okom tri lepa majska dana u Sportskom centru " Vujadin Boškov " održan je tradicionalni memorijalni turnir kadeta " Stevan Nešticki ". Svako ko je svratio do Veternika da pogleda neku utakmicu, sigurno je otišao kući zadovoljan onim što je video jer je bilo pregršt interesantnih detalja, zanimljivih mečeva i lepih poteza.

Takmičarski karakter turnira je bio naglašen, svakoj ekipi je izuzetno bilo stalo da ostvari što bolji rezultat, ali na žalost u žaru borbe stradao je mladi igrač Partizana Ratko Krneta, kome je slomljena noga. Želimo mu što brži i uspešniji oporavak.

Organizacija turnira je bila na zaista visokom nivou, tome su dosta doprinele i blagodeti koje pruža Sportski centar " Vujadin Boškov ". Travnati tereni su bili u idealnom stanju, a korišćeni su gotovo svi, tako da su igrači na njima mogli da pokažu sve svoje umeće. Fudbalski klub Vojvodina kao organizator je spremio i vredne nagrade za učesnike i svakako se pokazao kao dobar domaćin jedne ovakve fudbalske priredbe (posebne zasluge idu direktoru turnira Iliji Panteliću) .

Propozije turnira su bile takve da su ekipe svrstane u dve grupe sa po 3 ekipe gde su samo pobednici išli direktno u finale, a ostale ekipe su razigravale za dalji plasman. Nakon utakmica koje su završene nerešenim rezultatom, izvodili su se penali (sa obe strane po tri) i to je trebao da bude odlučujući faktor u slučaju da se neke od ekipa nađu poravnate na tabeli. U svakom slučaju, pokazalo se kasnije da penali nisu ništa odlučili. Zbog zgusnutog rasporeda u samo 3 dana, utakmice su trajale svega 70 minuta, odnosno dva puta po 35 minuta.

Na turniru su postignuti sledeći rezultati:

GRUPA A

Vojvodina - Partizan 0:0 -penalima 1:3
Partizan - Reprezentacija Republike Srpske 1:1 -penalima 2:4
Vojvodina - Reprezentacija Republike Srpske 3:0

GRUPA B

Amkar Perm - Crvena Zvezda 1:1 -penalima 1:2
Akademija Puškaš - Amkar Perm 4:1
Crvena Zvezda - Akademija Puškaš 4:0

ZA PETO MESTO:

Reprezentacija Republike Srpske - Amkar Perm 4:2

ZA TREĆE MESTO:

Partizan - Akademija Puškaš 2:2 -penalima 5:3

FINALE:

Vojvodina - Crvena Zvezda 2:1

Za najboljeg igrača turnira proglašen je vezista Vojvodine Dejan Meleg, najbolji golman je takođe iz redova domaćina, reč je o Filipu Pajoviću a najbolji strelac je Vjačeslav Bratur iz Amkara (postigao 3 gola), a najbolji igrač sa brojem 6 je Miloš Živančević iz Crvene Zvezde. Za najboljeg trenera je proglašen trener Vojvodine Zoran Vasiljević.


Da se osvrnemo malo i na partije koje su pružili igrači Vojvodine tokom turnira.

Na sva tri meča na teren je istrčala sledeća prva postava kadeta Vojvodine:

Na golu Filip Pajović, desni bek Dejan Vukaljević, levi bek Bojan Nastić (inače 1994.godište) , štoperski tandem su činili Luka Slijepčević i kapiten Ivan Mejić, zatim zadnji vezni Mirko Ivanić, ispred njega trojica veznjaka, u sredini Nemanja Radoja, levo Dejan Meleg, desno Aleksandar Jovanović, a u špicu istureni napadači Slobodan Nedić i Petar Ilić.

U prvoj utakmici protiv Partizana koja je završena bez golova, u igru su ulazili i Milorad Kosić (umesto Vukaljevića), zatim Petar Grahovac (umesto Ivanića), Šaleta Kordić (umesto Ilića), Edin Ferati, koji je 1994. godište (umesto Nedića) i Luka Preveden (umesto Jovanovića).

