i posle 15 godina, fudbaleri Vojvodine nisu uspeli da savladaju Rad na Banjici. Da ne grešimo dušu, danas smo za to imali odličnu priliku, ali nismo uspeli da realizujemo i materijalizujemo periode igre u kojima smo dominirali, a u jednom takvom smo čak i primili gol. Vignjević je ponovo kombinovao tim, dao šansu nekima kojima to nije u prethodnom periodu, dok su neki standardni prvotimci sedeli na klupi. “Kockanje“ je donelo vrlo bledo prvo poluvreme i dosta angažovaniji nastavak meča, a sve ukupno beše dovoljno za podelu plena i naše cementiranje na 5. mestu prvenstvene tabele.


Rad – FKV 1:1 (0:0)
Strelci – Kojić u 61. minutu za Rad, a Trajković u 70. minutu za FKV.

Rad (trener Marko Nikolić): Kljajić, Ćirković, Leković (76’ Antić), Vitas, Mitrović, Jovanović, Ljubinković (19’ Đurđević, 82’ Rogač), Čaušić, Luka, Perović, Kojić (kapiten).

FKV (trener Nebojša Vignjević): Supić, Vulićević (kapiten), Pavlović, Trajković, Jokić, Radoja, Ađuru, Kosović (65’ Moreira), Stevanović, Katai (58’ Meleg), Oumaru (83’ Bojović).

Sudija Srđan Obradović pokazao je žute kartone Đurđeviću (49’) kod domaćih, a Trajkoviću (3’), Moreiri (81’) i Stevanoviću (90’+2) kod gostiju.


Slabo prvo poluvreme od strane obe ekipe, pokazalo je da su oba trenera, uprkos najavama, težila vrlo tvrdoj igri, koja bi, srećnijem i umešnijem, mogla da donese pobedu. Da smo u prvih 45’ igrali samo 15% onoga što smo u drugih, došli bismo do pobede. Iznenađujući start Pavlovića (nije ga, u prvoj postavi, bilo još od Beča) i Supića (kažu “veći“ i “bolji“ navijači da se izvinio za sve i da mu je oprošteno), iako u minulom periodu Nastić i Branković igraše vrlo dobro, a Žakula nije primio gol na onih uzastopnih, minulih, 180 minuta na kojima je branio prostor između tri aluminijumske cevi, te činjenica da prvi strelac tima Bojović i najbolji igrač ekipe Đurić, sedeše na klupi, a da na njoj, u toku svih 90’ nije seo najlošiji na terenu (Stevanović), govori o kvalitetima i idejama Vignjevića. Reći će da je video napredak u igri, da je podela bodova zaslužena, da još nismo izgubili na gostovanjima ove sezone, da je “gurnuo decu“, a zna da ništa ne mora da zbori, jer ima enormnu, mada ne i zdravorazumsku, podršku prvog čoveka Kluba (a On se i pita za sve).

Već u 3’ Trajković je učinio ono što radi gotovo svaku utakmicu na kojoj nastupa – telom, bez ikakve namere da “gleda“ loptu, zaustavio je Perovića, koji bi, da ga je prošao, izašao sam ispred Supića. Žuti karton posle samo 270 sekundi za našu brigu, jer znamo da Trajković to može nekoliko puta da ponovi za 90’. Međutim, uradio je sasvim suprotno – golom i sjajnim startom nad Čaušićem tri minuta pre kraja meča, “doneo“ je taj bod našem Klubu.

U 25’ i 28’ Rad je jedino pripretio u prvom delu – prvi šut, Đurđevića, beše preslab za Supića, dok je drugi, mnogo opasniji kapitena Kojića, na našu sreću išao preko prečke. Loptu je sa desne strane ubacio Perović, Trajković se okliznuo, Kojić lako oslobodio Jokića, ali je šutirao kao početnik.

