vima je već jasno da klub počiva na omladinskoj školi. To ipak ne bi trebalo da bude bude u sadašnjem formatu - “bacanja u vatru” nekompletnih (talentovanih) dečaka. Igrač treba postepeno i pravilno da se razvija, tako da svoj pun potencijal ostvari u Vojvodini, a ne u nekom inostranom klubu. Zašto? Nedovršen proizvod se ne može prodati za punu cenu, logično. To znači da, za nosioca igre ne smemo postavljati nekog ko nije formiran igrač, da ga ne sputavamo u razvoju, jer igrač od kog se traži takmičarska forma ne može da radi na svom daljem razvoju, koji zahteva dosta više rada (i drugačije principe) nego li kod formiranog igrača. Veliki obim rad izaziva zamor, zamor onemogućava dostizanje pune takmičarske forme. Odsustvo takmičarske forme znači odsustvo rezultata - jasno vam je. Kako onda stvoriti kompletnog igrača i kao takvog ga prodati?

1. Princip selekcije i doselekcije
-Selekcija kroz školski sport. Školski sport nam daje uvid u kompletan dečiji naraštaj. To znači da nijedno dete sa predispozcijama koje smo označili kao odlučujuće za fudbal (brzina, eksplozivnost, agilnost, hitrina, brzinska izdržljivost) ne može izmaći. Dakle baza nam je kompletna.
-Doselekciju vršiti kroz dečake koji pokažu talenat za igru, iako nemaju fizičke predispozicije.

2.Sistem rada u mlađim kategorijama
-Klub mora imati viziju kakvog igrača želi da stvori.
-Ta vizija mora biti usklađena sa zahtevima modernog fudbala - stvaranje tehnički i fizički dominatnog igrača. Kad kažem fizički mislim pre svega na brzinsko-eksplozivne sposobnosti, ne spsobnosti jednog maratonca.
-Trener prati filozofiju škole i svoja shvatanja njima prilagođava.
-Sav rad, timski i individualni se obavlja unutar kluba i po programu koji se uklapa u strategiju razvoja.

3. Prelazak u prvi tim
-Igrač na kog se računa mora biti pripreman za prvi tim. Zahtevi omladinskog i seniorskog fudbala se drastično razlikuju i potreban je period adaptacije. Da bi ta adaptacija išla brže, potrebno je igrača još u omladincima pripremati za seniorski fudbal. Ne sve njih, samo one koje planiramo da prebacimo u prvi tim. Ukoliko sa pripremom talentovanog dečaka počnete negde oko 16-e godine, on bi potpunu zrelost dostigao u 20-oj tj. tad bi bio formiran igrač. Toliko vremena je potrebno da bi on prošao kroz sve faze fizičke i mentalne nadogradnje.

Faze razvoja:

-Prva godina u omladincima - ne trenira sa prvotimcima (seniorima) i ne igra za njih, ali se kroz rad velikog obima i kontrolisanog intenziteta priprema za seniorski fudbal.
-Prelazak u prvi tim (treniranje sa prvotimcima igranje za B tim ili razvojnu ekipu gde igrač nije opterećen onim što pruža). I dalje veliki obim rada uz veliki intenzitet.
-Aktivni član prvog tima, ali ne igra sve utakmice. Rad je kontrilisanog obima, intenzitet maksimalan.
-Nosioc igre - kompletan igrač

Da bi ova poslednja faza (prelazak u prvim tim) bila moguća klub mora da izabere pravac kojim ide. Imamo dve mogućnosti:

Opcija 1. Omladinac dolazi u tim koji čine iskusni, formirani igrači, gde se od njega ne očekuje ništa, osim rada i adaptacije. Za ovu opciju je potrebno da klub bude finansijski stabilan, jer iskusni i formirani, a kvalitetni igrači koštaju. U ovoj opciji B tim je neophodan.

Opcija 2. Da se izvrši selekcija najtalentovanijih igrača koje posedujemo i sa njima prođe ova faza sazrevanja koja traje 3-4 godine. Za ovu opciju je potrebno da se klub u tom periodu, koji nije kratak, odrekne rezultata i prihvati činjenicu da stvara tim. Ono što nikako ne bi smelo da se uradi jeste rasprodaja pre završetka ove faze.

Ovim principom rada bi stvarali ono što tržište (fudbal) traži, a to što stvorimo mogli bi da prodamo za pare koje predstavljaju realnu vrednost. Uz to, imali bismo igrače koji su dominatni u svakom smislu, sposobni da donesu rezultat, i na kraju, spremni odmah nakon Vojvodine da igraju u bilo kojoj ligi sveta.Time bi od škole stvorili brend, a na taj način bi i dodatno digli cenu našim igračima .