trećoj i najjačoj proveri ovoga leta, fudbaleri Vojvodine nadigrali su domaći Kečkemet i pokazali da su u dosta dobroj formi pred debi na evro-sceni i gostovanje u Vaduzu. Debitovaše dvojica Nemanja – na golu, onaj stariji, Supić, a u napadu (uz to i strelac) Čović, dok su u nastavku šansu dobili i rezervisti, pa samim tim rezultat dobija na značaju. Pobedom nad poslednjim osvajačem mađarskog kupa, stvara se odlična atmosfera pred nastavak obaveza do početka takmičarske sezone, 14. jula u Lihtenštajnu.

FK Kečkemet – FKV 1:2 (0:2)
Strelci: Doso u 58’ za domaćina, a Čović u 20’ i Ilić u 42’ za Vojvodinu.

FK Kečkemet (trener Tomislav Sivić) – Nemet, Koso, Radanović, Balog, Mol, Savić, Čukić, Licingi, Doso, Tokoli, Ketevoama.
U nastavku su šansu dobili i Ribanski, Farkaš, Alempijević, Bori, Girčo, Urban, Ebala, Bartuš, Simon i Stokić.

FKV (trener Ljubomir Ristovski) – Supić, Vulićević (81’ Smiljanić), Pavlović (86’ Poletanović), Trajković (56’ Karan), Mojsov (73’ Kovačević), Mitošević (85’ Radoja), Medojević (75’ Nestorović), Stevanović (66’ Silađi), Čović (71’ Novaković), Ilić (66’ Mudrinski), Oumaru (66’ Bilbija).

Oko pet stotina gledalaca prisustvovalo je prijateljskom odmeravanju snaga između osvajača mađarskog i nesuđenog osvajača srpskog kupa. Trener Ljubomir Ristovski u prvom poluvremenu na teren je izveo sastav koji će, najverovatnije, biti onaj koji će u narednoj sezoni podneti najveći teret igranja na tri fronta. Osim nekoliko početnih minuta, prvi deo igre je u potpunosti pripao fudbalerima Vojvodine, koji su i prvi došli do velike prave prilike. Nju je, nakon izvanredne akcije gotovo čitavog tima, propustio mladi Čović, koji je sa 5-6 metara pogodio u noge golmana domaćih, koji je već bio u padu. Ipak, mladi napadač se iskupio nekoliko minuta kasnije, kada je krunisao još jednu sjajnu akciju crveno-belih i ovaj put iz slične blizine poslao loptu u mrežu Kečkemeta – 0:1. Voša se nije zadovoljila vodstvom i nastavila je sa atacima ka protivničkom golu. Još dve sjajne prilike nisu iskoristili Čović (udarac glavom iz blizine) i Brana Ilić, te je prednost ostala samo minimalna. Međutim, kao i što se Čović iskupio za svoj prvi promašaj, tako je i Ilić u smiraj prvog dela igre položio „popravni“, iskoristivši jednu loptu koja se odbila do njega i rezantnim udarcem „iz prve“ pogodio levi gornji ugao nemoćnog golmana domaćih. Tako je rezultat 0:2 bio i konačan za prvih 45 minuta, sasvim zaslužena prednost Novosađana.

Početak drugog poluvremena nagovestio je odlučnost domaćih da ostanu neporaženi na svom bunjištu, pa je u ovom delu igre lopta više vremena provodila na polovini tima iz Novog Sada. Veliki broj izmena u timu Vojvodine uslovio je malo povučeniju igru, te su se momci u crveno-belim dresevima mahom orijentisali na atake iz kontre. Domaćin je sredinom poluvremena uspeo da prepolovi prednost Voše, nakon jednog slobodnog udarca sa ivice šesnaesterca. Upućen udarac kratko je odbio (danas inače veoma sigurni) golman Supić, ali samo do tamnoputog napadača domaćina, koji je iz blizine lako ubacio loptu u gol. Iako su svi igrači Vojvodine i jedan pomoćni sudija reklamirali da se strelac nalazio u nedozvoljenoj (ofsajd) poziciji u trenutku izvođenja slobodnjaka, glavni sudija je pokazao na centar igrališta. U još nekoliko navrata bilo je vrlo diskutabilnih odluka, mahom na štetu novosadskog tima, ali one srećom nisu uticale na konačni rezultat meča. Nije ni Vojvodina bila bez svojih prilika u ovom periodu igre. Tako, na primer, nije iskorišćen izvanredan prodor Abubakara po levoj strani, koji se stuštio u kazneni prostor domaćih i poslao loptu u prazan prostor, koju, nažalost, niko nije ispratio. Vrlo lepu priliku propustio je i njegova zamena, Mudrinski, koji jedan beg u prazno nije iskoristio da savlada golmana Kečkemeta (izašao je sam na golmana, otišao suviše ukoso i pogodio mrežu, ali samo njen spoljni deo). Na drugoj strani, bilo je nekoliko situacija pred golom Voše koje su mogle da se izrode u nešto opasnije, ali su golman Supić i defanzivci crveno-belog tima otklonili sve pretnje po svoj gol. Na kraju, kada se sve sabere, potpuno zaslužena pobeda srpskog tima u ovom prelepom mađarskom gradiću.

Čini se da Vojvodina polako, ali sigurno, stvara obrise one prepoznatljive igre koja ju je krasila u najboljem periodu prethodne sezone. Igrači su, stiče se utisak, već sada dobro fizički pripremljeni za napore koji ih očekuju, a koji će početi već za nepune dve nedelje. Da li sve ide po planu, moći ćemo više da kažemo nakon još jedne pripremne utakmice koja očekuje Novosađane, najverovatnije protiv još jednog mađarskog tima – Debrecena. Do tada, možemo da se ponosimo dobrim izdanjem našeg tima u Kečkemetu i da verujemo da su trener Ristovski i njegova družina na pravom putu.

(Galeriju sa utakmice možete pogledati na sledećem LINKU)