22. kolu JSL, teže nego što je bilo ko i očekivao:

FK Vojvodina – FK BSK 2:0 (0:0)
Strelci: Tadić 68’ i Mrđa 87’ (penal)

FKV – Brkić, Vulićević, Nestorović, Karan, Medojević, Ađuru, Tumbasević (58’ Đurovski), Merebašvili (90’+2 Katai), Tadić, Bilbija (87’ Lakić), Mrđa (kapiten).

BSK – Janković, Milošević, Stojanović, Savić, Radunović (kapiten), Knežević, Obrovac, Kajević (67’ Krstić),Babić (83’ Ćesarević), Alivodić, Živadinović (60’ Memišević).

Kartoni – svi po jedan žuti – Nestorović 15’, Tumbasević 39’, Tadić 69’, Bilbija 70’; Kajević 40’, Radunović 42’, Knežević 50’, Obrovac 74’, Stojanović 85’.


Tri pa jedna. Posle tri vezana poraza, fudbaleri Vojvodine (konačno) su ostvarili pobedu, ali veliko je pitanje da li i koliko zasluženu. Gosti da su iole krenuli ozbiljnije u nastavku meča i da se nisu zadovoljili igrom na bod (prvo poluvreme je i ličilo na podelu plena, ako je uopšte na nešto ličilo), mogli su, sasvim sigurno, ostati neporaženi na ovom meču!

Za veći deo susreta, tj onoga što su pružili momci u crveno-belom, postoji u našem rečniku samo jedna reč – SRAMOTA ( i to onako kako u crtanom filmu viču Malom remorkeru)!!! Napisao bih i “Gospode Bože“, ali ne bih da hulim na največi hrišćanski praznik. Uvek kada mislimo da ne može gore, fudbaleri nam dokažu da može. Molim Vas, nemojte se više baviti tim dokazivanjem, već nas, barem jedared, iznenadite nečim dijametralno suprotnim – BORBOM od prvog minuta, ŽELJOM da, bar, pred domaćom publikom ostavite pozitivan utisak, KOLEGIJALNOŠĆU i PAMEĆU da rešite pitanje pobednika, bez tih, u naslovu teksta pomenutih, porođajnih muka.

Prošlonedeljna FANTASTIČNA predstava Novakovića i Kataia na pripremnoj utakmici (pa se postavlja pitanje – šta će nam iste?) za njih su značile da se sele na tribine (Novaković) ili da će na terenu provesti 2 minuta (Katai ušao u 92’ !?). Zato je Risto Lakić vaskrsao (isto kao prethodne sezone, negde oko Uskrsa, Vukajlović – sećate se zar ne?) i to tako što je uzeo mesto u vrhu napada, pa čak i učestvovao u dve poslednje šanse na meču. To je to – naše tajno oružje koje pripremamo za tri meča ODLUKE koji slede: obračun sa OFK i Spartakom za treću poziciju na tabeli (ako mi uopšte želimo to mesto) i sa Partizanom u polufinalu Kupa. Dobra je vest, da i mi konja za trku imamo...

Bar nešto da imamo, jer nam je igra ISPRAZNA i ne sporim da SVE varijante treba isprobati. Pošto je ubedljivo naš najpožrtvovaniji igrač (cele sezone, ne (samo) na ovom meču) Tumbasević zamenjen, jer nije zadovoljio igrom, predlažem da i On proba na mestu halfa ili golmana. To mu je jedino i preostalo, jer sve igra od početka proleća – centarfora protiv Hajduka (postigao dva gola i DONEO nam pobedu), zadnjeg veznog, levog beka, desno krilo...Pa nije ni čudo što momak ne može da pohvata sve konce i što ne može da na svakoj utakmici (a svakih 90’ ima drugu ulogu) bude najbolji! To je možda rešenje – Mrđa i Tumba halfovi, a Đurišić i Lakić u napad...pa da svako ima mesto u timu, s tim što kapitenu ide lopta ako bude penal, jer mu se ne sme zameriti po tom pitanju NIKAKO. Kako je ugrabio loptu u 85’, da je to bilo za smeh – kao kad detetu hoćeš da uzmeš čokoladu, a ono svim silama to hoće da spreči.

