: 5 поена – Марко Ивовић (Војводина НС Семе), 3 – Александар Љафтов (Рибница), 1 – Милија Мрдак (Војводина НС Семе).
Актуелни освајач Купа Србије, новосадска Војводина НС Семе, одиграла је према очекивању само пети сет сусрета са краљевачком Рибницом и дошла до минималне, али вредне победе. Желели су Новосађани оверу друге позиције пред почетак плеј–офа али ће коначни поредак бити познат после данашњег дуела Радничког и Младог радника у коме би победа домаћина од 3:0 и 3:1 донела Крагујевчанима другу позицију.
Видело се да су новосадски црвено–бели емотивно и физички испражњени од протеклог викенда када су дошли до трофеја у Купу, али тешко да постоји изговор за слабо издање у прва два сета.
Одлично су почели Краљевчани, добри сервиси, активни блок који им је обезбедио многобројне контранападе а и понекад почетничке грешке домаћих, биле су довољне за неочекивано и доста брзо вођство Рибнице од 2:0 у сетовима.
Како–тако, Војводина је у трећем и четвртом периоду сусрета играла на махове, низала поене у серијама и рано стечену предност успевала да материјализује за изједначење.
Само је у петом сету Војводина оправдала улогу фаворита и приказала свој пуни квалитет. Иако су на старту били у заостатку (2:4), домаћи су од 5:7 дошли до 11:7 и закључили питање победника. Марко Ивовић био је џокер Воше пошто се распуцао али био и сјајан у блоку у тај–брејку и уз помоћ Милије Мрдака успео да остави два бода у Новом Саду.
Ja sam cuo da zavisimo tj. tako je reporter rekao. Trenutno trecem bezimo tri boda, ali ukoliko oni pobede 3:0?Passion wrote:С обзиром да смо савладали Рибницу 3:2, не зависимо од никога.
