ako dobismo bitku na tribinama, onu na terenu nismo. Razloga beše nekoliko, a gosti uspeše da to iskoriste i u prestonicu se vrate sa sva tri boda, iako po prikazanom to nisu zaslužili. Tačnije rečeno Vojvodina je, u najmanju ruku, zaslužila da ostane neporažena, a ovako beležimo poraz od 1:2 (0:2).

Strelci: Bojović u 70. za nas, Marković u 2. i Šćepović u 20. minutu za njih.

FKV (trener Vukićević): Supić, Vulićević, Mojsov (od 68. Bilbija) , Trajković, Pavlović, Medojević, Ađuru, Stevanović, Merebašvili, Oumaru, B. Ilić (54. Bojović).

ONI (trener Stanojević): Stojković, Miljković, Rnić, Ivanov, Lazevski, Kamara, Smiljanić, Tomić, S. Ilić (56. Babović), Šćepović (od 77. S. Marković), L. Marković (od 69. Jovančić).

Sudija Boško Jovanetić iz Užica pokazao je žute kartone Trajkoviću, Stevanoviću i Merebašviliju kod nas, a Stojkoviću, Lazevskom, Tomiću i Baboviću kod njih.


Kada neko bude pokušao da nam objasni kako start Rnića nad Bojovićem u 66. minutu nije za najstrožu kaznu, ko zna šta će sve morati da slaže, jer to beše veoma očigledno. Koliko god da smo imali veliki minus, u rezultatskom smislu, već u 20. minutu, borbenošću i željom smo sve lako mogli nadoknaditi, pa možda i prevazići, samo da su se poštovala pravila igre.

Ipak, postoji čovek, koji je po nas bio pogubniji od samog Jovanetića, a to od njega nismo očekivali. Ponovo... Kako znamo da se greške (može jedna, ali ovo traje od decembra prošle godine) ne dešavaju baš tako slučajno i to na najvažnijim utakmicama, onda čovek mora prosto da se upita o nekim stvarima.

Da Daniele Mojsove, o Tebi govorim. Apsolutni si krivac za poraz Vojvodine! Ako nemaš snage da u DRUGOM MINUTU (nije 92.-i pa da je nemaš), iako si značajno bliže lopti, “otreseš“ jedno dete u duelu, a onda u DVADESETOM se oklizneš tačno onda kada nisi trebao (ili jesi?), ti i nisi za startnu postavu! Dva Tvoja kiksa – i eto ubedljivog i ničim zasluženog vođstva gostiju. Pa ako je neko trebao da ima motiv zbog 11. maja i nepriznatog gola, onda si to Ti. Ovako, omogućio si dva puta situaciju “1 na 1“, ali ne na strani na kojoj je bio Tvoj napadač, već si u te probleme uvukao Supića i sve nas! Svima onima koji su nakon toga, zaista borbeno, probali da “spasu stvar“ (čitaj – svi Tvoji saigrači), treba da se JAVNO IZVINIŠ. Nama i ne moraš, samo se nadamo da ćeš nakon ovoga na “hlađenje“ u narednim mečevima!!!

Branislave Trajkoviću i Vladane Pavloviću –TAKO SE BORI U DRESU VOJVODINE!!! Ako im uračunamo da imaše igrača manje (zbog gorenavedenog) pored sebe, time njihova veličanstvena predstava još više dobija na značaju. Zato Branislavu (jer štoperi jesu i moraju biti “par“, a on svog NIJE imao juče) i Vladanu idu ovacije sa sve stajanjem. Da ne grešim dušu, bilo je tu i drugih koji odigraše dobro, onih koji odigraše nešto lošije, ali sam potpuno siguran da su Danielove greške (ne samo kod golova, imao ih je još i to krupnih, naivnih i srećom ne tako kobnih) uticale i na njih, ali da smo, uprkos svemo, kolektivno mogli da izbegnemo poraz!

Dok Ađuru beše čovek od kog smo strepeli, da neće moći da izdrži ritam utakmica u koji ga je “uvalio“ Vukićević od kad je preuzeo mesto šefa struke, on nas propisno iznenadiše vrlo dobrom i korektnom predstavom – borbom i voljom da nešto doprinese. Tako je Nigerijac odigrao možda i najbolju utakmicu u dresu FKV i potpuno vratio treneru na ukazanoj šansi. Po istoj logici, Vukićević će morati da učini to i sa jednim drugim igračem – Milanom Bojovićem! Ako posle svega prikazanog za 35 minuta ove utakmice (i ranije je gotovo “blistao“ koliko je slabu minutažu imao) nije sazlužio mesto u prvih 11, onda će mu (i nama) biti, itekako, učinjena nepravda. Gol, kolosalna šansa, a pre svega toga izboren čist penaltik, koga, naravno, Jovanetić sa pomoćnikom nije video... Za trećinu utakmice i više nego dovoljno.

Bilo bi neiskreno reći da se nismo trudili, ali do bod(ov)a nismo stigli. Malo je falilo, jer su gosti osim dva uvodna gola Markovića i Šćepovića iz gotovo “na tacni“ serviranih prilika, imali još dva pokušaja – Šćepovića u prvom i Kamare u drugom poluvremenu, ali je te pokušaje Supić uspeo da zaustavi. A mi...

Posed lopte ide na našu stranu kao i ukupan broj pokušaja da se ugrozi protivnički golman. Razumljivo je sve to – mi jurismo, a oni pokušaše, da nakon što su dobili dva upakovana poklona od Makedonca, samo privedu kraju utakmicu, iako je ostalo punih 70 minuta.

Oumaru i Mereba dva puta (od toga po jednom sjajno) ugroziše Stojkovića samo u prvom delu igre, kontra “3 na 2“ koju okončasmo kartonom Stevanoviću zbog simuliranja... Malo je nedostajalo da do poluvremena smanjimo rezultat.

Od kada je ušao Bojović u igru, bili smo opasniji, tu dileme nema. Ilića nije bilo u navali, Oumaru i Boske preuzeše bokove, a Milan je uzeo “sidro“. Samo je On bio akter 3 gorenavedene akcije – izborenog penala (bez zvižduka) u 66. minutu, gola i derilijuma na Severu i Zapadu “Karađorđa“ u 70. minutu, te kolosalne šanse u 75. minutu, kada je kolenom (nije mogao stopalom, zbog toga što ga je Bugarin Ivanov vukao za gaće, a znamo da to može biti “kobno“) uputio loptu ka mreži, ali je golman gostiju dobro intervenisao. Za 9 minuta, više nego mnogi za 90...

Još nekoliko pokušaja nakon ubacivanja u 16-erac, ili šuteva sa distance, ali niti jednom da točak sreće stane na naš dobitni broj. Mi svoje prilike i šanse nismo, oni svoje jesu iskoristili i odoše sa “trojkom“ na kontu!

Da li smo i ove sezone, kao i mnogih prethodnih, već u 7. kolu prestali da budemo konkurent za titulu, ostaje da vidimo. Za početak, pomenute dve izmene pod hitno izvršiti, i u toku dvonedeljne pauze koja sledi, uigravati novu postavu i formaciju. Ima još dosta da se igra, ali pre toga mora da se uigra, da bi imali čemu da se nadamo. Zato i očekujemo Vukićevićeve rezove i smelost da pokaže da “on vodi kolo“ kada je sastav ekipe u pitanju.