o god je, baš kao i ja, očekivao goleadu na prijateljskom meču u SC "Vujadin Boškov" u Veterniku, grdno se prevario.

FK Vojvodina – FK Trudbenik 1:1 (0:0)

1:0 Gvozdenović 50. minut
1:1 Crvenkov 60. minut
Glavni sudija: Gogić.

Baš kako i dolikuje prijateljskom meču, svaki tim izveo je po dve postave na teren, a nešto bolji fudbal viđen je u drugom poluvremenu, kada su na igralištu za loptom trčali oni igrači koji su u drugom planu svojih trenera. Četiri ranga takmičenja razlike, prosto juče nisu bila vidljiva, pa gosti, s pravom, mogu trljati ruke i govoriti da im je pripao slađi deo ovog odmeravanja snaga.

Sastav Vojvodine: Ristić, Vulićević, Peković, Karan, Lovrić, Ađuru, Stojka, Đurovski, Maksimović, Stjepanović, Mrđa.

U nastavku šansu su dobili, s tim što je Ristić ostao na golu, a Maksimović i Karan su nastavili da igraju do pred kraj meča, sledeći igrači: Lakić, Zogović, Gvozdenović, Tumbasević, Medojević, Smiljanić, Hucišvili i još tri igrača iz mlađih kategorija, koji će ostati uskraćeni za ispisivanje njihovih imena, jer su meni potpuno nepoznati.

Prvo poluvreme obeležila je dosta loša predstava našeg prvog tima i onih igrača koji u njemu prebivaju. Gotovo da je jedina svetla tačka bio Maksimović (stalno u trku i jedini koji je tražio loptu da bi igrao), uz standardno dobru igru našeg zadnje trojke (Lovrić, Karan, Peković). Ađuru nije izgurao ni taj ceo deo meča, ali se istakao solidnim trčanjem, dok je Stojka podelio nekoliko lopti kao na tacni, ali generalno se moglo videti jako slabo kretanje većine igrača, pa čitav taj deo igre nismo uspeli da dođemo do vođstva. Mrđa je, kao i na Čukarici, nekoliko puta nakon solo akcija pokušavao da savlada golmana gostiju, uz konstanto agilnog Maksimovića, i to je bilo sve i jako malo da bi se savladao golman beogradskog zonaša. Da stvar bude još gora, dve najbolje šanse u tom delu meča imali su oni (sredinom poluvremena) – prvi put je Ristić sjajno intervenisao, nakon što je gostujući igrač došao do lopte nakon jednog dubinskog pasa, pa je oprobao šut sa 15 metara, a drugi put su nas spasili santimetri, nakon što je centarfor gostiju šutirao glavom, nakon odlične akcije po našem desnom boku (tamo je juče bio neprimetni Vulićević, uz Đurovskog možda i najlošiji na terenu), a lopta je prošla tik pored roglja gola.

Drugo poluvreme obeležila je bolja predstava igrača koji pretežno greju klupu. Smiljanić i Medojević prosto su odskočili svojim trudom i zalaganjem, a značajno im je pripomogao Maksimović koji je ostao na terenu. Za razliku od prvog dela igre kada je Mrđa nosio kapitensku traku, taj posao je u nastavku obavljao Tumbasević. Poveli smo u 50. minutu prvencem Gvozdenovića, nakon akcije Smiljanića i Maksimovića, koji su Ivana ostavili potpuno samog na levom boku, a on je rezantnim udarcem pogodio suprotni ćošak golmana gostiju... Do izjednačenja dolazi deset minuta kasnije – grešku Medojevića, Karana i Zogovića, koristi Crvenkov i iz okreta vara Ristića. Imali smo do kraja nekoliko prilika (stativa Hucišvilija na pas Smiljanića, šut Karana glavom nakon skraćenog kornera, kada je golman gostiju "iščupao" loptu sa gol – linije, prodori i pokušaji šuta Smiljanića), ali su gosti imali poslednji 100% šansu, kada je njihov igrač prebacio gol u situaciji kada je mogao da bira gde će poslati loptu, a da ona odsedne iza Ristićevih leđa.

Posle jutarnjeg treninga, ovakav vid popodnevnog, valjda je doneo Stepanoviću odgovor na neka pitanja. Očekuje nas značajno ozbiljnija provera u nedelju u Temišvaru, protiv Politehnike, a potom u utorak i poslednja, na ovoj dvonedeljnoj mini pauzi, u Vrdniku protiv Rudara.

Čitav meč posmatrao je bivši igrač Nino Pekarić, koji ovom prilikom nije mogao da vidi Aleksića, Tadića i Brkića, koji su na pripremama reprezentacije, Pleča, koji je oslobođen obaveza do petka, i Kizita, koji je počeo da trenira tek u utorak.