Vojvodina je bila znatno nadmoćnija u odnosu na Partizan koji je došao sa nešto podmlađenim timom na turnir. Odmah od starta je krenula ofanzivno i ređali su se njeni napadi, prvenstveno preko desne strane gde su Vukaljević i Jovanović pravili pravi haos u odbrambenim redovima Partizana. Aktivna je bila i leva strana gde su se dobro dopunjavala dva igrača godinu dana mlađa od saigrača, Bojan Nastić i Dejan Meleg.

Prvu šansu je Vojvodina imala posle prekida, Jovanović je centrirao a visoki Slijepčević se ubacio iz drugog plana i šutirao glavom, međutim bio je zamalo neprecizan. Ubrzo zatim je Jovanović iskosa sa ivice šesnaesterca šutirao na gol, međutim pravo u golmana Partizana. Uzvratio je i Partizan. Nakon jedne kontre i centaršuta na peterac ispred gola Vojvodine, najbrži je bio jedan igrač beogradske ekipe, ali je promašio celu loptu u žurbi i tako nije usledio šut u veoma opasnoj situaciji.

Zatim je Vojvodina imala odličnu priliku.Vukaljević je između dva igrača Partizana poslao loptu Jovanoviću, ovaj je uleteo u kazneni prostor i zatim poslao povratnu loptu negde na penaltik gde ju je dočekao Ivanić i šutirao u rašlje, međutim odlični golman Partizana je panterskom intervencijom izbio loptu u korner.

Usledila je nakon toga još bolja prilika - Jovanović se iskosa nešto izvan kaznenog prostora izborio za loptu, varkom oslobodio protivničkog igrača i odlično zatim ciljao dalji ugao gola Partizana, ali je protivnički golman još jednom odlično intervenisao i kratko odbio loptu na koju je zatim natrčao napadač Ilić i iz blizine pogodio samo spoljni deo mreže.

Na drugoj strani moglo je da bude opasno i pred golom Pajovića, jer je jedan igrač Partizana prevario Mejića u šesnaestercu, ali kada se spremao na udarac, kapiten Vojvodine je ispravio svoju grešku i izbio loptu u korner.

U drugom poluvremenu Vojvodina je još silovitije napadala, a Partizan se orijentisao isključivo na odbranu svog gola tako da praktično nije imao nijednu ozbiljniju priliku za postizanje gola. Napadi domaćina su išli sada više i preko sredine što je bilo i logično, jer je umesto Ilića u igru ušao visoki napadač Kordić.

On je zadavao pune muke odbrani Partizana.Imao je jedan pokušaj glavom, ali je zamalo bio neprecizan. Nakon jednog prodora Kosića po desnoj strani i ubačene lopte na peterac, Kordić je bio u duelu sa odbrambenim igračima Partizana, oni su jedva izbili loptu koja se na dvanaestak metara od gola odbila do Jovanovića, koji je možda malo brzopleto topovski šutirao tik iznad prečke.

Najbolju priliku za postizanje gola imao je Nedić. Nakon jedne dugačke lopte na Kordića intervenisao je odbrambeni igrač Partizana i pokušao da vrati loptu svom golmanu, ali ju je glavom presreo Nedić i time prevario i protivničkog golmana. Lopta je išla ka gol-autu, Nedić je potrčao za njom, ali je za nijansu izgubio korak i stigao je za delić sekunde kasnije, dovoljno da šutem pogodi samo stativu, nakon čega je lopta završila izvan terena.

Treba napomenuti i veoma loše suđenje pomoćnog arbitra koji je skoro desetak puta dizao zastavicu da signalizira ofsajd igrača Vojvodine, ali u nekoliko slučaja nije bio u pravu, pogotovo u dva navrata gde je bukvalno bilo smešno šta je on okarakterisao kao ofsajd.


Protiv reprezentacije Republike Srpske naši momci su se uskupili za promašaje protiv Parzizana. Sastav je bio isti, pa čak i izmene, jedino što je bila jedna više na ovom meču, pa je u igru ušao i novajlija iz Bosne, Ermin Huseinbašić.

Utakmica je na početku bila tvrda bez pravih prilika. Vojvodina je imala terensku inicijativu, ali konkretne koristi nije bilo. Većina akcija je išla preko desne strane i njihov začetnik je bio Vukaljević, koji se redovno borio sa dva, a nekad i tri protivnička igrača i to dosta uspešno. Uputio je dosta centaršuteva, ali zgusnuta je bila odbrana gostiju, pa su većinu lopti izbacivali u korner. Nakon jednog centaršuta, golman Republike Srpske je u zadnji čas izbio loptu ispred napadača Vojvodine, na ivici kaznenog prostora ju je dočekao Jovanović, ali je brzopleto šutirao i lopta je otišla iznad gola.Jovanović se oprobao još jednom šutem sa 20 metara, ali je bio neprecizan.

