Vesti / Utakmice / Zašto kažeš finale, a misliš na Vošu?

Zašto kažeš finale, a misliš na Vošu?06.04.2011. 16:10

Autor: Grof Žekula(12)
Rešio pitanje pobednika...
Rešio pitanje pobednika...
G

olom Aleksandra Kataia u 7. minutu meča, fudbaleri Vojvodine su na svom “Karađorđu“ overili plasman u finale Kupa, te će za tačno 35 dana gostovati u Beogradu, i probati da, konačno, u Novi Sad donesu trofej koji sanjamo.

Revanš utakmica polufinala Kupa Srbije:
FKV – Sloboda 1:0
Strelac: Katai u 7’


FKV (trener Zoran Milinković) – Brkić (kapiten), Vulićević, Pavlović, Medojević (67’ Stevanović), Karan, Mitošević, S. Novaković (77’ Ađuru), Tumbasević, Lazetić (87’ Bilbija), Katai, Ilić.

Sloboda (trener Ljubiša Stamenković) – Božović, Vasilić, Radosavljević, Maksimović (kapiten), Klimpl, Bosman (79’ Tanušev), Šunjevarić, Lazić, Mihajlović (64’ Goločevac), Kovačević (64’ Polaček), Pavićević.

Sudija Danilo Mihajlović (pomagali mu Milutinović i Minić) pokazao žute kartone samo igračima Slobode – Kovačeviću (6’), Laziću (33’) i Klimplu (72’).


Ukupnim rezultatom od 3:1, “Stara dama“ je izborila prolaz u novo, drugo uzastopno, finale domaćeg Kup takmičenja. I u revanšu ostvarena je pobeda, iako partija nije bila blistava, ali u ovom takmičenju samo rezultat i vredi. On je na našoj strani, pa se, ako gledamo na svih 180 minuta dvomeča sa Užičanima, može reći da je naš nastavak takmičenja potpuno zaslužen.

Bez standardne četvorke (Trajković, Mojsov, Oumaru, Merebašvili), Vojvodina je nastavila niz prolećnih uspeha, koji, to je jasno, mora biti krunisan 11. maja osvajanjem pehara. Sa sedam pobeda u nizu, i već dve protiv Slobode, čekaćemo istog rivala na “Karađorđu“ ponovo u subotu (15:30h), sa namerom da ostanemo na putu uzastopnih trijumfa i tako putujemo na derbi kola (možda i sezone) u Beograd, vikenda iza ovoga.

Iako na ovom meču rano dođosmo u vođstvo, niz naknadnih dobrih pokušaja nismo iskoristili, i ostaće veliko pitanje, šta bi bilo da je Sloboda jednu od svojih šansi iskoristila (imala je četiri sjajne), te kako (i da li) bi naš tim izdržao napade Užičana do kraja meča, u nameri da sve uvedu u penal završnicu. Do nje nije došlo, pa čak ni do kapitulacije Brkića, koji nastavlja da promoviše sebe u, bezrezervno, najboljeg golmana koga Srbija ima.

Koliko god da smo, sve negde do pred kraj prvog dela igre, apsolutno kontrolisali utakmicu, toliko je nakon toga bilo primetno da smo pali u igri, te su gosti dobili priliku da priprete. Sami smo krivi, jer smo značajno ranije, čak i na početku drugog dela igre, mogli da razrešimo sve dileme postizanjem drugog gola. Kako god, o tome će razmišljati Milinković, a mi smo presrećni što imamo priliku da bodrimo naš Klub u utakmici sezone u maju mesecu.


PRVI DEO IGRE:

Nije se pošteno meč ni “otvorio“, a mi smo došli do gola, pobede i plasmana u finale. Tumbasević je, na desnom boku, iznudio prekršaj Kovačevića, koji je zbog prigovora (moram reći da je prekršaj bio dosta sumnjiv) dobio i karton. Mitošević je namestio loptu i poslao je u srce 16-erca. Janko pokušava petom i promašuje loptu, baš kao što će i nekoliko igrača Slobode. Nije je promašio Kataiev desni kuk, te dosta srećno, lopta odlazi u levi ćošak Božovića, ostavivši ga na “pogšrešnoj nozi“. Igrao se (tek) 7. minut utakmice.

Pet minuta kasnije, Katai je sjajno pokušao desnicom sa leve strane, da pogodi gornji levi ćošak Božovića. Tik preko roglja, na pas Ilića. Pre toga su i Tumbasević i Medojević borbom i klizećim startovima, pokazali zašto su “srce“ tima.

Usledio je period igre u kojem smo potpuno dominirali u kontroli lopte. Bez panike u bilo kom sektoru, jednostavno smo, držeći loptu, “držali“ i našu prednost. Onda je Janko dobio dve odlične lopte u 30’ i 31’, i prilike da reši meč. Prvo je sjajan prenos lopte veznog reda na desni bok ka Lazetiću, isti završio pronalaženjem Tumbasevića na 5 metara od gola, ali Janko desnicom šalje loptu pored stative. Minut kasnije, Katai i Pavlović “otvorili“ su drugi bok, a centaršut je išao direkt na Jankovu glavu, ali je njegov pokušaj opet otišao pored okvira gola.

