Vesti / Utakmice / Romantika jednostavno ne prija

Romantika jednostavno ne prija23.04.2011. 17:15

Autor: Grof Žekula(11)
U

utakmici 24. kola JSL, fudbaleri Vojvodine doživeli su drugi ovosezonski poraz, u istom gradu i istim rezultatom. Ovoga puta, OFK Beograd je stao na put našoj odličnoj seriji od osam uzastopnih prvenstvenih pobeda, ali uz činjenicu da smo sami najveći krivci što je to tako! Bezidejno, neorganizovano i nedovoljno borbeno u većini utakmice, pa tako i nismo mogli više od minimalnog poraza. Katastrofalna reakcija Vućićevića na trećini utakmice, beše dovoljna domaćinima da dođu do pobede i spreče naš dalji pohod ka Trofeju.

OFK – FKV 1:0 (1:0)
Strelac: Batioha u 30’


OFK (trener Dejan Đurđević) – Šaranov (kapiten), Petković, Milenović, Kecojević, Stevan Marković, Žeravica, Krstić (86’ Simić), Saša Marković (80’ Brkić), Trivunović, Batioha, Milić (45’ Injac).

FKV (trener Zoran Milinković) – Brkić (kapiten), Vulićević, Pavlović, Karan, Mojsov, Medojević, Tumbasević, Merebašvili (46’ Katai), Lazetić (71’ Jao), Ilić (58’ Stevanović), Oumaru.

Glavni sudija Boško Jovanetić (pomagali mu Jovanović i Milovanović) pokazao je crveni karton Karanu u 82’, a žute kartone Stevanu Markoviću u 3’, Saši Markoviću u 26’, Batiohi u 77’, Injcu u 84’ i Milenoviću u 90' u redovima domaćina, a Mojsovu u 5’, Vulićeviću u 32’, Lazetiću u 60’, Medojeviću u 79’ i Stevanoviću u 90’ kod naših.


Desilo se i to. Vojvodina je poražena, pružili smo najlošiju partiju ovoga proleća, pa može biti da je to i dobro što su se te dve stvari poklopile na ovom meču (da ne bude da negde dobro odigramo, a izgubimo). Znali smo odavno da nismo nepobedivi vanzemaljci, a kada čovek realno pogledao ovoprolećni skor u oba takmičenja (10-0-1) niko ne spori da smo (pre)zadovoljni. Stoga treba pružiti maksimalnu podršku treneru i igračima.

Bez snage i organizacije igre (preskakanje sredine terena i veznog reda, koji i nije “postojao“) nije se moglo bolje. Sreća ne može stalno biti uz nas, i na ovoj utakmici nam je okrenula leđa. Sada je jasno da nas je ritam od tri utakmice u nedelju dana, a nakon onako fantastično dobijenog derbija minulog vikenda, koštao u smislu upravo tog pristupa – beše slabiji nego na bilo kojoj utakmici ovoga proleća, pa gotovo nemasmo ni pravu priliku da nešto ozbiljnije učinimo.

Iako jesmo (i tu spora nema) sami najveći krivci za sve viđeno na Karaburmi, još jedno ime treba pomenuti – glavni delioc pravde, užičanin Boško Jovanetić, propisno se obrukao, a na našu štetu. Četiri ključna detalja i sva četiri, u najmanju ruku, sumnjivo dosuđena. U 21’ start Milenovića nad Vulićevićem, u roglju kaznenog prostora, start halfova domaćih nad Oumaruom, na penaltiku, pred kraj utakmice, ocena da je Karan “zaslužio“ direktan crveni karton zbog starta nad Batiohom u 82’, te posebno start Stevana Markovića nad Oumaruom u 3’, kada mu je ovaj uzeo loptu i krenuo sam ka golu Šaranova. Ako je ovaj poslednjenavedeni start bio “samo“ za žuti karton (kao i start Krstajića nad Stevanovićem prošle subote), iako je Marković bio poslednji igrač odbrane, onda Karanov start nije NIKAKO bio za crveni. Nego baš suprotno...Od samog početka meča MI smo trebali imati igrača više na terenu, i onda bi to bila sasvim “druga priča“...Činjenica da svi naši igrača koji su dobili kartone neće moći na megdan Radu sledeće subote, “podgreva“ naše viđenje sudijskog “viđenja“ nekih situacija na ovom meču. Kako to obično biva u našem fudbalu – sad je kasno!!!