Rutinska pobeda koju su Vojvodini doneli novopečeni reprezentativci – HA, HA, HA...Ubedljivo dva NAJGORA igrača na terenu behu njih dvojica, a upisaše se, ni krivi ni dužni, u strelce. TVRDIM da me Tadić ne bi zaobišao polupripitog više od dva (ajd da ga častim) puta za 90 minuta, uz konstataciju da sam poslednji put trčao na krosu u osnovnoj školi, a da bi mu odbranio i onaj drugi pokušaj kod postizanja gola. On je opasan po isti, kao Riki Martin po žene (sam objavio prošle nedelje da ga ne zanimaju). Nažalost, na isti način njemu preti Katai, iako je zaslužio da se od početka nađe na tom mestu (kao na suprotnom boku Novaković), jer “nedodirljivi“ Dušan uvek opravdava ovaj svoj nadimak, pa sve i da je (a jeste) naš NAJGORI igrač na terenu (kakav je u diskoteci, to me ne zanima).

Ali, nekako bi valjalo posložiti stvari u tekstu, a kako će to uraditi Milan Đuričić sa igračima i njihovom igrom, to niko ne zna, a ima jako malo vremena. Nešto više od mesec dana do kraja prvenstva i desetak do (prvog, verovatno i poslednjeg) Kup meča, a čini nam se da nam spasa NEMA. Ovakvim pristupom teško da ćemo bilo šta učiniti do sramnih (nikako časnih) poraza i blaćenja (do kraja) imena i ugleda FKV. Dubioza koju je nasledio se produbljava. Kako je zaustaviti? Ni tri mudraca nemaju odgovor na to pitanje! Patetiku od igre – to možemo sami i odmah! Nikako drugačije...

