ada je minulog vikenda debitovao na klupi Vojvodine u Kuli, Spasoje Jelačić je, shodno svom imenu, “spasao“ ekipu daljeg poniranja. Vukićević mu je u amanet ostavio 6 uzastopnih utakmica bez pobede, od čega 4 poraza, a jedan od njih je značio i kraj bitaka za trofej u kupu. Momci su, pod Spasojevom palicom, izborili teškom mukom minimalni trijumf protiv Hajduka, a isti će još samo jednom (jer na toliko ima pravo) odrediti startnu postavu našeg voljenog kluba. Ni ovoga puta neće izaći sa teritorije Pokrajine (kao što se neće ni predstaviti na “Karađorđu“ domaćim navijačima), jer njega i momke čeka put u najseverniji deo Srbije, u Suboticu. U subotu od 16h (direktno na Areni), oni će na megdan ekipi našeg bivšeg trenera Zorana Milinkovića, koji nas je poslednji put i odveo tamo gde smo bili ubeđeni da ćemo biti i ovog maja meseca, ali zbog loših izbora odgovornih to nećemo, već ćemo se do kraja prvenstva grčevito boriti da “opstanemo“ na poziciji na kojoj smo i sad.

Tako će Jelačić imati šansu da bude upisan u anale kao trener sa stopostotnim učinkom dok je samostalno predvodio ekipu, ako još jednom trijumfujemo, prvi put ove sezone nad “plavim golubovima“, a treći put uzastopno u samoj Subotici, od kad se Spartak vratio u najelitniji rang srpskog fudbala. Zbog statistike, vredi pomenuti da je oba puta bilo po 1:0, a da je identični rezultat, za bilo kog od ova dva takmaca, bio na četiri od poslednjih pet duela, a samo jedan gol više, viđen je jesenas kada je Spartak došao do boda na “Karađorđu“ (beše 1:1). Kladioničari bi rekli da ni sutra ne očekuju više od dva gola na meču, poznajući činjenicu da ako neko zna kako igramo i koliko možemo, to jeste Milinković, a da mi ni sami to ne znamo, jer pokazivasmo ekstremno manje od onoga u šta, mi navijači, verovasmo.

Na konferenciji za medije u SC “Vujadin Boškov“ u Veterniku, pred novinare je pored samog Jelačića izašao i Stefan Apija. Saznasmo da imamo dosta kadrovskih problema, jer na teren sigurno neće Škuletić (šest kopči na stopalu), da se Oumaru žali na infekciju, a tokom nedelje probleme sa povbredama imaše i Bojović, Mojsov i Moreira, ali i da je atmosfera u ekipi značajno bolja (a bila je očajna) i da to treba da bude inicijalna kapisla našeg kakvog-takvog preporoda.

Jelačić je rekao da očekuje težak i neisvestan meč, da ćemo na megdan kvalitetnom rivalu koji ima pojedince kadre da reše meč, ali da je najveće prepreka, koju moramo sutra preskočiti, čovek na klupi Spartaka, koji zna sve o našim vrlinama i manama. “Zato ih moramo “iznenaditi“ i za to smo se spremali cele nedelje. Tradicionalno igraju čvrsto i na mali broj golova, a prete iz vrlo dobro uvežbanih akcija. U jedno sam ubeđen – posed lopte će odlučiti sutrašnjeg pobednika, a siguran sam da imamo tim kadar da loptu “sakrije“ od Subotičana. Želja mi je da novim trijumfom okončam svoj boravak na klupi“, dodao je šef Spasoje.

Apija se nadovezao rekavši da svi protiv Vojvodine igraju bolje, jače i čvrće, iz razloga što spadamo u red većih timova u Srbiji. “Motiv će biti ključan, a ako on bude na našoj strani i na terenu sprovedemo u delo sve što od nas traži trener, koji nas je odlično upoznao sa kvalitetima sutrašnjeg rivala, neće biti problema da se sa sva tri boda vratimo u Novi Sad. Respekt imamo, atmosfera je dobra i lično očekujem pobedu. Taj motiv koji pomenuh mora biti želja svih prvotimaca da klub i ekipa izbore novo evro-takmičenje na kraju sezone“, kazao je ex-kapiten reprezentacije Gane, koji je samokritično završio izlaganje naglasivši da ni sam ne igra na nivou na kome bi trebalo, ali da je to sve posledica minule jednogodišnje pauze, te da ga raduje činjenica da se “stvari“ odvijaju ka boljem i da je on sve bolji na travnatom tepihu.

Baš tako i mi sutra moramo igrati na terenu. Bolje, ali značajno, u odnosu na period iza nas, ako želimo da dođemo do “trojke“. Ceo plen sa severa Bačke, bio bi odlična uvertira za ono što sledi u borbi za “večito“ treće mesto prvenstvene tabele. Kad već “više“ ne možemo, bar da se ne brukamo do kraja i padnemo još niže – u novi, dublji i mračniji ponor.


Zanimljivo je da je Spartak ime dobio po jednom Banaćaninu – 21. aprila 1945. godine, kada je nastalo Fiskulturno omladinsko sportsko društvo u Subotici, ono je nazvano po Jovanu Mikiću-Spartaku (sam novi FK nastao je spajanjem FK Žak, FK Radnički i FK Građanski). Rođen u Opovu 1914. godine, odmah po okončanju I Svetskog rata se sa roditeljima preselio u Suboticu, a čak je pred početak II Svetskog rata, ovaj znameniti čovek živeo i radio u Novom Sadu. On je u periodu 1932-1939. godine bio ubedljivo naš najbolji atletičar i reprezentativac u petoboju, desetoboju, bacanju kladiva, bacanju diska, skoku u dalj, skoku sa motkom i skoku u vis. Državni rekorder u troskoku i petoboju, dvostruki prvak Balkana i učesnik OI 1936. godine u Berlinu. Tamo je svoja atletska umeća pokazivao vrhuški zloglasnog nemačkog Rajha (baš kao što je i čuveni tamnoputi Džesi Ovens, osvajač četiri zlata na tim OI), a od fašističke ruke je i postradao, kao komadant odreda, prilikom oslobođenja Subotice, u oktobru 1944. godine. Bio je prvi Jugosloven koji je preskočio u troskoku 14 metara (rekord mu beše 14,20m, dok je na OI u Berlinu skočio 13,90m). Tako se subotički Spartak, može sa pravom podičiti da nosi ime po jednom sportskom velikanu našeg naroda