Prvo poluvreme odigrasmo ispod svakog nivoa. Bez žustrine, ideje, ikakve povezanosti redova...Kod većine beše primetan umor. Prvi šut ka golu imasmo u 30’, nakon duge akcije Mojsova, Ilića i Merebe, a šutirao je Pavlović, a drugi i POSLEDNJI u ovom delu igre u 43’ kada je Gruzijac pokušao, nakon akcije Tumbe, Lazetića i Ilića. Vredno je istaći da oba pokušaja behu snažna na nivou petlića, pa za Šaranaova i nije bilo posla.

Odmah posle tog našeg prvog (Pavlovićevog) šuta u okvir, domaćin je došao do gola i pobede. Pitanje je da li bi i to uspeo, da najveću grešku od kad je u FKV nije napravio, na meču u minulu subotu i u sredu sjajni, Miroslav Vulićević, kome je ovo, bez ikakve sumnje, bila najslabija partija u dresu crveno-belih. Batioha i Milić su odigrali dupli pas, a do lopte (kako to kažu Amerikanci kad prenose “njihov“ fudbal – u potpunom posedu) dolazi Vule. Tačno 26 boljih i ispravnih rešenja ima u tom trenutku, a on radi i čini samo onaj jedan koji nikako nije smeo. Gotovo zaustavlja loptu koja “naseda“ na desnicu Batiohe, a on je šalje u levi ćošak Brkića. U aut, korner, bilo kome od naših...samo ne njemu...Od 30’ OFK je vodio.

“Voda ulazi u uši“ te je prava sreća što to domaći nisu iskoristili do 35’ – Vuletu karton, jer se “sveti“ startom Batiohi, pa u 33’ preko gola loptu šalje Stevan Marković, na asistenciju Trivunovića, minut kasnije isto čini i Žeravica, na pas Milića, a potom umalo i Karan da nije postigao auto-gol, na Batiohino ubacivanje lopte sa levog boka. Poželesmo da sudija što pre svira kraj, te da idemo na odmor i dogovor, jer ovo na ništa ne liči i moglo je i katastrofalnije završiti po nas. Do tog poslednjeg sudijskog zvižduka, usledio je pomenuti pokušaj Merebe (poslednji, jer će ostati u svlačionici), te odlazak centarfora domaćih Milića u istu i pre isteka poluvremena, zbog povrede.

Drugi deo igre je doneo našu bolju igru. Tri nova čoveka – Katai, Stevanović i Jao, doneli su naš “pomak“ ka napred, ali da iskreno kažemo, do prave šanse nismo ni došli. Činjenica je ipak, da smo ovako zaigrali od početka meča, bar bod bi putovao u Novi Sad.

Samo dva minuta u nastavku bilo je dovoljno da uđemo u prvu šansu – Katai i Vule su mu pripremili akciju i beg po desnom boku, a Oumaru je ušao u kazneni prostor, te kako nije imao mogućnosti da loptu vrati u sredinu, opalio je po njoj, ali je Šaranov zaustavio njen put ka njegovom donjem levom uglu. U istom minutu, na kontra strani, Kapiten Brka, ispravlja novu, katastrofalnu, grešku Vulićevića, koji je u želji da Brki vrati loptu glavom, sjajno uposlio novog špica Injca, ispred koga Brka interveniše u poslednji čas.

