rinaesto (nama baksuzno, pa još i u 13h) kolo Jelen super lige, na dan 29. novembar 2009. godine.
FK Rad – FK Vojvodina 1:0 (0:0)
Strelac – Kaluđerović u 57. minutu.

RAD (trener – zvanično Čedomir Đoinčević, a nezvanično Marko Nikolić) – Danilović, Todorovski, Mališić, Petrović, Koković (kapiten, Ranđelović od 79. minuta), Raspopović, Delić, Stojaković (Ristić od 59. minuta), Andrić (Pajović od 46. minuta), Radivojević, Kaluđerović.
FKV (trener Branko Sosa Babić) – Brkić, Vulićević, Kizito (Gvozdenović od 65. minuta), Pleč, Lovrić, Ađuru (Peković od 81. minuta), Medojević, Tumbasević, Aleksić (Stjepanović od 46. minuta), Tadić, Mrđa (kapiten).

Sudije – Veselinović, Jovanović, Davidović.
Kartoni : crveni za Tumbaseviča i Petrovića (43. minut); žuti za Kokovića (70. minut) i Ristića (90. + 3 minut)

Izuzetno teških (po moje zdravlje, pa je čista sreća što je najeminentnija medicinska ustanova u ovom delu Evrope odmah preko puta) 90 minuta na terenu (niko iole normalan ono ne može nazvati stadionom), koje su priredili igrači Vojvodine, posle kojih je vidljivo da nemamo tim za velike domete (čitaj trofeje), a sada svima mora biti jasno da korenite promene moramo vršiti u toku predstojeće zimske pauze. Onu ključnu smo već obavili dovođenjem Sose Babića na mesto šefa struke, a sad treba njemu dopustiti da ’’prelomi’’ i napravi izmene (kao pravi trener) koje će biti na opšte dobro svih kojima je ’’Stara dama’’ u srcu.

’’Da imamo 10 Medojevića, Vojvodina ne bi imala nikakvih problema’’ i ’’Nije nivo Vojvodine da trpi onakvu igru nekoliko pojedinaca na terenu’’ su samo zaključci gos’n Babića na konferenciji po završetku duela. To su reči čoveka kojeg je bilo teško i gledati na istoj, koliko je bio rezigniran onim što se odigralo, a što su priredili neki od onih, kojima on u toku većeg dela sedmice treba da bude i učitelj i prijatelj, pa ponekad i nešto više od toga. Za mene, pa i za mnoge druge, mnogo je bolje bilo da sam nekadašnji ’’Dan Republike’’, baš kako to i dolikuje, proveo na svinjokolju uz topljenje čvaraka i francusku obradu određene količine mesa...Avaj, ’’uživao’’ sam u igri svojih ljubimaca.

Ni sam ne znam kako nismo prvo poluvreme rešili sa tri gola razlike u svoju korist, jer su domaćini isto toliko puta i to sasvim slučajno, prešli na našu polovinu terena, a mi ih toliko pritisli i igrali ’’viktorije’’, da sam pomišljao da FK Rad i nema kud nego u niži rang takmičenja. Onda po običaju, mi budemo ti koji ih vrate u život (kao i prethodne sezone), pa nas domaćini na ovom meču mogu komotno proglasiti svojom amajlijom. To drugo poluvreme duela na Banjici, biće za nauk vodećim strukturama našeg kluba. Ono se NIKADA ne sme ponoviti.

Tri meča u sedam dana mi započinjemo istim sastavom. Klupa i više nego tanka, čak na njoj nismo imali sedmog igrača...Nije za to kriv gos’n Babić, nego onaj ko je takvu selekciju vršio na početku sezone. Za ovde popularni izbor igrača utakmice (kako bi se birao igrač sezone), veliko je pitanje da li postoje trojica koji bi ušla u taj uži izbor. O tome bi se itekako dalo raspravljati, ali u jednome sigurno ne – ovo je bila najgora partija Jozefa Kizita od kad nosi crveno – beli dres.

