ije tajna da navijači Vojvodine gaje posebne simpatije prema igračima afričkog porekla. Prvi fudbaler poreklom sa „Crnog kontinenta“, koji se obreo u redovima Novosađana bio je Anselm Delika, bolje znan pod nadimkom Žika. Iako na terenu nije dobio previše šanse za iskazivanje svog neospornog talenta, svojim predanim i iskrenim radom uspeo je da pobere simpatije novosadske „objektivne” publike.

O tome kako se obreo u redovima Vojvodine i sa kojim se sve izazovima suočio u „Srpskoj atini”, pročitajte u intervju koji je objavljen u „Sportskim novostima“ 1984. godine.

-Kako je Anselm Delikat postao Žika?

„Kada sam sa igračima Vojvodine 1984. godine putovao iz Gabona za Jugoslaviju, u avionu mi je prišao pomoćni trener Jovan Kovrlija i rekao da će me zvati „Žika“. -prisećao se Delika. Tako sam dobio ime koje sam odmah zapamtio i koje mi nije bilo teško za izgovor“.

Žika je došao u Vojvodinu zahvaljujući Novosađaninu Dobrosavu Krstiću, nekadašnjem igraču Vojvodine i državne reprezentacije. Krstić je dve godine trenirao USM, višestrukog prvaka Gabona, i prilikom posljednjeg gostovanja Vojvodine u toj zemlji predložio je Deliki da karijeru nastavi kao profesionalac u Vojvodini.

„Moj otac nije bio za to, kao ni predsednik kluba Asele, inače ministar za izgradnju zemlje, koji je smatrao da će USM mojim odlaskom biti znatno oslabljen - rekao je bez sumnje tada najpopulaniji igrač Vojvodine. - Ipak, presudila je podrška brata Rodžera. Tako sam došao u Jugoslaviju da igram, da naučim vaš jezik i da izučim zanat montera klima-uređaja“.

Delika nam je još rekao da mu se otac bavi trgovinom i iznajmljivanjem stanova, da ima još osmoro braće i četiri sestre, i da je brat Rodžer takođe bio igrač USM-u, te da je sa reprezentacijom Gabona 1960. godine bio na turneji u Jugoslaviji.

Luka Malešev, bivši igrač Vojvodine, a tada upravnik „Veternika“, ispričao nam je anegdotu iz tih dana: „Primetio sam da je „Žika“, inače neobično veseo mladić, u to vreme bio potišten i nervozan. Prišao sam mu i upitao ga šta mu je, a on mi reče da nije bolestan nego da ima osećaj kao da ga nešto grize po celom telu. Svi smo se slatko smejali toj „Žikinoj“ definiciji zime“.

Profesionalne obaveze nisu dozvoljavale gostu iz prijateljske afričke zemlje baš previše slobodnog vremena. Ipak, kaže, stigao je da upozna Novi Sad. Stanovao je u sobici na stadionu u kojoj se redovno odmarao od napornih treninga, slušajući muziku iz svoje domovine. Žika je u Novom Sadu imao društvo i podršku iz Gabona , to su bili studenti Žan, Sebastian i Kumbi.

„Njih trojica su odlično ovladali srpskim jezikom i sada to znanje prenose na mene. Oni su, ujedno, i moji najvatreniji navijači. Ipak, nisu prisustvovali utakmici s Rijekom. Kada su čuli da ću prvi put biti na klupi i da ću možda ući u igru, odlučili su da susret gledaju na televiziji, plašeći se da ne budu maler mom prvom prvenstvenom debiju u dresu Vojvodine“.

Prve čestitke za debi na prvoligaškoj sceni "Žika" je dobio od službenika gabonske ambasade u Beogradu. Svojima u Gabonu još nije stigao da javi radosnu vest.

„Moja vjerenica Patricija zove me telefonom svaki drugi dan, ali je baš pre dve sedmice otišla na selo i sada nestrpljivo čekam poziv“.

To njegovo čekanje koriste klupski drugovi, koji ne propuštaju priliku da ga peckaju kako je Patricija u Gabonu našla novog momka, pa ga savetuju da se i on snađe ovde. Već su stigli i da ga nauče napotrebinje rečenice za tu svrhu, ali „Žika“ se samo smeška i govori da voli samo Patriciju.

O svojoj perspektivi u dresu Vojvodine govori skromno, ali i sa velikom željom da se dokaže: "Da sam ovako kvalitetno trenirao od početka karijere, sigurno je da bi u fudbalu za mene bilo manje tajni. Zato sada pažljivo slušam savete trenera i na svakom treningu naučim nešto novo i korisno. U početku sam se teško sporazumevao, ali sada je puno lakše. Pre nego što sam ušao u igru protiv Rijeke, trrener Duvandžić je pokazao da ću igrati umesto kapitena Ilića, i tako mi je odmah bilo jasno kakve zadatke moram ispunjavati. Mnogo mi znači podrška navijača Vojvodine, ali i pomoć klupskih drugova, koji imaju razumevanja za greške koje učinim u igri".

Delika je prezadovoljan svime što je doživeo za tri i po meseca boravka u našoj zemlji. U novom klubu svi se trude da mu pomognu, Vladan Dmitrić i fizioterapeut Miloš Todorić najviše. U početku je bilo problema s našom kuhinjom, ali sada već slisti pun tanjir pasulja. Na ostanku reče:
„Sve je dobro, samo još da se javi Patricija“.

Svoj prvenac za Vojvodinu Delika je postigao u prijateljskom meču protiv reprezentacije Jugoslavije koji je odigran u Novom Sadu 2. maja 1984. godine. Za dve godine igranja u našem kluba, Delika nije uspeo da zabeleži ni dvadeset nastupa za prvi tim ali je zauvek ostao upamćen u srcima najvernijih navijača Vojvodine.