re trideset i pet godina fudbaleri Vojvodine zabeležili su jedan od najvećih uspeha na međunarodnoj sceni. U konkurenciji Vašaša, Fjorentine i Sparte iz Praga, Novosađani su uspeli da postanu tridesetpeti osvajač najstarijeg evropskog klupskog takmičenja, Srednjoevropskog kupa.
Generaciju koju je formirao Vujadin Boškov, a mudrom rukom vodiše Todor Veselinović i Branko Stanković uspela je da osvoji ovaj vredan trofej.

Svoju prvu utakmicu u takmičenju Vojvodina je odigrala u Firenci gde se sastala sa Fjorentinom. Bila je to utakmica u kojoj su oba protivnika tek startovala u Kupu, pa je tako prikazana igra bila više nervozna nego kvalitetna. Ipak, čvrstim redovima u odbrambenoj liniji gosti iz Novog Sada su uspeli da do kraja održe nerešen rezultat 0:0, iaoko su u nekoliko mahova imali prilike i da reše utakmicu u svoju korist.

Ozarena lica, sa izborenim remijem, fudbaleri Vojvodine su se iz Firence vratili da bi posle kraćeg vremena u drugom kolu SE kupa dočekali na svom terenu prašku Spartu. Samo pobeda otvarala je vrata toliko željenom trofeju. Golovima Jurčića i Mišića ona je i ostvarena. Prvu pobedu nad Spartom simpatizeri novosadskog prvoligaša su dočekali kao pokazatelj da im je klub na dobrom putu da uđe u anale pobednika SE kupa.

Siguran pohod ka osvajanju ovog vrednog trofeja poljuljalo je gostovanje u Budimpešti kod tradicionalno neugodnog protivnika, starog poznanika još iz 1957. godine, Vašaša. Čak ni dva gola, koja su postigli navalni igrači Vojvodine, nisu bila dovoljna da se izbori bar nerešen rezultat. Vašaš je pobedio sa 3:2 i tako nagovestio da će ponovo, po šesti put, konkurisati da osvoji vrednu titulu.

Priliku da se revanširaju za poraz u Budimpešti, fudbaleri Vojvodine su imali kada su već u sledećem kolu bili domaćini mađarskom prvaku. Sve je išlo po planu. Već posle kraćeg vremena na semaforu je pisalo 2:0 za Vojvodinu. Kada su svi na stadionu pomislili da pobeda ne dolazi u pitanje, fudbaleri Vašaša su priredili pravi šok za mnogobrojne navijače koji su se okupili na tribinama da pozdrave novu pobedu „crveno-belih". Za samo nekoliko minuta gosti su uspeli da smanje, a zatim i da izjednače rezultat i tako se neporaženi vrate kući.

Međutim fudbaleri Vojvodine su i dalje sami odlučivali o svojoj sudbini. Za osvajanje titule pobednika SE kupa bilo im je potrebno da iz preostale dve utakmice osvoje tri boda. Zadatak u svakom slučaju ni malo lak ali ne i neostvarljiv.

Kao domaćin, igrači novosadskog prvoligaša su uspeli da pobede goste iz Firence sa 4:2, golovima, podsetimo, trostrukog strelca Vučekovića i Mokuša. Fjorentina se vratila u Italiju ubedljivo poražena što je stvorilo realne šanse da će Novi Sad konačno dobiti pobednika najstarijeg fudbalskog klupskog internacionalnog takmičenja. Trebalo je još samo zabeležiti nerešen rezultat protiv Sparte u Pragu.

U divovskoj borbi za svaki metar terena, fudbaleri Vojvodine su uspeli da utakmicu okončaju nerešenim rezultetom — 0:0, mada su za bod morali da upotrebe i poslednji atom snage. Bod je osvojen i veliki prelazni pehar Srednjoevropskog kupa se našao u prostorijama Vojvodine.

Ne treba zaboraviti da je uporedo sa takmičenjem u Srednjoevropskom kupu Vojvodina učestvovali u Inter-toto kupu gde je takodje zabeležila vredan uspeh osvojivši prvo mesto.

Bio je to poslednji veliki uspeh generacije iz sedamdesetih godina. Nećemo sada ulaziti u to kako će i dali će nadležni obeležiti ovaj veličanstveni trijumf. Na nama je da se prisećamo tih ljudi koji su od Vojvodine napravili klub koji je bio prepoznatljiv na međunarodnom nivou jer klubovi bez prošlosti ne mogu imati budućnost.

Firenca (3. novembra 1976. god.): VOJVODINA - FIORENTINA (Firenca) 0:0

Novi Sad (24. novembra 1976. god.): VOJVODINA — SPARTA (Prag) 2:1 (2:0)

Budimpešta (8. decembra 1976. god.): VOJVODINA — VAŠAŠ (Budimpešta) 2:3

Novi Sad (16. marta 1977. god.): VOJVODINA — VAŠAŠ (Budimpešta) 2:2 (0:0)

Novi Sad (6. aprila 1977. god.): VOJVODINA — FIORENTINA (Firenca) 4:2 (3:1)

Prag (3. avgusta 1977. god.): VOJVODINA — SPARTA (Prag) 0:0