oslednju utakmicu minule godine, novosadska “Stara dama“ je odigrala u Beogradu (protiv C. zvezde 2:2), a u subotu, od 14h, prvu ovogodišnju će odigrati u Stolnom Beogradu. Ex prestonica mađarskih kraljeva (u njemu je krunisano 43 mađarska vladara, a sahranjeno njih 15) i stara prestonica Ugarske, Sekešfehervar (u doslovnom prevodu – “Beli zamak sa prestolom“, 50 km udaljen od Budimpešte i 15 km od jezera Balaton; danas glavni grad županije Fejer), biće mesto u kome će crveno-bela ekspedicija započeti (do sada otkazani dueli sa somborskim Radničkim i pećinačkim Donjim Sremom, zbog lošeg vremena) seriju pripremnih i prijateljskih mečeva, kojima treba da “uvede“ i sebe i nas, u ovu, novu, 2011. godinu, u kojoj očekujemo ono što do sad dobili nismo – trofej u nacionalnom Kupu!

Samo dva dana kasnije, istu ekspediciju čeka “selidba“ na crnogorsko primorje, gde će se brusiti forma za start prolećnih nadmetanja, koja počinju krajem februara. Do tada ćemo iščekivati da li će neka vest (konačno i transfer) “uzdrmati“ do sada retko viđenu tišinu, što se prelaznog roka tiče. Danac, Etiopljanin, Srbin...Iz naših, ili u naše redove, koje treba pametno popuniti i ukomponovati za sve ono što predstoji do, novog, letnjeg odmora.

Elem – Stadion “Šošti“ (u prevodu – “Slano jezero“) u središtu Panonske nizije, biće poprište prijateljskog (mada, kako igrati prijateljski meč sa nekim ko je iz Beograda, pa makar i Stolnog?) odmeravanja snaga prošlogodišnjeg vicešampiona Mađarske (minulu sezonu “Šoproni lige“, kako se zvanično zove takmičenje, završili su sa samo bodom zaostatka iza šampiona Debrecena, dok sada, na polusezoni 2010/11, stoje na čelu tabele sa čak sedam bodova viška u odnosu na drugoplasirani Zalaegeršeg) i našeg Kluba. Tako ćemo na jezeru u sred nizije, dobiti prvi odgovor na pitanje, koliko su (i kako) “Lale“ do sad zalivane (od početka priprema, koje počeše 10. januara) i da li će im slana voda (kako ova, tako i ona sa crnogorske obale) biti dovoljna da “izrastu“ u kolektiv koji će u Novi Sad konačno “doneti“ trofej.

Plavo-beli domaćini, osnovani su 1941. godine, pod pokroviteljstvom Sekešfehervarske fabrike lovačkog oružja (Székesfehérvári Vadásztölténygyár SK), pa su radnici fabrike i bili njegovi prvi igrači. Najveći uspesi ovog kluba su osvajanje nacionalnog Kupa 2006. godine (pobedili Vašaš, nakon boljeg izvođenja penala), te osvajanje Liga-kupa 2008. (pobeđen Debrecen) i 2009. godine (pobeđen Pečuj). Dva puta su bili vicešampioni Mađarske (pomenute prošle sezone, ali i 1976.), a od evro-uspeha valja se prisetiti sjajne 1984/1985. i učešća Videotona u Kupu Uefa, kada su zaustavljeni tek u finalu od madridskog Reala (poraženi kod kuće sa 3:0, ali potom su pobedili na “Santjagu Bernabeu“ sa 1:0), a do finala su izbacili i dva jugoslovenska kluba (Partizan i sarajevski Željezničar), ali i prašku Duklu, francuski PSG i veliki Mančester UTD. Prošle sezone ih je u drugom kolu istog takmičenja (sada Liga Uefe) zaustavio Maribor, a Sekešfehervarci se nadaju da će, koliko već ove godine, igrati najelitnije evropsko takmičenje. Prednost koju imaju na tabeli, im gotovo garantuje taj “pokušaj“ (tj. učestvovanje u kvalifikacijama).

Dva najčuvenija igrača Videotona behu László i Péter Disztl, koji su učestvovali u najzapaženijem evro-uspehu kluba pomenute 1985. godine, ali i bili dugogodišnji reprezentativci Mađarske, te sa njom putovali na SP 1986. u Meksiko (ko još uvek poseduje album sa sličicama, može da ih vidi). Zanimljivo je da je prošlosezonski najbolji strelac “Šoproni lige” bio jedan igrač Videotona (doveden iz Kapošvara na polusezoni) – Srbin Nemanja Nikolić, koji je rođen poslednjeg dana 1987. godine i koji je karijeru započeo u rodnoj Senti, ali se već 2006. preselio u Mađarsku, gde je do sad igrao (računajući i Videoton) za četiri kluba, u prva dva ranga takmičenja u Mađarskoj. Prošle sezone, “Zlatna kopačka” je postao sa 18 (10 za Kapošvar, 8 za Videoton) postignutih golova, a može se čitati u medijima da je francuski Tuluz veoma zainteresovan za njega. U klubu mu društvo prave još dvojica zemljaka – Marko Andić, koji se iz Sevojna otisnuo u Belgiju, pa stigao u Videoton, te Dušan Vasiljević, koji je igrao za Kolubaru i Radnički iz Obrenovca, a posle toga nastupao i za prašku Slaviju i Energi Kotbus (Videoton mu je četvrti klub u Mađarskoj). Takođe, za našeg subotnjeg domaćina nastupa i Šveđanin Bojan Đorđić – ex igrač Mančester UTD (za koji je zabeležio dva seniorska nastupa za šest godina boravka u klubu, iako je 2000. godine dobio prestižnu nagradu “Manchester United Jimmy Murphy Young Player of the Year”), Šefilda, C. zvezde, Glazgov Rendžersa, Plimuta, švedskog AIK-a…Takođe, tu su i dva Crnogorca – Mladen Božović među stativama, i Goran Vujović među napadačima, te Hrvat Damir Milanović, među “veznjacima”.

Pre samo nekoliko dana, takođe u pripremnom meču, na istom mestu, subotički Spartak je odigrao nerešeno sa Videotonom 1:1.


Biće ovo odlična provera za početak priprema. Bez prelaska mosta kod Beške, FKV dolazi u Beograd, a baš treba ciklus “poseta” gradovima sa ovim imenom otpočeti pobedom, jer to će i biti predigra onog duela o kome razmišljamo, u maju mesecu, u južnijem Beogradu, nakon koga pehar Kupa dolazi u naš grad.

Neka “pokoravanje” Stolnog Beograda i pobeda nad Videotonom budu inicijalna kapisla STOLOVANJA pehara u našim vitrinama, nakon čega će iz nas i od nas “izlaziti” i VIDEO i TON!