8.03.1967.

Posle pobede od 1-0 u prvom meču četvrtfinala Kupa evropskih šampiona, Novosađanima je preostala nada i zebnja, da će pogodak Stančića biti dovoljan za prolaz u polufinale najelitnjieg evropskog klupskog takmičenja.

Revanš u Glazgovu je bio zakazan za osmi mart, a za nesretnike koji nisu uspeli da odu na ovaj duel, Radio Beograd je "obezbedio“ prenos drugog poluvremena utakmice. Za ovaj meč Bane Stanković je mogao da računa na Pušibrka i Trivića, ali ne i na novopridošlo pojačanje Josipa Zemka, jer nije dobio dozvolu od UEFE da zaigra na ovoj utakmici. Putovanje Novosađana ka Glazgovu kao da je najavljivalo sportsku tragediju. Avion kojim su krenuli iz Beograda već prilikom poletanja morao je da se vrati na pistu zbog kvara. Na aerodromu u Frankfurtu posle pokušaja uzletanja takođe se dogodio kvar na avionu, zbog čega je odložen nastavak leta za Škotsku. Nakon što su konačno stigli u Glazgov, Novosađane je sačekalo pasije vreme i vest da će meč posmatrati 70000 vatrenih navijača škotskog tima.

Vojvodina je tog 8. marta nastupila u sledećem sastavu: Pantelić, Aleksić, Radović, Sekereš, Brzić, Nešticki, Rakić, Dakić, Radosar, Trivić, Pušibrk. Novosađani su meč započeli bez treme i straha. Do kraja poluvremena Vojvodina je promašila tri kolosalne šanse dok Škoti ni jedanput nisu ozbiljnije ugrozili gol golmana Pantelića.

Drugo poluvreme donelo je preokret. Škoti nošeni gromoglasnom podrškom publike sve ozbiljnije su stezali obruč oko Pantelićevog gola i u 58. minutu preko Čalmersa stigli do vođstva i poravnanja ukupnog rezultata. Nakon ovog gola, oba tima su spustila gard i krenula ka golu suparnika. U 84. minutu Pušibrk je imao šansu da reši meč i odvede Vojvodinu u polufinale. Neometan i potpuno sam, primio je loptu na 6 metara od gola, ali je dugo oklevao i njegov šut je izblokiran u korner.

Vreme predviđeno za igru polako je isticalo i činilo se da će odluka o pobedniku pasti tek nakon treće utakmice između ova dva tima. Rukovodstva klubova su po isteku 90. minuta započela pregovore gde će se igrati "majstorica", ali je u tom trenutku Džonston pogodio Radovića u telo i iznudio korner. Lenoks je izveo udarac sa ugla, a lopta je u luku poletela ka srcu šesnaesterca Novosađana. Pantelić je istrčao da je uhvati, ali ga je Čalmers grubo zadržao rukama tako da nije mogao da dođe do nje. Lopta je nastavila svoj put do glave Mek Nila, koji ju je bez problema plasirao u praznu mrežu Novosađana. Sudija je umesto faula pokazao da Vojvodina treba ponovo da krene sa centra. Uzaludni su bili protesti Novosađana. Suze, neverica i bol. Čim je lopta krenula sa centra nesigurni sudija Karlson iz Švedske označio je kraj meča. Nepravda je trijumfovala i Vojvodina je nesretno završila svoje prvo učešće u kupu šampiona.

Malo je reći da je to bila sportska tragedija. Vojvodina je pet decenija čekala da se probije u sam vrh evropskog fubala, ali poslednjih deset sekundi ovog meča su sprečile crveno-bele da nastave svoj put ka finalu! Još više je ovaj poraz boleo nakon što je Setlik osvojio kup šampiona, a jedini poraz u čitavom takmičenju je doživeo upravo od Vojvodine.