de ja stadoh-ti produži! Po toj maksimi, Uprava je, smenivši trostrukog uzastopnog osvajača po tri prvenstvena boda Zlatomira Zagorčića, postavila Nebojšu Vignjevića, rekavši da je 1:0 “malo“, te da želi više i bolje. Elem – od toga na meču sa vrlo dobrim Jagodincima ne beše ništa, jer nit’ pobede, nit’ najavljene ofanzive, nit’ (kakve-takve) igre ne videsmo!!! Čak beše vrlo bedno i jadno…

Gosti se dobro postaviše, tačno sprovedoše na terenu ono što je njihov trener Krunić zahtevao, i uz malo sreće, mogli su i do sva tri boda. Mi ovim remijem gotovo da možemo biti zadovoljni, naspram onoga što su prvotimci “Stare dame“ pokazali, a to nas sve plaši pred sledeću nedelju pravih izazova, jer u sedam dana ćemo na megdane OFK Beogradu u goste, te Donjem Sremu (u Kupu) i crno-belom klubu iz prestonice, kod kuće. Upravo tu, pokazasmo se vrlo nemoćnim ove sezone, pa zabrinjava pristup svih u Klubu – Uprave i igrača pre svega, dok je trener Nebojša tek na početku svog mandata, pa mu kritike i ne vredi (još!) uputiti. A da treba da se zasuku rukavi…Itekako!!!

Imali smo odličnu priliku da i dalje prebivamo na čelu prvenstvene kolone, ali što nećemo, krivce(a) treba tražiti isključivo u našim redovima. Dok se ne (pro)nađu, jer to obično činimo vrlo kasno, može “voz da prođe“, pa će sezona vrlo brzo “otići“ tamo gde (opet!) ne želimo. Bar ne tako rano…

Za statistiku i to da tri uzastopna meča sa Jagodincima na “Karađorđu“ ne dobismo, pa je trener Nebojša uspeo da “samo“ nastavi niz koji započeše Zoran Milinković (0:0) i Dejan Vukićević (0:0). Davno beše april 2010. godine kada je Milan Đuričić poslednji slavio. Sada bar dadosmo gol, što činismo i na prethodnim ovosezonskim mečevima, ali je za razliku od istih, Supić prvi put (iz)vadio loptu i iz svoje mreže od početka prvenstva. Punih 389 minuta nam je gol ostao netaknut, a kada rival uspe da ga “pipne“ mi bolje od nerešenog ishoda i ne možemo.


FKV – Jagodina 1:1 (1:1)
Strelci: Đurić 20’ za nas i Živanović 29’ za goste

Sudija Milenko Vukadinović (pomoćnici - Igor Radojčić i Milovan Ristić) pokazao je žute kartone Vulićeviću (FKV), a Valentiću, Projiću i Lepoviću (Jagodina)

FKV (trener Nebojša Vignjević): Supić, Vulićević, Nastić, Đurić, Jokić, Grin, Poletanović (od 7’ Mitošević ), Moreira, Stevanović (od 84’ Jao), Bojović (od 62’ Bilbija), Oumaru 6.

Jagodina (trener Simo Krunić): Bondžulić, Valentić, Projić, Tomić, Živanović, Gogić, Lepović (od 86’ Milenković), Cvetković (od 77’ Stojkov), Đenić (od 70’ Mohamed), Đurić , Stojanović.


Kada tim koji najavi ofanzivu, prvi put iz igre ugrozi gol gostiju u 75’ (Mitošević sa 20-ak metara šutirao preko gola) sve je rečeno. Nit smo mi šta mogli, a gosti i to malo što je “ostalo” zatvoriše kako valja, pa se svi na stadionu gotovo smejasmo našoj jalovosti.

Prvi deo igre obeležila su prerana povreda Poletanovića, koga je menjao već u sedmom minutu Mitošević, i dva gotovo identična gola nakon izvedenih kornera, prvo našeg Đurića (na centaršut Moreire), a potom i odličnog Živanovića (na asistenciju Milana Đurića), kada su obe odbrane podbacile i nemo posmatrale kako strelci skaču i šalju lopte iza leđa protivničkih golmana. Od nas je to bilo sve, osim još jednog slabašnog pokušaja jedinog strelca Đurića, dok su gosti itekako pretili, takođe iz prekida, preko Đenića, na asistencije Cvetkovića, kada je u 9’ promašio glavom gol, a u 43’ mu je Supić na jedvite jade odbranio šut nogom. Projić je u 27’ sjajno nabacio Tomiću, čiji glavopuc, na našu sreću, takođe odlazi pored stative. Naš posed lopte, doneo nam je samo brigu, jer sa njom u nogama mi ne znamo i ne umemo ništa da učinimo. Gosti su već do poluvremena mogli da dođu do pobede, da su bili malo precizniji.

U nastavku očekivasmo jači pritisak, a tek od gorepomenutog 75’ mi krećemo u kakvu-takvu ofanzivu. Mitošević je probao dva puta sa distance, jednom i Jao (ga nama) čim je ušao na teren, dok je najbolju šansu prokockao Bilbija u 81’, kada mu je, nakon akcije Grina i Oumarua, lopta, kao kakvom početniku, a ne nekome ko sebe naziva fudbalerom-napadačem, prešla preko desnice, a imao je idealnu priliku da je sa desne strane smesti iza leđa Bondžulića sa svega par metara. Osam minuta kasnije, sa iste te desne strane, Moreirin šut, golman Jagodine je ukrotio.

Zvižduci su, nakon poslednjeg duvanja u pištaljku od strane Vukadinovića rekli sve, ali samo onima koji žele da ih čuju. Da se ne ponove, već da ih zamene aplauzi, treba mnogo toga promeniti. Čoveka na klupi već "odradismo", ali to je tek početak...Ili kraj???