e tako davno, sredinom poslednjeg meseca prethodne godine, pobedom u poslednjem kolu na terenu i protiv rivala nad kojim nam to puno znači, ispratismo trenera i ekipu na zimsku pauzu, u kojoj mi sanjasmo zimski san o Vošinom proleću! Od njega, za sad, ni traga…

Kako to, nama po drugi put, biva, čim se vratimo iz Antalije, kreće sunovrat. Neko će reći da još nemamo ovoprolećni poraz, da smo još itekako u igri za plasman u finale Kupa (na našem “Karađorđu”), da smo “svakako treći” u prvenstvu… Do pre koju godinu, bili bi smo zadovoljni ovim navedenim, ali danas ne! Za to je mnogo razloga.

Najskuplje pripreme i najskuplja i najveća pojačanja (kako kažu – “u istoriji”), nama su donele više briga nego radosti, u odnosu na prethodni period. Igra bez igre, fudbal bez fudbala, požrtvovnost bez istog, sve “upakovano” u vidljivu bezopasnost, bezidejnost, po nečiju (samo da ne bude, na kraju, svačiju) bezvoljnost i nonšalantnost. Golove dajemo na “frku” i gotovo srećno, a protiv ekipa koje to ni sami ne mogu mi smo još jaloviji, a međusobno vidljiva netrpeljivost izbija na površinu da ni sami ne znamo kako smo mi to još “u igri” (za treće mesto i finale Kupa). Najplaćeniji “rade” najmanje, oni koji žele, hoće i mogu ne dobijaju (dovoljnu) šansu, a svi zajedno kotrljaju loptu na delu terena na kojem to nisu navikli i naučili! Štoperi na mestu organizatora, napadači po krilima i na bekovima, veznjaci u “ladovini”… Ko gde stigne, jer komandanta NEMA!

Ove sezone, neka to bude odmah jasno, ne želimo samo njega (finale), već i trofej. Puko egzistiranje u “finalu najveće svetkovine srpskog fudbala”, još jednom (a bilo bi i treći put za redom), bio bi šamar nad šamarima svima nama koji još verujemo. A ima nas… Ne samo u to da možemo da osvojimo pehar koji nam nedostaje, već i da imamo, po imenima i nekim njihovim ranijim partijama, i tim kadar da to učini! Znamo, s toga, da nešto fali, pa neka počne već jednom period u FK Vojvodini gde će svako preuzeti odgovornost za svoj deo posla, a pojedinci prihvatiti kaznu za svoj loš rad (tačnije – nerad).

Da nešto brzo moramo da menjamo znamo svi. Videćemo već sutra da li to hoće i mogu oni od kojih sve ovo i zavisi, jer ćemo u 14:30h (prenos na Arenisport), na “Karaburmi” igrati protiv starog dužnika, za nove bodove. O rivalitetu “Ja već imam preko 100 godina” kluba i nas, koji to još, na sreću, a i na papiru nemamo, jer nismo izmišljali dan osnivanja, već sa ponosom ističemo da je to 6. mart 1914. godine, ne treba ni govoriti. Lane na istom mestu, tu je prestao naš san o tituli (to nam je i poslednji poraz na gostovanjima), a koliko sutra može započeti novi o boljoj, lepršavijoj, borbenijoj, neumoljivoj, uigranijoj Voši. Onakvoj kakva ona samo i može da dočeka i prevaziđe “stotku”.

Na konferenciji za medije u SC “Vujadin Boškov” u Veterniku, predstavnicima medija, baš o tome zboriše Dejan Vukićević i deran koji je suprotnost onog gorepomenutog, “dajem uvek sve od sebe za sveti grb” Vuk Mitošević.

Vukićević se osvrnuo na to da je ovo peta utakmica za samo dve nedelje koju će odigrati njegovi puleni, ali da to nije i ne može biti opravdanje. “Ne sme nas uspavati ni činjenica da je rival pretpeo tri uzastopna poraza, jer će upravo zato sve snage usmeriti na to da protiv nas izađu iz te krize. Očekujem dva rivala koja će se nadigravati za bodove, a da ćemo u prvom ovogodišnjem gostovanju u Beogradu mi izaći kao pobednici. Na “Karaburmu” neće istčati Mojsov zbog kartona (sigurno će ga menjati Milović), a možda ni Trajković zbog povrede, ali se u tim vraća Branković. Biće i rokada, jer neki od igrača nisu na nivou igre koji ja i naši navijači očekujemo od njih. Oni koji sutra na sebe navuku dres Vojvodine, dobro znaju šta im je činiti, jer je cilj itekako jasan”, završio je izlaganje šef struke.

Vuk je dodao da nas čeka težak meč, protiv rivala koji ima dobre pojedince. “Uz podršku naših navijača mi sigurno možemo do trijumfa kojem težimo. Svi moji saigrači spremni su da pruže svoj maksimum i da istinski, u subotu, zajednički obradujemo sve one kojima srce kuca za “Staru damu” i da najavimo bolji period koji svi željno iščekujemo”.

Baš tako!
Neka bude po Vuku!!!