ojvodina nije uspela da ponovi sjajne partije iz dosadašnjeg dela kvalifikacija za Ligu Evrope i prilično lako je poražena u Češkoj od Viktorije iz Plzena – 3:0 (1:0). Nisu Novosađani uspeli da nametnu svoj prepoznatljivi ritam igre sa puno dodavanja, dok je domaćinima gotovo sve polazilo za nogom, pa krajnji rezultat potpuno odslikava sve što se dešavalo na Doosam Areni u četvrtak uveče.

Crveno-beli bili su oslabljeni neigranjem kapitena Pekarića, i to se itekako osetilo u igri gostiju. Lako su igrači Viktorije dolazili do gola Vojvodine i stekao se utisak da je pitanje vremena kada će odbrana Voše pokleći pred tim naletima. Goste je načeo Kopic, nakon izvedenog kornera zaboravljen na 16 metara volej je hvatao Rajtoral, dosta je to loše odradio, ali je na njegovu sreću ta lopta došla do njegovog sigrača koji je šalje u mrežu pored iznenađenih odbrambenih igrača i Žakule. Igrao se 25. minut. U nastavku, crveno-beli su malo energičnije krenuli ka golu tima iz Plzena, stvorili dve polušanse preko Ožegovića i Puškarića, i generalno uspostavili balans na sredini terena. A onda u finišu prvog dela, Viktorija propušta dve sjajne šanse: najpre je Kolar iskoristio sjajno ubacivanje preko zadnje linije Novosađana i istrčao sam pre Žakulu i, ometan od strane Đurića, šutirao pored gola, a samo par minuta kasnije Vanek upućuje pravu „bombu“ sa preko 20 metara, ali Žakula paradom za špice brani šut i održava Vošu u životu.

Iako je Vojvodina namerila da bolje odigra drugo poluvreme, već na samom startu istog, u 51. minutu, vezista Vanek oprobava šut sa dvadesetak metara, lopta u letu pogađa Đurića i skreće loptu taman toliko da ona preleti prste golmana Žakule i završi u mreži – 2:0. Nakon toga, crveno-beli kreću na „sve ili ništa“, imaju sasvim solidan period igre od 55. do 80. minuta u kojem pritiskaju gol domaćina. Igralo se prilično otvoreno tada, domaćin se nije previše povukao, što je ostavljalo Vojvodini prostora za polukontre, ali (nažalost) nijedna od njih nije realizovana na pravi način, te su uglavnom to bili slabi šutevi ili je odbrana Viktorije oduzimala loptu zbog bespotrebnog komplikovanja navale Voše. I onda, kao kazna, stiže i treći gol Čeha. Petržela je po desnoj strani lako prošao Nastića, ubacio povratnu u srce kaznenog prostora, gde je Kopic bez teškoća šutem po zemlji po drugi put pogodio mrežu Vojvodine za, ispostavilo se, konačnih 3:0. Do kraja meča, domaćin nije imao prevelikih ambicija, a crveno-beli nisu imali snage da postignu barem počasni pogodak.

Kad se podvuče crta, može se reći da je Vojvodina sinoć malo ličila na sebe u odnosu na ono na šta smo navikli i da je olako primila tri gola. Viktorija je bila bolja i zasluženo slavila i deluje da je revanš samo formalnost. Ipak, dok se igra i dok nada postoji, ne treba polagati oružje. Momci u crveno-belom su letnjim partijama u Evropi zaslužili da ih za sedam dana dočeka pun „Karađorđe“, pa šta bude. Makar i utešna pobeda bila bi nagrada i za igrače i za navijače, a ako se stvori prilika za nešto više i eventualno fudbalsko čudo, svaki glas i svaki dlan biće od značaja.

Vidimo se narednog četvrtka na „Karađorđu“!