Sve do 43’ od Slobode nismo videli ništa. Začuđujuće, jer je njima svakako, i bez Kataijevog gola, bilo potrebno da postignu dva, te je bilo za očekivati da će i ranije pokušati da postignu koji. U ovom minutu, Mihajlović je sa ivice 16-erca, sjajno isprobao reflekse našeg Kapitena, koji beše na mestu.

U poslednjem minutu (onom zaustavnom) ovog dela igre, još opasniju prangiju pišemo Šunjevariću. Njegov pokušaj se, ipak, nije ušunjao iza leđa Brkića, već je fijuknuo tik preko prečke. Odlazimo na odmor, a jasan beše signal da ni Sloboda nije naivna i da moramo dotući rivala, još jednim golom.


DRUGI DEO IGRE:

Samo dva minuta nastavka i slede naše dve kolosalne prillike da postignemo taj gol. Oba puta je centrirao Lazetić, a šanse promašuju, i to svojm glavama, oba Slobodana. Novakovićev pokušaj sa svega 5 metara Božović je odbranio, a nakon tog kornera, Medojević beše sam kao duh, ali je sa 8 metara loptu poslao pored desne stative Slobodinog gola. Za neverovati...

Deset minuta je trebalo gostima da ponovo priprete i to ozbiljno. Sjajan prodor Mihajlovića u 57’ po levom boku, Lazić je okončao odličnim šutem sa ivice 16-erca. Lopta je fijuknula pored leve Brkićeve stative. I minut ranije, Mihajlović je “prošišao“ po našoj desnoj strani, ali je njegov pokušaj da pronađe Pavićevića, sprečio Karan, koji je dobio svaki duel sa napadačem Slobode.

U 62’ Katai se igrao fubala. Sjajan solo prodor, okončao je vrlo lepim šutem sa oko 20 metara, ali je lopta “prozujala“ pored stative golmana gostiju. Usledila je dvostruka izmena u redovima gostiju, te jedna prinudna kod nas, jer je povređenog Medojevića (šepajući napustio teren) zamenio Stevanović. To donosi ozbiljnu rotaciju u našoj odbrani – ni Meda nije half, a na njegovo mesto otišao je Vule, koji je to, možda nekoliko puta u životu (pre bih rekao ni jednom), odigrao na treningu (iz šale), dok je Stevanović suštinski zamenio njega, uz desnu aut liniju.

U 76’ šut je oprobao, sa 18 metara, Tumbasević, ali on beše preslab za Božovića. Sve pripremiše Katai i Ilić. Samo pet minuta kasnije kolosalna prilika za goste. Lazić je “rasturio“ Stevanovića na boku, centrirao, a novi igrač u redovima Slobode, Makedonac Tanušev, sam kao duh skače na 5 metara, ali ni to nije dovoljno blizu da se savlada Brka Kapiten.

Minut kasnije (82’) doneo je opasnost pred oba gola. Prvo je jedna sjajna dubinska lopta poslata beku Vasiliću, koji je krenuo ka Brkića. Sve je sprečio Katai pravovremenim klizećim startom, nedozvolivši da bude opasno po Kapitena, a i sve nas. Onda je Aleksandar, još lepše, poslao loptu “sa očima“ ka Iliću, koji beži pratiocima, ali ne uspeva da reši duel sa Božovićem.

Devet minuta kasnije, u prvom minutu nadoknade, imao je novi – sada ga je u situaciju “1 na 1“ izbacio Tumbasević, ali mu Božović ponovo brani. Jednu od ovakve dve prilike, igrač kvaliteta Ilića, MORA realizovati.


Iako ne dadosmo drugi, i onaj jedan sa početka meča beše dovoljan za pobedu. Više od mesec dana do odlučujućeg duala u ovom takmičenju, moramo iskoristiti da nastavimo niz trijumfa u prvenstvu, jer samo tako, puni samopouzdanja, možemo “tamo“ tražiti taj trofej koji nemamo, i uključiti se u borbu (ako to već nismo?) za ovaj koji imamo (1966. i 1989.).

Jer – PAZI, VOŠA GAZI !!!

SLIKE SA MEČA POGLEDAJTE U GALERIJI !!!

Press
Turska ipak najbolja opcija, Stanisavljević u Asterasu

U svetlu aktuelnih geopolitičkih zbivanja, a posebno posle obaranja ruskog vojnog aviona od strane turske armije, bilo je neizvesno gde će fudbaleri Vojvodine odraditi zimske pripreme. Već godinama unazad Novosađani su kraj januara i početak februara provodili na obalama...

Intervju
Jovo Bosančić

Najdraži momenat mi je bio kada smo izbacili Mančester Junajted iz kupa. Igranje u Premijer ligi je bilo ostvarenje mog sna!

Lista strelaca
Mihajlović7
Malbašić6
Subotić6
Kojašević5
Owusu Bempah3
Jovančić2
Avramovski1
Cebara1
Jovanović1

Igrač sezone
Jovančić24
Rockov23
Kojašević11
Malbašić7
Planić7
Veselinović7
Mihajlović4
Vukasović4
Lakićević2
da Silva Alves2

Sećanja
FK Vojvodina u prošlostiJedan jedini klub
FK Vojvodina u prošlosti

Priča Fudbalskog Kluba Vojvodina započinje u proleće sad već davne 1914. godine. Dok se svet spremao za rat, grupa omladinaca rešila je da osnuje fudbalski klub...