Priliku je imao i Ilić koji je nakon jednog centaršuta zamalo bio kratak. Na drugoj strani gosti su imali jednu priliku kada je nakon jednog pasa, praktično sam ka golu Vojvodine, korak unutar šesnaesterca bio ubačen jedan napadač Republike Srpske, ali kada se spremao na šut u zadnji momenat je dortčao do njega štoper Luka Slijepčević i izblokirao ga.Odlična intervencija je to bila našeg odbrambenog igrača.

Nakon toga je usledilo vođstvo Vojvodine.Dejan Vukaljević se ponovo probio po desno strani, nakon toga je usledio poluvisoki povratni centaršut ka ivici šesnaesterca, gde je loptu nešto pre nego je dotakla zemlju dočekao Mirko Ivanić i sa 15 metara odmah šutirao na gol. Šut nije bio jak i mogao se braniti, ali je lopta nezgodno odskočila ispred gola ekipe Republike Srpske, prevarila gostujućeg golmana i završila u mreži.

Kasnije je i Ivanić je ponovo probao svoj šut, ovoga puta nakon što je na sredini dobio jednu loptu, ali je sa oko 20 metara bio neprecizan. Gosti su imali posle toga jednu dobru šansu gde je sa 7-8 metara od gola iskosa jedan njihov igrač šutirao, ali malo je bio ometan našim odbrambenim igračima, tako da je golman Pajović uhvatio loptu.

Drugo poluvreme je počelo slično kao i prvo, ali su gosti imali prvu šansu. Nakon jedne kontre jedan njihov napadač se izborio za priliku blizu gola Vojvodine, iskosa, ali je slabo šutirao i Pajović je odbranio njegov šut. Usledio je na drugoj strani slobodan udarac za Vojvodinu na oko 25 metara od protivničkog gola. Njega je na brzinu izveo Dejan Meleg, šutirao i to je iznenadilo golmana Republike Srpske, koji nije bio dovoljno skoncentrisan, lopta ga je prevarila i završila u mreži.

Gosti su se nakon ovoga gola praktično predali, a Vojvodina je zaigrala lepršavo i atraktivno. Ređale su se šanse, uglavnom iz kontri koje su predvodili Meleg i Radoja. Šuteve sa ivice šesnaesterca su oprobali Kordić, Huseinbašić i Meleg, ali ili su zamalo bili neprecizni, ili je goman gostiju bio na visini zadatka. Nakon jednog pasa Kosića, iskosa na ivici kaznenog prostora loptu je primio Petar Grahovac leđima okrenut ka golu, okrenuo se i prevario odbrambenog igrača koji ga je potom srušio i to je bio penal za Vojvodinu. Kazneni udarac je sigurno izveo Ivanić, postigao drugi gol i doveo Vojvodinu u vođstvo od 3:0.

Do kraja utakmice lepu šansu je imao i Nemanja Radoja koji je poveo jednu kontru, na izvanredan način se oslobodio nekoliko protivničkih igrača i kada je već zakoračio u protivnički šesnaesterac, šutirao je, ali je pogodio samo stativu. Posle toga je Huseinbaših namestio idealnu priliku Feratiju koji je iz neposredne blizine (mada je bio možda i preblizu) šutirao pravo u golmana.


Najzanimljivija utakmica je viđena u finalu između Vojvodine i Crvene Zvezde. Sastav je ponovo bio isti kao na prethodnoj utakmici, čak i izmene osim što je umesto Feratija na kraju utakmice u igru ušao Vladimir Silađi.

Vojvodina je krenula ofanzivno, ponovo su se forsirali napadi preko bokova i Nastić i Vukaljević su bili dosta zaposleni. Bilo je dosta kornera i slobodnih udaraca iz kojih je Vojvodina pretila.

