ezona 1992/93.

NOVI SAD: Stadion Vojvodine, gledalaca 1.000, sudija Savanović (Omoljica), strelci: Mihajlović u 3., 23., 57., (iz jedanaesterca) i 71. i Živković u 53. minutu za Vojvodinu, a Smajić u 27. minutu (iz jedanaesterca) za Kikindu, žuti kartoni: Halilagić, Šaula i Šarčević (Vojvodina), Stanivuk i Dimitrijević (Kikinda).

VOJVODINA: Kocić 7, Halilagić 7, Drljača 8, Govedarica 7, Šaula 7, Šarčević 7, Vukov 8, Teljigović 7 (Bajčetić), Živković 7 (Pantelić), Mihajlović 10, Samardžić 7.

Kikinda: Ćirić 5, Živkov 5, Bakić 6, Bilbija 5, Cvijan 5, Zečević 5, Smajić 6, Kresoja 5, Petković 6 (Bojić), Stantšuk 6, Dimitrijević 7.

Desetka uz ime najboljeg fudbalera Vojvodine Mihajlovića određuje i ton izveštaja sa utakmice Vojvodina — Kikinda, u kojoj su Novosađani i drugi put u ovom prvenstvu postigli pet golova, a Kikinđani drugi put zaredom izgubili sa 5:1. Četiri puta strelac je bio Mihajlović. Maksimalna ocena, međutim, usledila je na osnovu kompletnog utiska o igri »crveno-belih«, temeljenog uglavnom na učinku četvorostrukog strelca.

Prvi gol postigao je već u trećem minutu iz slobodnog udarca. Lep koliko to samo mogu da budu lepi potezi fudbalskih velemajstora. Drugi pogodak trebalo je videti, jer ga je rečima teško opisati. Lobovao je golmana Ćirića milimetarskom preciznošću sa ivice 16-erca. Na prvi pogled bio je to dosta rizičan potez, ali preciznost akcije i sigurnost njenog izvođača isključuje slučajnost i utvrđuje ocenu da je Mihajlović sinoć odigrao jednu od najboljih partija u dresu Novosađana.

Tek je gol Smajića iz jedanaesterca, nakon prekršaja Halilagića na Dimitrijeviću, odvukao pažnju od Veskovog veza na terenu. Postale su tada očiglednije i greške u odbrani Novosađana. Doduše bez težih posledica, jer gosti pravih šansi nisu ni imali, ali nekoliko njihovih šetnji oko Kocićevog 16-erca trebalo bi da primete i igrači i stručni štab domaćina. Katastrofu gostiju nagovestio je Živković u 53. minutu. Prethodno je iz daljine šutirao Vukov, a strelac trećeg gola odbijenu loptu poslao je u mrežu. Svoj prvi gol u prvenstvu proslavio je zajedno sa saigračima, nagrađen i aplauzom malobrojnih navijača.

Vratimo se Vesku Mihajloviću. I sa bele tačke, nakon prekršaja Ćirića na Samardžiću, bio je precizan, a realizatorski učinak zaokružio je u 71. minutu. Zahvaljujući koliko sopstvenom majstorstvu, toliko i izuzetnom Teljigovićevom pasu. I tu nije kraj priče. Preostalih 20-ak minuta Novosađani su igrali kao da prethodno nisu postigli ni jedan gol. Želeli su da navijačima zahvale na strpljenju i da im demonstriraju snagu ne retko osporavanog sastava. Sa Mihajlovićem u centru zbivanja, do poslednjeg minuta.

Nepravedno bi bilo zaobići i učinak ostalih fudbalera Vojvodine. Pre svih Vukova, koji je podjednako bio vredan i na svojoj polovini kao i pred golom suparnika. I Drljača je odigrao gotovo bez greške. Po kiši i klizavom terenu i učinak ostalih igrača bio je iznad proseka prvoligaških zbivanja.

O igri Kikinde tek toliko da sinoć nisu imali šansu sa motivisanom i za igru raspoloženom ekipom Novosađana.