udbaleri Vojvodine su 14. novembra 1992. godine odigrali meč za "infarkt" sa ekipom beogradskog Radničkog. Posle velike rezultatske klackalice i ogromnih grešaka odbrane, fudbaleri iz Novog Sada su stigli do važne prvenstvene pobede.

Radnički 3:4 (2:3) VOJVODINA

Beograd: Stadion Radničkog na Novom Beogradu, gledalaca 3.000, sudija Šarac (Pančevo), Strelci: Šubert u 14. i Muf u 36. i 55. za Radnički Imel, a Jezdimirović u 8. Šarčević u 19. Kuntić u 44. iz penala, i Samardžić u 80. minutu za Vojvodinu. Žuti kartoni: Teljigović, Sabo i Šaula (Vojvodina), Crveni karton: Paunović (Radnički Imel).

Radnički Imel: Ljujić 5, Divac 6 (Vasiljević), Lučić 6, Paunović 7, Milojević 7, Tešović 6 (Aleksić 7), Muf 8, Đukanović 7, Košutić 8, Šimičić 7, Šubert 7.

VOJVODINA: Brzaković 5, Vujović7, Sabo 6, Jezdimirović 7, Šaula 6, Šarčević 7 (Karić), Vukov 7, Teljigović 6 (Trivić 6), Kuntić 7, Mihajlović 8, Samardžić 7.

Favorit se namučio protiv »fenjeraša«. Tek u finišu Vojvodina je uspela da iščupa vredne bodove, protiv borbenih »majstora«. Da je kojim slučajem Radnički uspeo da sačuva bod, ni to ne bi bilo nezasluženo.

Sve vreme igralo se otvoreno, ređale su se akcije kao na filmskoj traci, pa je i uzbuđenja bilo napretek. Vojvodina je čak tri puta vodila ali su domaći uspe-vali da izjednače rezultat, da bi im na kraju ponestalo snage za iznenađenje. Na visini zadatka jedino nisu bile odbrane oba tima. Škripalo je u zadnjoj liniji Novosađana, ali je u kaznenom prostoru Radničkog duvala prava promaja. Uz to, mladi golman Ljujić bio je krivac za tri pogotka, pa je tako prilično olakšao posao Novosađanima.

Početak je najavio veliku buru. Već u 8. minutu Ljujić je slabo degažirao loptu koju je na 30-ak metara udaljenosti prihvatio Jezdimirović i ne oklevajući snažnim šutem matirao čuvara mreže Beograđana.

Uzvratio je Radnički divnom akcijom kompletnog napadačkog reda, da bi na kraju Paunović proigrao Šuberta, koji najpre pogađa stagivu, a odbijenu loptu uspeva da pošalje u gol.

Pet minuta kasnije usledila je nova neopreznost statične odbrane Radničkog. Šarčević je to spretno iskoristio, u gužvi se odlično snašao i bez poteškoća ubacio loptu u mrežu.

Uspavana je bila i odbrana Vojvodine. Košutić se prošetao kroz sredinu terena i servirao idealnu loptu omalenom Mufu, koji je iz prve snažno šutirao i pogodio mrežu.

Na odmor je Vojvodina, ipak, otišla sa golom prednosti. Kuntić je protutnjao desnom stranom terena, Mihajlović je šutirao ka praznom golu, a isprečio se Paunović i rukom zaustavio loptu. Sudija Šarac koji je vrlo dobro vodio utakmicu, bez oklevanja je pokazao na belu tačku a Paunoviću crveni karton. Siguran realizator najstrože kazne bio je centarfor gostiju Kuntić.

Činilo se da će u nastavku puleni Jovana Kovrlije rutinski privesti utakmicu kraju, jer je domaćin na terenu imao igrača manje. Ali, iskazali su majstori s Dunava visok moral. Predvođeni novim trenerom Brankom Rašovićem nisu se ni jednog trenutka predavali. Hitronogi Muf, uz asistenciju Košutića vešto je lobovao istrčalog Brzakovića i to je treće izjednačenje.

Finiš je pripao Vojvodini. Tačku na i, stavio je Radoslav Samardžić opet uz pomoć slabog Ljujića koji je posle kornera imao loitu u rukama ali samo iz njemu znanih razloga ispustio je na najboljem fudbaleru »Lala« i nije bilo teško da je ubaci u mrežu.

U utakmici koja će dugo ostati u sećanju promrzlih gledalaca na stadionu kraj Studentskog grada favorizovana Vojvodina se propisno namučila da bi zabeležila 11. prvenstveni trijumf i zadržala drugu poziciju na tabeli. Fudbaleri oba tima zaslužuju čestitke, za prikazanu igru.

Gledaoci su uživali, treneri se nervirali.

To bi mogao biti rezime dopadljive utakmice na Novom Beogradu. Posle susreta trener Vojvodine Jovan Kovrlija bio je ljut na svoje izabranike:

—Meč za infarkt. Ovo je već drugi put uzastopno. da moji igrači nisu ispoštovali dogovor pred utakmicu. Igrali smo nepovezano, neodgovorno, bez ikakvog sistema i kompozicije. Tako se ne mogu ponašati igrači Vojvodine. Nije nas Radnički iznenadio. Znali smo da je to ekipa koja zna da igra fudbal.

Golman Novosađana Predrag Brzaković nemoćno je širio ruke:

—Nikad u karijeri nisam odigrao ovako čudnu utakmicu. Neobjašnjivo je koliko smo grešili. Naš srednji red i odbrana kao da nisu postojali. Ne smemo dopustiti da protiv ekipe koja je prikovana za dno tabele i pored tri vođstva do finiša utakmice strepimo za pobedu.