Jozefe, sa pravom si prošle sezone odneo trijumf u malopre pomenutom izboru za igrača sezone, a odavno si ušao u srca svih nas koji pratimo Vojvodinu. Od tog istog srca ti želim da nađeš dobar inostrani angažman i da krunišeš svoj fudbalski i životni put. Nemoj da misliš da postoji neko od nas, da se nije prisetio, da u petak bejaše tačno četvrta godina od kad si dao jedini gol u dresu tima koji volimo i tada nam doneo neopisivu radost, a taj dan i tu pobedu nad timom koji je i sad prvi na tabeli, pretvorio u jedan od najlepših dana u mom (našem) životu. Ali ono juče...PREVAZILAZI SVE.

Nisi potrčao ni jednom, rešen da se samo šetaš po terenu, gol koji je primio Željko Brkić (prvi u sezoni) ide direktno na tvoju dušu i od sad pa nadalje ću odgovorno tvrditi da si ga primio Ti, primorao si Lovrića da od prvog minuta igra i levog beka i halfa, jer tebe nije bilo nigde, najbolji start si upravo imao nad Darkom (trebalo je da igraš sa njim, a ne protiv njega) i time si omogućio jednu od kontri domaćina. Kako si posle utakmice pogledao Medu, Vuleta i Brku (po meni najbolja trojka na terenu, uz povremeni bljesak Tadića) u oči? Prva dvojica su toliko pretrčala, da su posao ’’radili’’ i za tebe. Nema nikakve sumnje u dve stvari : da su od početka meča na tvojoj poziciji igrali Peković ili Gvozdenović, ne bi izgubili meč, a tako kako si se ponašao juče na terenu, nikada i niko ti neće oprostiti kada budeš igrao u nekom drugom prvenstvu kojem težiš. Tih 65 minuta koje si proveo na terenu su, verovatno, poslednjih koji si odigrao u crveno – belom dresu, jer si takvim ponašanjem, izgubio mesto standardnog prvotimca do kraja jesenjeg dela prvenstva. Kada bivaš zamenjen jer si igrao OČAJNO, treba da dođeš i pozdraviš se sa igračem koji te menja, a ne da odmah hitaš prema klupi i ulaziš u verbalni duel sa šefom struke, koji je u tvom slučaju pogrešio samo u jednom – trebao te je zameniti ZNAČAJNO ranije!

U loži terena (nikako stadiona) na Banjici, bili je ogromna većina superligaških trenera, bivši reprezentativci, nekoliko stranaca (menadžera) sa ’’kaubojskim’’ engleskim, ali perfektnim španskim...Pristigla je i ’’FIRMA’’’da bodri ljubimce...Mi trošimo prvo poluvreme na promašaje, ne stižemo da pokrijemo svaku kontru domaćih u nastavku meča i eto trećeg poraza, drugog koji donesmo sa gostovanja ove jeseni. U mnogome je tome doprinelo nelogično isključenje Tumbasevića (do tog trenutka među boljima, a posle nemasmo ideju da pokrijemo nastalu prazninu), koji je zbog, moram reći manjeg i za fudbal uobičajenog koškanja, sa halfom Petrovićem, zajedno sa njim poslat u svlačionicu. Koliko mu je sve to, ali prvenstveno poraz, teško palo, govori činjenica da je čitav drugi deo meča posmatrao sa očima punih suza, pa mi beše neprijatno bilo šta da ga i priupitam više, iako je posle tuširanja došao do lože da posmatra meč i bio u mojoj neposrednoj blizini. Posle zadnjeg sudijskog zvižduka, samo mu prenesoh svoje skromno mišljenje da je JAKO nedostajao u nastavku meča. Taj karton, verovatno mu neće dozvoliti, da istrči na teren i u preostala dva kola jesenjeg dela prvenstva.

