re tačno 45 godina, Vojvodina je pobedom nad ekipom Rijeke, gotovo rešila pitanje šampiona bivše Jugoslavije.

NOVI SAD: Stadion Vojvodine, gledalaca, oko 5.000, sudija Taslidžić (Osijek), vreme oblačno, teren klizav, strelci: Radosav u 35. i 67, Vranković (autogol) u 32. i Trivić u 61. za Vojvodinu, a za Rijeku Bursać u 74. minutu.

VOJVODINA: Pantelić (Veljković), Nešticki, Radović, Sekereš, Brzić, Nikolić, Takač, Savić, Radosav, Trivić, Pušibrk.

RI.IKKA: Jantoljak, Milivoj, Muguša, Srdelić, Brnjac, Vranković, Jovović, Tomljenović (Rabac), Bursać, Škrtić, Vukoje.

Posle uspelog revanša Skopljancima, Vojvodina je izgubila utakmicu u Sarajеvu na snežnom Koševskom stadionu, da bi zatim u Novom Sadu pobedila Trešnjevku sa 3:2 i nešto kasnije igrala nerešeno sa Zagrebom u Zagrebu. U dvadesetom kolu na redu je bio protivnik iz Rijeke, koji je takođe bio jedan od retkih pobednika nad vodećom ekipom iz Novog Sada.

Redovi Vojvodine na ovoj utakmici funkcionisali su skoro tokom čitave igre besprekorno, sem prilikom primljenog gola kada je odbrana bila neoprezna i dozvolila Riječanima da „spasu čast". Naročito dobro igrala je navala, koja je uputila bezbroj udaraca na Jantoljakov gol. Rezultat od 4:1 samo je bleda slika odnosa snaga na terenu. Pokazalo se da Novosađani ne smeju prepustati inicijativu svome protivniku, bar kad se igra u Novom Sadu, nego ofanzivnom igrom iskoristiti sve kvalitete svojih igrača.

Ipak, pobeda nije došla tako lako. Tek u 32. minutu mreža Riječana bila je prvi put pogodena, a Trivić je na pola časa pre kraja utakmice već postigao i poslednji, četvrti gol za Vojvodinu.