Glavom je pokušao Slijepčević, ali je lopta otišla zamalo iznad prečke. Šutirao je i Jovanović sa 16-17 metara ali pored gola. Ubrzo zatim, Zvezda je iznenada pritisla i krenula u napad. Nakon jedne brze akcije usledio je niski centaršut, lopta je došla na desetak metara od gola do jednog Zvezdinog igrača koji je iz trka snažno šutirao, ali je lopta dobro uzdrmala prečku.

Vojvodina je krenula da organizuje napad, blizu centra terena Ivanić je izgubio loptu, ona je na oko 25 metara došla do igrača Zvezde Popadića koji je munjevito i sa puno efea šutirao, lopta je je iznenadila Pajovića koji je bio nešto ispred gol-linije i završila u mreži. Zvezda je tako povela i posle toga se orijentisala isključivo na odbranu svog gola.

Vojvodina je svim silama krenula u napad, ali je odbrana Zvezde bila zgusnuta. Nakon jedne gužve lopta je došla do neometenog Jovanovića na oko 10 metara od protivničkog gola, on je šutirao, ali je lopta na putu ka golu zakačila nekog igrača i završila u korneru. Jovanović je nakon saradnje sa Radojom još jednom šutirao sa ivice kaznenog prostora, ali je lopta prošla pored stative. Zatim je jednu poluvisoku loptu na 14-15 metara od gola na grudi prihvatio Meleg, spustio je na volej i topovski šutirao, ali je golman Zvezde intervenisao i loptu izbacio u korner.

Ubrzo zatim Vukaljević je uputio jedan pas unutar šesnaesterca, lopta je zakačila nekog igrača Zvezde i malo promenila smer, došla je do Jovanovića koji je majstorski prevario jednog protivničkog igrača, munjevito se okrenuo i šutirao u dalji ugao protivničkog gola po zemlji i bio precizan. Bilo je to izjednačenje.

Vojvodina je nakon toga nastavila da napada. Nakon jednog pasa Ivanića, u prazan prostor je utrčao napadač Ilić i sam se stuštio ka golu Zvezde. U susret mu je krenuo protivnički golman, Ilić je šutirao po zemlji ciljajući ugao gola, ali šut nije bio dovoljno snažan i golman je vrhom prstiju zahvatio loptu, promenio joj smer i ona je završila u korneru.

U drugom poluvremenu je viđena ista slika, Vojvodina je napadala, a Zvezda se branila. Napad Vojvodine su ojačali Kordić i Huseinbašić, igrači koji su od skora u klubu. Usledila je i najbolja prilika za domaćina. Na oko 20 metara iskosa Kordić je oslobodio protivničkog igrača sa kim je bio u duelu, stuštio se ka golu Zvezde i kada je mogao da šutira uputio je fini povratni pas ka sredini gde je u punom naletu bio Nedić, koji je šutirao i golman Zvezde je već bio savladan, ali je sa gol-linije jedan odbrambeni igrač loptu izbio dalje od gola.

Usledili su novi napadi, ređali su se i korneri, bilo je dosta gužvi, šuteva iz daljine, ali gola u Zvezdinoj mreži nikako nije bilo. Onda je usledila jedna munjevita akcija u kojoj je glavni akter bio Huseinbašić. Na ivici kaznenog prostora petom je, ne gledajući na bok, unutar šesnaesterca izbacio samog Kosića. On je po zemlji uputio oštar centaršut na peterac gde je bilo nekoliko igrača, jedan igrač Zvezde je jedva u zadnji momenat kratko odbio loptu, na nju je na 12-13 metara od gola naleteo upravo Huseinbašić i snažnim šutem je smestio u mrežu.

Nakon toga je Zvezda konačno krenula da napada koliko-toliko, ali je to bilo dosta jalovo i jedine pretnje su stizale iz prekida pošto su igrači beogradskog tima bili nešto viši od igrača domaćina. Jedina šansa za Zvezdu je usledila nakon jednog kornera, stvorila se gužva, usledila su dva šuta ka golu, ali su oba bila izblokirana. Rezultat se više nije menjao i tako je trofej na kraju ostao u Novom Sadu.


Turnir je opravdao očekivanja, a posebno zadovoljstvo je što su se na njemu najviše istakli igrači Vojvodine i pokazali da su prava budućnost ovog kluba. Ostaje da sa nestrpljenjem čekamo sledeću godinu, kada će se neki novi klinci nadmetati za prestižni trofej namenjen pobedniku turnira " Stevan Nešticki ".