Nekako redom, to je bilo ovako :
Prvi minuti kreću opipavanjem pulsa. Aleksić je započeo po desnom boku, najistureniji u vezi beše Janko, česte dubinske lopte ka Mrđi koji se izvlači na stranu. Onda počinje ’’uragan’’ promašaja.
8. minut – Mrđa je iznudio prekid i neku vrstu skraćenog kornera. Posle istog, u kolosalnoj šansi se našao Lovrić. Pristigao je u srce šesnaesterca i mogao da upiše prvenac. Bez obzira na mesto u timu koje igra, ovo bilo ko mora da kruniše golom. Njegov šut nogom ka mreži, bio je izblokiran.
11. minut – Šta tek reći za ovaj promašaj Tadića. Meda je odigrao za Mrđu na levom boku, koji raznosi igrača koji ga prati i zavrće loptu ka sredini kaznenog prostora. Tamo Dušan prvi put promašuje čitavu loptu, ali i to nije ništa, jer mu domaći igrači očajnom intervencijom nameštaju novu šansu. Četiri metra od gola i šut koji brani Danilović. Majko mila!
13. minut – To nije kraj. Sada Tadić sjajno vraća kapitenu, koji sa 13 metara šalje loptu pored leve stative golmana Rada.
Koliko smo dominirali u prvih 15 minuta meča, govori podatak da je trener Rada (ko god da to bio) poslao tri igrača na zagrevanje u tom trenutku, a jedine dve dubinske lopte ka njihovoj navali zaustavio je Pleč. Sasvim je sigurno da smo u ovim trenucima trebali već rešiti pitanje pobednika (barem doći do prednosti).
16. minut – Sad i Rad ima prvu polupriliku. Nismo dobro namestili ofsajd zamku, pa se Stojaković stuštio po desnom boku (čitav prvi deo igre pokušavali su samo ovu akciju). Njegovu pokušaj povratne lopte ka sredini napada, prekinuo je Vulićević sjajnim trkom. Odmah igramo i kontru u kojoj učestvuju Janko i Danijel, ali dobrog šuta nema.
18. minut – Korner za nas, nakon kog je Vule svojim kretanjem omogućio Tadiću prodor i centaršut sa desne strane. Loptu zahvata glavom Mrđa, ali traljavo i slabo, a iza njega, u značajno boljoj poziciji bejahu Pleč i Aleksić.
19. minut – Najveće batine od naših dobio je Vule. Start Stojakovića nad njim, u ovom minutu, beše sigurno za karton, ali ga sudija Veselinović ne pokazuje.
26. minut – Ide napad Rada po desnom boku (već tada zapisujem ime Kizita i stavljam veliki znak pitanja) po istom receptu kao i pre deset minuta. Ubačenu loptu, od napadača domaćih niko ne zahvata, pa opasnosti po Brkića nema.
28. minut – Delić gubi duel na sredini terena, Tadić uzima loptu i proba šut sa 25 metara. Lopta čak i odskače ispred Danilovića, ali golman Rada uspeva da je ukroti.
29. minut – Kizito prosto odnosi Lovrića i omogućava Todorovskom trk po boku. On pokušava da pronađe Stojakovića, ali Vule trčanjem i Pleč postavljanjem prekidaju najopasniji pokušaj domaćih u prvom poluvremenu.
Odmah u kontri, Mrđa je izborio korner, nakon kog Tadić centaršutem pronalazi Janka. Trzaj glavom, ali lopta ide pored gola.
32. minut – Neopravdano dosuđen aut za domaće posle duela dve dvadesetdvojke. Vule je potpuno zaustavio Andrića (biće zamenjen na početku drugog dela igre), ali je sada ovaj probio bok, prebacio loptu skroz na drugu stranu prema Radivojeviću, pa je usledilo njegovo povratno odigravanje ka Stojakoviću, čiji šut Brkić zaustavlja.
34. minut – Tadić je sam izborio skraćeni korner, gotovo na samoj gol – aut liniji. Direktno je i šutirao iz istog, iz tzv mrtvog ugla i propisno namučio Danilovića, koji je prinuđen da loptu pošalje u korner.
36. minut – Vule i Tadić probijaju bok, pa lopta nakon Dušanovog centaršuta dolazi do Danija. Iz dva pokušaja, pokušava da postigne gol, a ovaj drugi, značajno opasniji, sprečava Todorovski, tako što je podmetnuo leđa. U nastavku, eto i trećeg Danijevog šuta sa oko 25 metara, ali u njegovom stilu nekim drop – kik udarcem, slajs dijagonalom, posle mini ribrejka...Hoću da kažem da sve nešto hoće efektno, umesto da samo, obično, raspali po lopti i golu. Neka mu neko objasni da efektno i efikasno nisu isto, a nama više treba ovo drugo.
41. minut – Dubinska lopta ka Mrđi, koji je grudima spušta Janku. Kakva prangija sa oko 25 metara u same rašlje, ali loptu u korner šalje Danilović. Izveli smo isti, a kontru domaćih zaustavio je Kiza (neverovatno, ali istinito). Odjednom sve prekida glavni sudija Veselinović, jer hita prema prvom pomoćniku Jovanoviću. Konsultacija i njegov nagovor, a ovaj prvi se okreće i pokazuje crvene kartone Tumbaseviću i Petroviću zbog međusobne prepirke. Sada obojica zajednički, u neverici, kreću ka pomoćniku uz salve uvreda. Janka, da ne napravi veću glupost, sprečava Mrđa koji ga odvlači na stranu. Od ovoga su više profitirali domaći. Mi jednog igrača (Kizita) već nemamo na terenu.