PRVO POLUVREME:
Da je neke logike (ne znam koliko mi je jača strana) ovaj deo teksta treba ostaviti prazan - i belina papira deluje bolje od onoga što su naši “ljubimci“ pružili od 16:00-16:45h. Jad i beda. Prosto se, zbog gorepomenutog dokazivanja, plašim i da pitam da li može gore! Statistika – to je bilo umetnost zabeležiti nešto od nje!
Inovacija je bila naša half dvojka – Meda i Karan činiše bedem ispred Brkića. Pleč je “odrađivao“ kartone, a Đurišić sedeo na klupi.
7’ – Kakav šut Alivodića sa više od 25 metara u same rašlje Brkića (gornji desni ugao). Gol bi bio za špice, samim tim i odbrana dobija na značaju. Bravo Brko.
15’ – Mi smo potpuno bezidejni i ovih četvrt sata je protraćeno. Nestorović prvi dobija karton, jer je morao da zaustavi Miloševića, koji je “razneo“ Tadića u duelu i povukao kontru po boku.
17’ – Alivodić se stuštio po levom boku i da je bio prisebniji i bolje odigrao povratnu loptu, bilo bi jako opasno. Ovako, sve zaustavlja Karan.
20’ – Najbolji potez Merebašvilija na utakmici, uz napomenu da je opet mnogo solirao i izgubio gotovo svaki duel (loptu). Nestorović i Tadić su mu pripremili šut, a on sa 20-tak metara gađa kapitena Dragana direktno u leđa, da je sve “puklo“.
23’ – Najbolja akcija gostiju u tom delu igre. Ceo “vez“ je odigrao prenos lopte sa levog na desni bok, a da mi nismo stigli ni da se namestimo, a ne da prekinemo ovu igru. Kiksaju Meda, Vule, pa na kraju i Nestor, tj svi “plivaju“ . Babić centrira, a zaustavljamo tako što smo JEDVA oterali loptu na 22 metra i tu napravili faul, nakon kog je Kajević pogodio “živi zid“.
Mi i kad izvodimo loptu "na frku", dajemo je njima u noge, a i ono sveta što dolazi na stadion biće ovakvim partijama otereno.
28’ – Merebašvili je povukao loptu, predao Tadiću na bok, a njegov centaršut ide na glavu Janka. Visoko i ne zahvata dobro, ali kad je lopta krenula ka aut liniji, on je u šprintu stiže i zaslužuje aplauz za borbenost. Majstore!!! U nastavku, Meda na jedvite jade zaustavlja prodor Živadinovića, koji je ozbiljno pripretio.
30’ – Toliko nam je trebalo da PRVI put pripretimo i šutnemo u okvir gola. Tadić “hvata“ loptu nakon što su gosti sprečili šut Merebe, pa gađa donji desni ćošak. Bilo je opasno, jer je Savić (“Idem u Arsenal“) tu loptu zakačio i promenio joj pravac. Ko zna gde je Dušanov šut išao...
31’ – Mereba sada šutira (loše), nakon što mu je loptu spustio Bilbija, kojem je dubinsku loptu poslao Karan.
32’ – Nestorović prekida pas veznog reda Borčanaca ka Babiću, koji bi da je dobio loptu izašao “1 na 1“ sa Brkićem.
Tadić ulazi, u nastavku, u duel sa Kneževićem, jer nije izbacio loptu (na travi ostao Kajević) već je nastavio akciju i izborio korner.
36’ – Vule iznudio prekršaj na desnoj strani, Tumbas centrira , a Tadić glavom prebacuje gol.
39’ – Sad Tumbasević dobija karton zbog faula nad Alivodićem.
40’ – Sada i Kajeviću karta, faulirao Vuleta. Nestor i Tadić igrali pre toga po boku, ali Dušan i kad dobro centrira, nema nikoga u 16. Gde nam je napad. Na roštilju?
42’ – Sad i Bilbija urliče, karton za kapitena gostiju, Radunovića.
45’+1 – Zaustavni deo prvog dela, Mrđa je iznudio faul Savića, a pokušava Mereba iskosa sa ivice kaznenog. NIŠTA, kao ni u toku čitavog poluvremena, pa igrači (naši) odlaze na odmor ispraćeni, i više nego zasluženo, SALVAMA ZVIŽDUKA.

