udbaleri Vojvodine teškom mukom su izborili plasman u polufinale nacionalnog kupa, nakon što su na svom terenu savladali neugodnu ekipu Javora sa 1:0. Gol odluke postigao je u 87. minutu sjajni Abubakar Oumaru, koji je odlično odreagovao na ubacivanje Merebašvilija i glavom sproveo loptu u mrežu gostiju. Tako je malobrojna publika ipak zadovoljna napustila stadion, mnogo više zbog rezultata, nego zbog same igre momaka u crveno-beloj opremi. Voša je tokom celog susreta imala terensku inicijativu, ali jalovu, tako da od prilika vredi izdvojiti samo još stativu Ljubinkovića u prvom poluvremenu, kao i neverovatan promašaj Medojevića nešto pre pobedonosnog gola. Utakmici je prisustvovalo oko hiljadu gledalaca.


¼ finale nacionalnog Kupa
FKV – Javor 1:0 (0:0)
Strelac Oumaru u 87’.

FKV: Supić, Vulićević, Branković, Ađuru, Medojević, Mojsov, Stevanović (Mitošević), Ljubinković (Škuletić), Merebašvili, Ilić (Bojović), Oumaru.

Javor: Glintić, Milovanović, Vlašić, Milović, Josović, Stanisavljević (Momčilović), Ostojić (Luković), Vidić, Eliomar (Jakimovski), Mišić, Veljović.

Sudija Mihajlović (Vranje) pokazao je žute kartone Supiću, Brankoviću i Merebašviliju (FKV), a Josoviću, Stanisavljeviću, Lukoviću i Jakimovskom (Javor).


Baš kao i minule sezone, ljubimac navijača Vojvodine OUMARU ABUBAKAR odveo je naš Klub u polufinale Kup-takmičenja. Tada je golom u 89’ doneo istovetnu pobedu nad ekipom Jagodine, dok je danas dva minuta ranije, a tri pre izvođenja penala, rešio ovojesenske “Tantalove muke” novosadskih “crveno-belih”. Zahvaljujući Kameruncu, treću godinu za redom imaćemo priliku da posmatramo naše momke u borbi za finalni duel, pa nakon toga i Pehar o kome već decenijama sanjamo.

Ono što treba da brine je izuzetno loša predstava čete Dejana Vukićevića, koja nikako nije nalazila rešenja za ekipu Javora, za koju se od “kada je sveta i veka” zna da ovako (kako su i danas) zatvoreno igraju. Uputili su nekoliko šuteva na gol Supića, a isti je uspeo sa lakoćom (osim jednog u prvom delu igre) da ih ukroti i da sačuva našu mrežu, što mu kolega Glintić (na našu sreću i zadovoljstvo) nije.

Dok je Ljubinković “zatresao” samo stativu u 11’, Eliomar Silva je šutem sa 25 metara, pred kraj prvog dela igre, gađao Supićev desni gornji ugao, a uz nešto nespretniju Nemanjinu intervenciju, lopta je jedva “preskočila” stativu. Vredno pomena u prvih 45’ je još samo pokušaj Merebašvilija levicom sa distance.

Nastavak je doneo našu ofanzivu, ali i pokazao svu našu JALOVOST uprkos brojnim rotacijama kako u postavi, tako i na terenu. Tek je tih poslednjih 10-ak minuta meča donelo prava uzbuđenja, dok svi čekasmo poslednji zvižduk sudije Mihajlovića i početak izvođenja rulet-penala. Medojević je pet minuta pre gola imao kolosalnu priliku, da takođe glavom, reši pitanje pobednika, ali je promašio čitavu loptu na centaršut Oumarua. U tom 87’, Kamerunac nije pogrešio kao njegov kapiten – sjajan dribling i centaršut Gruzijca Merebašvilija, let i trzaj glavom Kamerunca Oumarua, za slavlje čitavog “Karađorđa”.

Tako utakmicu jeseni rešismo u našu korist, pa koliko-toliko imamo čemu da se nadamo na proleće. Nadamo se da će i stručni štab konačno uvideti da neke stvari ne idu tokom koji svi (bar mi navijači) želimo.

U polufinale Kupa, pored “Stare dame” plasirali su se i ona dva kluba iz prestonice i čačanski Borac. Sa nekima od njih ćemo na prolećni polufinalni dvomeč.

Slike sa meča pogledajte u GALERIJI...