osle završetka jesenjeg dela prvenstva 1970/71. godine igrači “Vojvodine” otputovali su u Brazil na dvadesetodnevnu turneju. Ekspediciju su sačinjavali : Popović, Aleksić, Jovanović, Zemko, Kovrlija, Brzić, Karamehmedović, Nikezić, Ivezić, Stanić, Vučeković, Pejović, Lerinc, Milojković, Pirmajer i Ličinar, trener Milošević i direktor kluba Boškov.

Na turneji je “Vojvodina” odigrala šest utakmica sa najboljim brazilskim timovima. Jedna utakmica je dobijena, jedna igrana nerešeno, a četiri su izgubljene. Turneja je uspela iako to rezultati utakmica ne pokazuju. Kapiten “Vojvodine“ i njen stub odbrane bio je Ivica Brzić. Njegova sećanja sa ove turneje su živa i zanimljiva.

Iz ciče zime igrači su odleteli 20. januara 1971. godine u Brazil. Letelo se preko 14 časova neprekidno i uletelo u žarko leto sa temperaturama preko 30 stepeni. Period aklimatizacije bio je vrlo kratak i to se negativno odrazilo na igre i rezultate.

Dvadeset i prvog januara uveče igrači su bili u Riju i odmah su nastavili put za Florijanopolis, do kog su morali leteti još šest časova. Već sutradan, izmoreni i bez treninga, igrali su utakmicu sa prvoligašem “RS-AMA” i pobedili sa 2:1. To je bila i jedina pobeda “Vojvodine” na ovoj turneji.

— Otada smo, kaže Brzić, igrali svaka dva dana po jednu utakmicu po paklenoj vrućini na koju nismo navikli. Uslova za trening nismo imali, a tereni su bez trave, džombasti, tvrdi. Igrali smo uvek noćne utakmice koje su počinjale oko 22 časa po jugoslovenskom vremenu, pred prepunim stadionima i paklenim navijanjem brazilske publike.

Drugu utakmicu Vojvodina je izgubila od "Fero Vijarija” rezultatom 1:0, a treću od Koritiba sa 4:2. To su prvoligaške ekipe koje neguju lep fudbal. Zamor igrača Vojvodine bivao je sve veći. Teško je tekao proces aklimatizacije. U to vreme toplote su u hladu bile po 35 stepeni iznad nule. Od 10 sati pre podne pa do 16 časova popodne niko nije izlazio na ulice. Tek posle toga počinje tamo život, da bi u večernjim satima brujalo sve od veselosti i šarolikosti. Bilo je to vreme pred održavanje karnevala u Riju. Na sve strane muzika, igra u ritmu sambe. U svim ulicama, u svim gradovima kroz koje su prošli, doživeli su prazničnu pretkarnevalsku atmosferu. Igrači su jedva čekali da dođu do Rija. Tek 30. januara doleteli su i smešteni u centru grada na čuvenoj Kopakabani. Na samoj obali Atlantika gde se plaža pruža kilometrima. Poslednjeg dana januara 1971. godine igrači “Vojvodine" imali su zakazanu utakmicu sa čuvenim brazilskim timom “Vasko de Gama“. U početku su igrači mislili da će igrati na čuvenoj Marakani, ali im je kasnije određen stadion “Botafoga“. Bilo je više desetina hiljada gledalaca. Sve je vrilo kao u grotlu. Među navijačima je bilo nekoliko orkestara i plesnih grupa koje su igrale sambu. Ta atmosfera se preselila i na prisutne tako da je ceo stadion pevao i igrao u ritmu sambe. To je bilo zagrevanje publike pred karneval.

—Istrčali smo na teren zajedio sa igračima Vaska. Bilo je prijatno slušati muziku sa tribina. Bili smo raspoloženi, nešto svežiji i orniji za igru. Brazilci su igrali kratke pasove, spor fudbal, ali tehnički prefinjen i razlikovao se od našeg načina igre. Mi smo igrali brže, racionalnije i nadigrali smo protivnike. Igrali smo nerešeno, a mogli smo i pobediti, kaže Brzić.

Nad Nikezićem je u 30. minutu napravljen prekršaj. Bilo je to 20 metara od gola protivnika. Živi zid je postavljen. Nikezić je silovito poslao loptu kroz živi zid, udarila je stativu i ušla u gol. Na stadionu je zavladao tajac a onda se prolomio aplauz gledalaca koji znaju da cene lep fudbal i majstorstvo. Radost Jugoslovena nije dugo trajala. Iz jedne naivne situacije lopte se dokopao Alkir i lako matirao Popovića. Na ovoj utakmici prijatno je iznenadio mladi Kovrlija, a komplimente su zaslužili Popović i Brzić.

—Posle utakmice imali smo nezaboravnu noć, kaže nam Brzić. - Posmatrali smo noćnu panoramu Rija, prolazili pored najluksuznijih hotela i restorana. Obilazili smo te noći i čuvene favele.

Posle utakmice i burne noći, igrači su sutradan izašli već oko 7 časova na čuvenu plažu Kopakabanu. Talasi su bili ogromni. Igrači su pošli u vodu jedan valiki talas zahvatio je Brzića i velikom silinom ga bacio na obalu. Tom prilikom dobio je velik prelom nadlaktice desne ruke i po tome mu je Rio ostao u ružnoj uslomeni. Za Brzića je ovo bio kraj turneje. U bolnici je dobio potrebne usluge i prvim avionom vratio se u Jugoslaviju. Njegovi drugovi ostali su u Brazilu da odigraju još dve utakmice sa “Sao Paolom“ i “Portugezom“. Obe utakmice su izgubljene.

Puna tri i po meseca Brzić nije mogao da igra. Ta povreda zauvek ga je odvojila od državne reprezentacije.

-Imala je ova turneja negativnosti, kaže nam Brzić. Bilo mi je lepo sve dok nisam slomio ruku, a i igrači su osetili posledice ove zamorne i teške turneje.

Vojvodina je imala dosta muka u nastavku prvenstva da dođe do kakve-takve forme i uspešno se nosi sa protivnicima u našem prvenstvu. Sa turneje su donete mnoge fotografije, pehari i darovi. Ostale su prijatne uspomene koje će učesnici pamtiti do kraja života.

(22. januara) VOJVODINA — AVEJ 2:1
(27. januara) VOJVODINA -FEROVIJARIJA 0:1
(29. januara) VOJVODINA - KORITIBA 2:4
(31. januara) VOJVODINA — VASKO DE GAMA 1:1
(7. februara) VOJVODINA - SAO PAOLO 0:3
(13. februara) VOJVODINA - PORTUGEZE 2:4