Usledila je pauza, da ohladimo glave i vidimo kako da što pre postignemo gol. Za vreme iste, slušam kako preko razglasa, neki muški vokal peva kako voli nekog Radeta (’’Volim te Rade’’) i koliko god da je uporan u tome, Rade mu se ne odaziva i ne uzvraća emocije. To neka ostane među njima, ja sa tim ne želim da imam ništa.

46. minut – Slaven menja Aleksića (počeo meč sa temperaturom i sam je tražio izmenu, jer više od ovoga nije ni mogao), a kod domaćih Pajović menja Andrića i ide na upražnjeno mesto halfa.
47. minut – Raspopović je nasrnuo na Medu, a dok on leži na travi Kaluđerović i Radivojević igraju kontru. Šutira ovaj poslednji, a lopta je morala i ranije van terena ako je do fer – pleja.
54. minut – Najava gola. Dobru kontru (više Rad ne igra po desnom boku, iako tamo mi i dalje nemamo igrača, već koristi to što nema Janka u sredini, a Ađuru podbacuje u defanzivnim zadacima) opet igraju Kaluđerović i Radivojević. Srećom, tada tu njihovu igru prekidaju Lovre i Pleč.
56. minut – Evo Kize da odigra nešto i u napadu. Prošao po boku, pa dodao Ađuruu u sredini koji nastavlja na suprotnu stranu ka ’’ima me svuda’’ Vulićeviću. Njegov centaršut glavom zahvata kapiten i šalje pored gola.
57. minut – ODLUKA. Kakva nonšalantnost Kizita. To koristi Raspopović i šalje loptu u prostor, po desnoj strani, ka Kaluđeroviću. Lovrić ne može da stigne da pokrije prostor, a Andrija tuče i pogađa jedino mesto koje i mora da bi savladao Brku. Gornji desni ćošak gola i eto prvog pogotka koji Željko prima (pardon, rekoh u uvodu da odgovornim smatram Kizu). Kako je samo Pleč pogledao Jozefa - da pogled može da ubije, Kiza više ne bi bio živ.
59. minut – Ristić menja, jednog od najzapaženijih u domaćem timu, Stojakovića.
61. minut – Majstor Pleč u dva naleta za redom zaustavlja Kaluđerovića, pa Radivojevića. Oba puta bi bilo ’’jedan na jedan’’ sa Brkićem.
65. minut – Gvozdenović menja Kizita, ali pozdrava nema, već nekog objašnjavanja sa Babićem. Ovako nešto ni u snu nisam očekivao od njega.
66. minut – Počinje sjajan period igre Slavena Stjepanovića. Šutira, u padu, glavom pored gola, nakon akcije Gvozdena i Tadića po levom boku.
69. minut – Kakav sjajan Slavenov prodor po desnom boku - ulazi u 16 i na tacni predaje loptu kapitenu, nakon što je i Danilović ’’naseo’’ na Slavenovu fintu. Gol je prazan, već počinjem da se radujem. Na gol crti, Mrđin šut uspeva da zaustavi Mališić, koji se odjednom tu pojavio. Šta treba još da uradimo da bi zatresli mrežu?
70. minut – Karton kapitenu Rada Kokoviću, jer je bio primoran da grubo zaustavi još jedan Slavenov nalet. Slobodnjak izvodi Tadić koji kratko dodaje ka Pleču, koji loptu šalje preko gola, sa oko 25 metara.
