iti ljubimac navijača Vojvodine, kao i biti spretan, izdržljiv, privržen, veran, lukav i uporan (baš poput pravog vuka), često nije dovoljno. Da se to dešava samo onima koji najviše mogu da trpe, svedoči momak, koji je obukavši na sebe dres koji najviše i sam voli, ali sa “baksuznim” 13 na leđima, često bio tamo gde smo najmanje želeli – van zelenog pravougaonika na kome bitku biju prvotimci novosadske “Stare dame”. Da ima kvalitet da bude upravo na njemu pokazao je mnogo puta, ali ta odluka nije na nama. Želja nam jeste, da se naš Vuk pokaže u pravom svetlu, onome ko odluku donosi. Kakav mu je fudbalski i ljudski pedigre, ne sumnjamo da će rezultat doći. Tako ćemo na početku i na kraju svake utakmice, između ostalog, aplauz uputiti i njemu – Vuku Mitoševiću, Vošinom detetu sa Vošom u srcu, kojoj je ovaj mladić spreman da pruži sve, jer je ljubav, istinska, jača od svega.

Kraj jesenjeg dela sezone u kome nije dobijao puno prilike, neka bude za njega nagoveštaj pravog proleća – onog u kojem se sve budi i oživljava, pa neka i njemu sve krene nabolje. Jer znamo svi – “Onaj koji pretrpi do kraja - taj će se spasiti”!

Zato Vuku VELIKO HVALA, što nam je odgovorio na nekoliko pitanja. Jer spremnost da navijačima uvek izađeš u susret, govori u prilog početka ovog teksta – jednom ljubimac, uvek ljubimac!


fkv.com: Gradom kruži priča da nas napuštaš u zimskom prelaznom roku. Da li ima razloga za nervozu u našim (navijačkim) redovima?

Vuk: S obzirom da i najstandardniji igrači iz Srbije teško odlaze u fudbalski razvijenije države, što je i moj cilj, u ovom trenutku ne mogu to da očekujem. Sa druge strane, odlazak u manju sredinu u želji za većom minutažom takođe nije opcija za mene, jer smatram da posedujem sve što treba da bih bio standardan u Vojvodini. Uz to se zna šta prema njoj osećam!!!

fkv.com: Šta se dogodilo između tebe i trenera Ristovskog? Da li je on (tj loši rezultati u vreme dok je on bio šef struke) najzaslužniji što te nema u prvom timu?

Vuk: Sa Ristovskim, kao uostalom i sa svakim drugim trenerom, sam imao profesionalan, trener-igrač, odnos. Odigrao sam svaku utakmicu dok je on bio šef struke, a tek nakon njegovog odlaska sam izgubio (svoje) mesto u timu. Nisu se poklopile neke kockice, imali smo rezultate kakvim se apsolutno niko nije nadao i, kao što to u ovom poslu biva, “stradao” je trener. Ni o Ristovskom kao ni o bilo kome drugom ne želim da pričam u negativnom kontekstu, dva meseca smo jeli isti hleb i želim mu sve najbolje i na profesionalnom i na privatnom planu. Danas sam okrenut samo radu sa Vukićevićem.

fkv.com: Da li misliš da možeš da se nametneš treneru Vukićeviću kao prvotimac?

Vuk: Itekako! Da u to ne verujem, ne bih se ni bavio fudbalom. Želja mi je da predstojeće pripreme iskoristim da se prikažem u pravom svetlu, a to će i značiti da se vraćam u startnih jedanaest. Imamo ozbiljan tim i predstoji i meni lično, kao i mojim saigračima, ozbiljan rad. To i garantuje da ćete na proleće gledati moćnu Vojvodinu. Nadam se i trofejnu, u kojoj ću ja biti među prvotimcima.

fkv.com: Znači smatraš da u ovoj sezoni konačno možemo osvojiti Kup?

Vuk: Kupu se svi nadamo, a stvorili su se dobri preduslovi za tako nešto. Dobili smo na papiru najlakšeg protivnika, postoji mogućnost da se finale igra na “Karađorđu”, a sve to nas jos više obavezuje da u dve utakmice nadigramo Čačane i, ako Bog da, zadržimo pehar u Novom Sadu. Tu mu je, konačno, i mesto. Takođe – smatram da ne treba da odustanemo ni od borbe u prvenstvu – pokazali smo da možemo da jurišamo na poziciju broj dva i zašto to da ne pokušamo? Sve će biti na nama, a ovoga puta, kada možda o tome ponovo, kao minule sezone, bude odlučivala utakmica poslednjeg kola protiv istog rivala koga nedavno nadigrasmo i porazismo, tas na vagi će prevagnuti na stranu onog ko se bude ponašao baš kao mi u poslednjem jesenjem kolu – odvažno, hrabro i pobednički orjentisano. Siguran sam da svaka Vošina prolećna partija može biti upravo takva, a to nam garantuje i trofej u Kupu i vicešampionsku titulu!

fkv.com: Da li si zadovoljan sa podrškom koju dobijate od nas navijača, i kako objašnjavaš da je u finalu Kupa ove godine čak 7000 ljudi bodrilo Vojvodinu sa tribina?

Vuk: Uživam u sve većoj podršci navijača. To svima u klubu, posebno nama igračima, imponuje. Atmosfera na finalu Kupa me je podsetila na utakmice protiv Bastije i Verdera, koje pamtim po odličnoj atmosferi i punim tribinama. Ceo istok je bio složan i bilo je uživanje osetiti toliku podršku. Kada sledeće godine budemo “reprizirali” finale na našem “Karađorđu”, znam da ćete tu cifru od 7000 premašiti. A onda da se svi zajednički radujemo!!!

fkv.com: Prošlo je godinu dana od kada si dao intervju za naš sajt. Da li sada pamtiš neki momenat kao najlepši u karijeri?

Vuk: Moji najdraži momenti u karijeri su ostali isti. To su trenuci o kojima sam maštao skoro 15 godina - da zaigram i postignem gol za Vojvodinu. Nadam se da će osvajanje (pomenutog) trofeja “baciti u senku” te događaje.

fkv.com: Kolike su šanse da se opet vratiš u reprezentciju?

Vuk: Zahvalan sam selektoru Jankoviću koji me je zvao u reprezentaciju i u mesecima u kojima nisam igrao u klubu. Normalno je da status u reprezentaciji zavisi od statusa u klubu i ja sam se sa tim pomirio. Na meni je da se ustalim u Vojvodini, a siguran sam da će mi se tada i status u reprezentaciji popraviti. Jedno bez drugog ne ide, a moram učiniti prvi korak ka novom pozivu u nacionalni tim – povratak u prvi tim kluba za koji navijamo!


Baš tako Vuče. NAVIJAMO, s tim što Tebi želimo da za njega igraš. Više i što duže.

Na kraju razgovora Vuk je iskoristio priliku da nam se svima lično obrati: “Svim Slaninarima bih poželeo srećne Novogodišnje i Božićne praznike, i veliko zajedničko slavlje za pola godine”.

Neka bude po Vuku!!!