ramotnih 180 minuta na dva ovoprolećna meča, uzburkala su strasti među svim navijačima “Stare dame“. Zbog neborbenosti, manjka želje, pa čak i neprofesionalizma pojedinaca (čitaj većine), ovaj deo sezone, u koji se do pre samo 10-ak dana kunusmo da je baš onaj koji će na doneti trofej u vitrine, nije počeo ni približno onako kako smo želeli. Da stvar bude gora, sve navedeno je toliko uočljivo da će biti teško pronaći brzo rešenje i neku magičnu pilulu, kojom bi odjednom “ozdravili“ i krenuli putem kojim moramo ići, ukoliko želimo da budemo “veliki“. Bedne predstave, “lupanje“ po džepu, traženje krivaca, otkazi... Da li je to scenario koji nam sledi? Vazda je tako posle priprema u Antaliji.

Koliko su nam vredna pojačanja koja zimus dođoše u klub i koliko nedostaju oni koji su u minulom periodu nosili Vošin dres, videćemo i potvrditi vrlo brzo. Kakav samo pakleni ritam nam sledi – od 14. marta, pa do 11. aprila, odigraćemo osam utakmica (dve nedeljno), u kojima moramo izboriti finale Kupa, te prestati da u prvenstvu budemo ekipa kojima oni koji ne šutnu na gol uzmu bod(ove), jer to ni mi ne činimo, niti imamo ideju kako da dođemo do protivničkog gola. Najskuplje pripreme i najskuplji vezni red (kako kažu – “u istoriji“), za nas znače tri (polu)prilike za 180 minuta (prosek od sat vremena za svaku). Ni najveći pesimisti o tome ne razmišljaše, ni najveći protivnici nam to ne poželeše za Novu godinu. Ali, kako to obično i biva, mi smo sami sebi kadri to da priredimo.

U sredu od 14:30h nam sledi gostovanje u Novom Pazaru. U pravom trenutku nikako, protivnik takav da se moramo ozbiljno zabrinuti, na njihovoj klupi čovek koji silno želi da pokaže da je sadašnji Dejanov poslodavac pogrešio što ga je otpustio, a atmosfera kod nas takva da će nas pre “koštati“ nego atmosfera na samom stadionu. Sutra će se, najviše, pitati trener Vukićević – ako težimo bodovima (nerešeno odigranih utakmica već imamo dosta) mi nešto dramatično moramo da menjamo. PRISTUP je prava reč, a njega, ako ga nemaju oni koji šansu dobiše, imaju oni koji istu čekaju. Imena ne znače ništa, ako ogromnim zalaganjem sva jedanaestorica na terenu, i oni na klupi, ne dođu do pobede. Zato će Vukićević biti sutra na najvećem ispitu. Tako ćemo biti sigurni da li ima znanje da ga položi i pokrene ono što je morao i pre početka borbe za bodove.

Na konferenciji za medije u SC “Vujadin Boškov“ u Veterniku, pred put u srce Raške, predstavnicima medija se obratio on, kao i defanzivac Vojvodine Danijel Mojsov. Šef struke izrazio je žaljenje što se tim nije pokazao u dobrom svetlu u utakmici sa Metalcem i da je to bio meč koji se morao dobiti. Dodao je da navijači imaju pravo da negoduju, pogotovo posle onakvog pristupa igri iskazanog od strane većine prvotimaca. “Igrači koji su nas pojačali imaju kvalitet, ali im je potrebno vreme da pokažu ono što znaju”, rekao je Vukićević i nastavio: “Njima ipak moramo dati šansu da se kroz utakmice uigraju i podižu formu, jer u suprotnom neće moći da napreduju”. Trener je amnestirao upravu od odgovornosti za loše partije u prva dva kola, ističući da su za neuspeh krivi isključivo igrači i stručni štab. Osvrćući se na ono što im sutra predstoji, Vukićević je rekao da crveno-bele očekuje super motivisan rival, koji je svoju vrednost već pokazao u duelima sa Partizanom i Radom. Svestan da tim u Novom Pazaru očekuju težak teren i paklena publika, trener je istakao da on lično voli da se nađe u takvom ambijentu i da je cilj Vojvodine da osvoji tri boda i izgleda na terenu mnogo bolje nego pre tri dana.

Štoper Danijel Mojsov istakao je da ekipu očekuje najteži meč do sada, da je duel sa Metalcem potrebno što pre zaboraviti i da treba primeniti recept po kojem je Voša igrala pre početka šampionata: disciplinovano, borbeno i brzo. On veruje da Novosađani mogu do sva tri boda, iako respektuje tim Novog Pazara, pogotovo kada igra na svom terenu. Dodao je da se atmosvera u timu nije menjala, tj. “da je ista kao pre”.

Sigurno je da nakon utakmice protiv Novog Pazara raspoloženje među navijačima neće biti isto, a svi se nadamo da će ići na bolje. Samo jedan od moguća tri ishoda može da obezbedi to, a to je pobeda. Sve ostalo vuče u još dublje nezadovoljstvo na tribinama, jer su krediti i očekivanja već na startu polusezone potrošeni. Ostaje nam da igračima sutra držimo palčeve da odigraju muški, za sveti dres, a svakako da će im mnogo značiti i podrška najvernijih navijača koji će se zaputiti put Raške. Momci, neka je sa srećom!