Pre svega ovoga Kosović je, u 23’, prvi u opšte šutirao na jedan gol, ali mu je pokušaj sa 25 metara, otišao pored desne stative Kjajića. Posle šanse Kojića, Oumaru je morao značajno bolje reagovati na sjajan ubačaj Ađurua, ali je Abu uspeo, iako je bio brži od Ćirkovića, da je samo okrzne glavom, koju je krasila nova frizura.

U 33’ i 34’ na scenu je stupio Katai – prvo je odlično u solo akciji pretrčao Vitasa, ali mu je šut, u donji desni ugao, bio lak plen za Kljajića. Minut kasnije, uspeo je da nastavi opasnu kontru po levom boku, tako što je primio dubinsku loptu, predriblao rivala, uputio je u napred ka Stevanoviću, koji levicom, loptu izbacuje u aut na drugoj strani terena. Ako su ga sad gledali skauti, znamo da sigurno ostaje kod nas!!!

Odmor i odmah je usledila promena u ritmu – napasmo od starta nastavka u želji da što pre postignemo pogodak, a dogodilo se obratno. Pritisnuli smo “Građevinare“ na njihovoj polovini, ali bez pravog šuta na gol. Tada Radovci pripretiše nakon katastrofalne greške Pavlovića u 50’ – predao im je, ničim izazvan, čistu loptu, Luka ju je povukao na našu polovinu, uputio je na desni bok ka Kojiću, kome u susret kreće Trajković. Taman toliko ga je sprečio da ne uputi bolju povratnu loptu ka zahuktalom i usamljenom Luki, već ju je “pokupio“, ispred njega i to dosta hrabro, “mošnica“ Supić.

Onda dva bitna momenta – sjajna šansa za Abua i gol za Rad u sledećem napadu. Kad mi ne znamo i nećemo (čitaj: Abu). U 60’ veliku grešku Ćirkovića koristi Meleg (dva minuta ranije ušao na teren), koji iz prve, sa leve strane, pronalazi usamljenog Abua u kaznenom prostoru. Njegova reakcija je za čuđenje – prijem, trk i šut behu očajni, kao da nije želeo bolje od toga. A beše gotovo idealno…U nastavku, sa desne strane (gde Pavlovića nema) usledio je centaršut Đurđevića, a reakcija kapitena Kojića, koji kolenom prosleđuje loptu u mrežu, je upravo suprotna onoj Abuovoj. Kojić HOĆE, Rad vodi, a igrom u nastavku to nije zaslužio!!!

Srećom, devet minuta kasnije (70’), Trajković uspeva da izjednači – dođosmo do kornera slučajno, jer se halfovi domaćih zaigraše (petom). Meleg je idealno ubacio na prvu stativu, Radoja podigao temenom loptu ka drugoj, a visoki Trajković je zakucava iza Kljajića.

Usledile su po dve dobre prilike za svakoga, a behu takve da su morale da reše pobednika. Melegov dvostruki pokušaj sa distance u 73’ (prvi izblokiran, drugi preko gola), Perovićev šut u Supića (78’) iz blizine, sjajna kontra Rada u 87’, kada je Čaušića izblokirao Trajković, koji se propisno namučio oko toga (i pokrivanja Jokića), nakon čega je Perović opet, sada znatno lošije, šutirao u Supića, i kolosalna prilika Bojovića, u zaustavnom vremenu, kada je nakon kornera stvorena gužva, a Stevanović uspeo da mu doturi loptu – Bojović je, iz okreta, šalje preko prečke. Za naš poslednji uzdah…

Nismo poraženi, ali nismo ni pobedili. Tu i treba da tražimo glavnu razliku između prvog (tamo je Zagorčić ostavio Vignjeviću ekipu u amanet, a glavni rekoše da to ne valja) i petog mesta na tabeli!!! Tu smo, gde smo, za bolje i nismo…Dok ne bude, onih “malih i nekima nedovoljnih“, ali redovnih 1:0!