75. minut – Kolosalna prilika za Kaluđerovića. Radivojević mu je pružio loptu između Vuleta i Lovreta (Pleč je sve više napred i ne može da se vrati), a Andrija ide sam ka Brki. Željko pokazuje kolika je klasa i čini sjajnu paradu.
76. minut – Ishod isti. Još jedna kolosalna prilika, sada nakon što je Kaluđerović uposlio, na isti način, Radivojevića. Brka sad i njemu skida 100% zicer i spašava nas veće blamaže.
79. minut – Iz igre izlazi kapiten Koković, menja ga Ranđelović, a traka ide oko ruke Deliću. Koković je sav obliven najdragocenijom ljudskom tečnošću, a u tome mu je svojski pomogao Mrđa, poslavši mu krampone desne kopačke (nenamerno) u desni deo lica. Ovaj je završio na VMA na ušivanju istog. O estetskom hirurgu će kasnije razmišljati.
81. minut – Poslednja izmena kod nas. Peković menja, u drugom delu igre potpuno ’’izgubljenog’’, Ađurua.
84. minut – Za domaće kao da igraju samo Radivojević i Kaluđerović. Prvi u prostor ka drugom, Andrijino prebacivanje u trku lopte sa desne na levu nogu i šut, sa ivice kaznenog, pored gola.
Sosa nije seo na klupu ceo tok drugog dela igre i toliko je glasan da sve odzvanja (samo kad bi bilo nekoga da čuje njegove savete), a četvrti sudija već deseti put upozorava Marka Nikolića da ne izlazi iz obeleženog prostora, ispred same klupe, koji je namenjen šefu stručnog štaba, iako on to, po pravilima FSS i nije.
88. minut – Šut Slavena pored gola, nakon akcije Vuleta i loše intervencije Ranđelovića.
90. minut – Sjajan korner izveo je Slaven sa desnog boka. Lopta na tacni i na volej Gvozdena na oko 15 metara iskosa od gola. Danilović brani.
Igra se još pet minuta nadoknade u kojima Ristić dobija karton jer se nije propisno udaljio od mesta prekršaja, a mi još dva puta ozbiljno pretimo u nadi da ćemo stići do boda. Slaven u ko zna kom prodoru predao loptu Medi i usledila je bomba pored gola sa 20 – tak metara, a lopta se zakucala u ogradu iza Danilovića, tako da su je jedva iščupali odande, a u poslednjem minutu, sjajno Medino upošljavanje ka Pekoviću prekida Davidović, tako što maše zastavicom – vrlo sumnjiva odluka, čak bih garantovao da Mitar nije bio u nedozvoljenoj poziciji (možda neko drugi jesta u tzv pasivnom ofsajdu) i veliko je pitanje je šta bi se zbilo, jer ispred Mitra, niko osim Danilovića, nije stajao na terenu, u onom trenutku kad je primio loptu.

Poslednji sudijski zvižduk, a bodovi ostaju na Banjici. Po svemu viđenom, barem jedan je morao put Novog Sada. Što reče Čeda Đoinčević na konferenciji – ’’Rad je pobedio boljeg na terenu’’. Bolji u nekim delovima igre MORA koristiti svoje šanse. Danas to više niko ne prašta. Samo smo mi, mnogo toga, juče oprostili domaćinu, a mogli smo ih zacementirati za donji deo prvoligaške tabele, a nas približiti vrhu. Sami smo krivi, a neko, po logici stvari, će zbog toga odgovarati. Barem bi trebalo...