U 50’ je Mojsov sprečio sjajnu akciju domaćih – Petković je rasturio Pavlovića po boku, dva slobodna igrača ima u kaznenom prostoru, ali je Makedonac sjajno sprečio njegov pokušaj proigravanja ka istima. Minut kasnije, Šaranov stiže pre Oumarua, do lopte koju je Kameruncu u dubinu poslao Tumbasević. U 58’ minutu je Batioha ponovo šutirao ka Brkiću, ali pored njegove desne stative, da bi u 63’, na Kataievo ubacivanje iz prekida, loše odreagovali i Stevanović, koga je lopta preletela, ali i Medojević, koji je do nje došao. Igralo se veoma otvoreno u tim trenucima i gotovo da je iznenađujuće kako ni jedna ekipa nije došla do gola.

U 65’ Katai se poigravao fudbala, iako bi bilo značajno bolje da je u dve akcije odigrao savesnije i konkretnije, jer bi smo ušli u odlične prilike po gol. Prvo je na pas Mede, pokušao da dribla Petkovića, koji ga je jednostavno “sačekao“, iako je bilo puno boljih i opasnijih rešenja, da bi odmah potom katastrofalno primio Stevanovićevo proigravanje, a bio bi u “solo“ poziciji da krene ka Šaranovu. Bez egzibicije, mladi Aleksandar je mogao u egzekuciju.

Činjenica da smo tek u 69’ izveli prvi korner, i to “opasan“ kao i sve do tad, svedoči o našoj jalovosti. Ipak, samo minut nakon svog ulaska, Jao je imao možda i najbolju poziciju da ugrozi gol rivala, ali je poslao loptu pored gola, a centarfor je iz te pozicije, vrlo povoljne sa svega nekoliko metara iskosa, morao da bar pripreti Šaranovu. Sjajno pre toga odigraše, i sve pripremiše, Katai i Stevanović.

Uđosmo u period oštre igre, kartona, izmena, traćenja vremena...Jedino vredno pomena do kraja meča je pokušaj Krstića iz slobodnjaka u 84’, koji je Brka zaustavio. Po svemu viđenom, šteta što smo poraženi, ali neka bude jasno da moramo, da do toga ne bi došlo, da se ovako, kao što igrasmo drugi deo igre, ponašamo od početka. Srećom pa sledi sedam dana odmora, do pokušaja da bar gostima sa Banjice “vratimo“ dug za poraz u jesenjem delu, ali i sve prethodne (i prošle sezone oba puta nas porazili), jer poslednji put dobismo Rad u sezoni 2005/06.

Igramo dalje...Ima još utakmica! Samo hrabro, čeka nas još mnogo ovosezonskog posla!


Slike sa utakmice pogledajte u Galeriji...

Press
Turska ipak najbolja opcija, Stanisavljević u Asterasu

U svetlu aktuelnih geopolitičkih zbivanja, a posebno posle obaranja ruskog vojnog aviona od strane turske armije, bilo je neizvesno gde će fudbaleri Vojvodine odraditi zimske pripreme. Već godinama unazad Novosađani su kraj januara i početak februara provodili na obalama...

Intervju
Enver Alivodić

Agresivnost i hitrina jesu ono po čemu sam prepoznatljiv, ali istovremeno voleo bih da sam mirniji u završnici!

Lista strelaca
Mihajlović7
Malbašić6
Subotić6
Kojašević5
Owusu Bempah3
Jovančić2
Avramovski1
Cebara1
Jovanović1

Igrač sezone
Jovančić24
Rockov23
Kojašević11
Malbašić7
Planić7
Veselinović7
Mihajlović4
Vukasović4
Lakićević2
da Silva Alves2

Sećanja
Dobrosav KrstićSkromni as
Dobrosav Krstić

On je tako dobro pazio Puškaša na Nep stadionu 1956-e, uvek je bio kraj njega, uvek je bio brži, uvek mu je odnosio loptu i činio je to na tako fer način, takoreći bez dodira...