DRUGO POLUVREME:
Neka vrsta rotacije koja nije dugo potrajala. Mereba na levi, a Tadić na desni bok. Nastavljamo sa ispraznom igrom, a čovek bi očekivao da su se u svlačionici dogovorili da napadnu SVIM SILAMA na gol...
50’ – Karton dobija i Knežević.
52’ - Alivodić, još jednom, probija i Vuleta i levi bok, pa predaje Kajeviću, čiji šut blokiramo.
58’ – Mario menja Janka. “Nazovi“ kreativac, umesto momka čiji to posao i nije, a od njega očekujemo da nam bude SVE i SVJA na terenu. Nemoguće.
Parodiju nastavlja semafor, koji pokazuje da se ova izmena vrši u ekipi BSK-a.
60’ – Memišević menja Živadinovića i umesto njega i ide u vrh napada. U istom minutu i Vule oprobava šut (asistencija Maria) i dobija aplauz. Kad neće napadači i veznjaci, neka nam bekovi šutiraju na gol.
61’ – Zato je ušao minut ranije. Kolosalna prilika za goste. Alivodić (ko zna po koji put) rastura levi bok i centrira u srce 16-erca, a lopta ide na glavu (viši od Živadinovića) Memiševića. Trzaj i tik pored gola! Za malo...
64’ – Meda seče opasno kontru Stojanovića, nakon što ju je ovaj odneo Merebi.
65’ – Sada Mereba i Vule probijaju desni bok, a centaršut poslednjeg ne ide nikome, jer opet nema napadača u 16-ercu...Još roštiljaju?
66’ – Sad je i Bilbija samoživ. Odlično je primio loptu, Tadić mu se otvara sam na levom boku, ali on pokušava da dribla, umesto da Dušana “gurne u vatru“.
67’ – Krstić menja Kajevića.
68’ – 1:0 i KONAČNO GOL. Dubinska lopta Đurovskog na Mrđu, on probija po desnom boku (bolje to da radi) i zavrće na peterac. Tamo Dušan iz dva puta (glavom, pa nogom) uspeva NEKIM ČUDOM da loptu ugura u mrežu. MORAO je iz prve, a tek uz pomoć Jankovića je to uspeo. Kako god – vodimo.
69’ – Sad Dušan dobija i karton. Kad pauzira zbog istih, da se obradujem(o)?
70’ – Bilbija mu se pridružuje na tom spisku, zbog prekršaja nad Kneževićem.
Vidno je sledeće – Babić je skroz promenio stranu, pa sa Krstićem preuzima levi bok, dok se Alivodić (najbolji u sastavu gostiju) prebacio na desni. Uplaših se ove taktičke zamisli, jer znamo koliko nam je ta strana “jaka“, a Enver je čuda činio i na suprotnoj strani.
73’ – Očajan pokušaj Tadića. Mrđa i Bilbija hitaju u kazneni, centrira Mereba sa desnog boka, loptu gosti odbijaju na desnicu Tadića, a svi znamo šta tada sledi – ne bi pogodio ni gol u američkom fudbalu!
74’ – Karton i za Obrovca.
77’ – Igramo dobru kontru. Tadić je povukao, Mrđa, nakon što je dobio loptu, probija levi bok i vraća je u sredinu ka Bilbiji. Za delić sekunde, golman Janković je brži.
83’ – Ćesarević menja Babića.
84’ – Evo tog pokušaja. Alivodić je probio desni bok i potpuno izigrao i Nestorovića i Karana. Kreće unutra i zavrće loptu, ali na našu sreću i greši i “teramo“ je van kaznenog. Potuno sam, na ivici istog, stajao mu je Obrovac.
85’ – PENAL ZA NAS. Mereba je povukao loptu kroz sredinu, predao Bilbiji u noge, ovaj se okreće ka golu, a na njega startuje Stojanović. Njemu zasluženo karton, a Bilbija ne može da nastavi meč (izgledalo je strašno), pa na teren umesto njega ide Risto “comeback“ Lakić.
87’ – 2:0. Ni teroristička organizacija mu ne bi uzela loptu, da su mu sve najmilije opasali dinamitom i vezali. Mrđa gađa donji desni ćošak Jankovića, tako da ovaj ne može da je dodirne. Pobeda i tri boda su naša.
90’+2 – Katai je zaslužio i više od ovoga. Menja Merebašvilija.
U četiri minuta zaustavnog vremena, naš najopasniji igrač, po goste, je bio Lakić. Šutevi nogom u gol (donji levi ćošak Jankovića) i glavom van njega (centrirao Vule), kao svedočanstvo da je bolji napadač (ako se gleda i uporedi samo statistika-vreme provedeno na terenu i broj pokušaja) od kapitena Dragana. Ko sad treba da se češe po glavi?

Uz muke do trojke (sreća naša što se stvarno ne porađamo i ne dobijamo trojke, bilo bi bolnije od ovoga što smo gledali) i smanjenje zaostatka na tabeli za klubovima sa kojima i odmeravamo snage u naredna dva kola. Između toga, nas čeka polufinale Kupa, a ova tri meča će dati odgovor na pitanja: Ko smo, šta smo i koliko vredimo. Svašta ćemo, mi još, kanda gledati u aprilu...A to što HOĆEMO je u suštoj suprotnosti, sa ovim, prikazanim na “Karađorđu“ na Veliku subotu!

Galerija:
http://www.fkvojvodina.com/galerija.php?n=48 )