to dvadeset osmog dana ove godine, fudbaleri i stručni štab FK Vojvodine, imaju uraditi nešto, što nije ni jedna generacija pre njih – u Novi Sad doneti pehar pobednika Kup takmičenja i postaviti ga na ono mesto, na kome se nagomilala višedecenijska prašina, koju će ovaj, novoprispeli, trofej zaseniti svojom blistavošću. Imaju i moraju...To je istovremeno velika obaveza, ali i velika čast.

Neko prvi mora biti, kako bi i sama “Stara dama“ konačno izgubila Kup devičanstvo. Na sreću svih nas, bićete prvi, ali ne i poslednji. Danas je Vaš zadatak da otvorite novu stranicu, skoro stoletne, istorije nama najdražeg Kluba, upišete svoja imena na vrhu iste, i ostavite prostora da se posle Vas upisuju redom sve one potonje generacije, koje će nastaviti da taj isti trofej osvajaju, na opštu, samo nama primerenu, radost.

Poštovani fudbaleri – Jeste li svesni šta danas unosite u naše živote? Koliko samo možete da obradujete sve one, kojima srce kuca za crveno-belu (po pola, nikako štraftastu) boju, a kojima je to isto srce odavno poprimilo oblik i izgled Grba, za koji ćemo (svi, pa i Vi) dati sve? Koliko ćete, današnjom pobedom, obradovati i sve koji nisu više sa nama, a bili su deo te naše, možda i jedine zajedničke, ljubavi? U večernjim satima osmomajskog dana, samo ŽELJOM, BORBOM i ZALAGANJEM, koji će i predusloviti trijumf, ulazite na velika vrata jedne obećane zemlje, a Vaša imena, će na gorepomenutoj stranici, opširne istorije o “našoj ljubimici“, biti ispisana krupnim slovima. Malo li je?

Vera u uspeh, je već pola uspeha. Ako je vera tvrdo čekanje onoga čemu se nadamo i dokazivanje onoga što ne vidimo, ali osećamo, onda sam siguran da je došao dan kada će se naše čekanje okončati, a kada ćete Vi dokazati, da je sve što smo osećali, moguće i okusiti, jer postaje stvarno(st). Ništa i nema bolji ukus od pobede, jer su i pobeda i uspeh te voćke kojima je najlepše sladiti se, pa ćemo samo tako ostati jaki i zdravi. Uspeh (Vaš današnji) nikada neće propasti i biti izložen zaboravu, zato što će, uvek kod nas, izazivati ogromnu količinu emocija, hedonističkog zadovoljstva i pozitivne jeze, koja će nas prožimati dok nas ima. Zato i verujemo, da je došao dan NAŠEG TRIJUMFA!

Naše šesto finale – teorija verovatnoće, numerologija, sve priznate i nepriznate sile i nauke biće uz nas, samo ako mi jasno kažemo, a tako se i budemo ponašali na terenu, da je pobeda samo ono što nas zanima, da hoćemo da se u danima nakon našeg trijumfa piše i priča o njemu, da smo ga dostojni i da ga silno želimo. U očima, a natapajući dres znojem, kao dokaz da smo kadri to i učiniti, u nameri da se u Novi Sad vratimo uzdignute glave, sa rukama u vis i peharom među njima. Dok ne pokucate na vrata, niko ih neće ni otvoriti! Ako verujete u današnji uspeh, on je već pred tim istim vratima i kucka (Zar ne čujete?). OTVORITE VI NJEMU!

Koliko utakmica, godina na tribinama, pobeda i poraza, radosti i poniženja, staje u večerašnjih 90 minuta? Sve i svi!!! Bijemo jednu od najvažnijih fudbalskih bitaka – za našu “Staru damu“, za ceo Novi Sad, za sve naše pretke i potomke...

“Ni ne nameravam da nadživim ono što branim“ – behu zadnje reči poslednjeg vizantijskog cara! Isto tako i mi – večeras, ako treba, do poslednjeg atoma snage, daćemo podršku momcima na terenu, jer FK Vojvodina jeste i biće iznad nas, a biće je i posle nas. Danas je čekamo da postane onakva kakvu sanjasmo – (Kup) trofejna, silna, moćna, lepršava, pogubna za našeg rivala. Takvu i želimo da je ostavimo u amanet našoj deci.

Lako ćete fanatičnom požrtvovnošću na današnjem meču vratiti nam sve smislom koji nam tera krv kroz vene, vazduh u pluća i osmeh na lica. Kada u toku dana, zakoračite (i igrači i mi) u autobus koji će Vas prevoziti do Beograda – zastanite i duboko udahnite. Poslednji put osetićete vazduh u Gradu, koji nema osvajača fudbalskog nacionalnog Kupa!

“Važno je učestvovati” - nama je toga dosta, danas je važno pobediti. FK Vojvodina je u mnogim megdanima tučena i poražena, ali u očima onih koji misle da je bitka okončana. Ona nadaleko gleda i u daljini vidi dan svoje pobede. Ne kukamo i ne žalimo za onim što je bilo – radujemo se i nadamo onome što će biti :

Već koliko danas – KUP JE NAŠ!!!