ospodine Milinkoviću, Gospodo fudbaleri koji ste protiv Smedereva nosili, nama najdraži, crveno-beli dres – VAMA APLAUDIRAMO SA SVE STAJANJEM!

TO JE TO! Ovo je bio meč u kome ste pokazali da možete i hoćete...Od prvog minuta da zaigrate onako kako mi, gotovo, sanjamo – agresivno, borbeno, maštovito, hrabro, kolektivno, realizatorski odlično...Šta god da napišem, bilo bi tačno i to nas najviše raduje. Nema sumnje da ovo beše najbolja utakmica polusezone, a ako ponovite veći deo gorepomenutog sledeće subote, bićete po povratku u Novi Sad dočekani sa pesmom i slavljem, pa onda na zasluženi (i Vi i mi) višemesečni odmor da odemo. Sa osmehom na licu i (sa)znanjem da imamo i tim i igru. To odavno, u “kompletu“ nemasmo.

Nije bilo tako davno kada su bodovi “napuštali“ naš “Karađorđe“ i kada se zabrinusmo da se istorija ponavlja. Avaj – radili smo, predvođeni Milinkovićem i njegovom verom da možemo bolje, koju je On preneo na (gotovo) sve prvotimce. Iz tog rada, kao i uvek, mora izaći nešto pozitivno i dobro. Prvo je krenulo u rezultatskom, sada i u smislu kvaliteta prikazane igre.

Jer ako Milinković uspe da IGRAČKU VREDNOST (koju nesumnjivo posedujemo) i VREDNOST IGRE (koju isti moraju pokazati na borilištu, u jednoj kompaktnosti i konstantnosti) spoji u “jedno“ , to će biti ono o čemu promišljasmo pred svaki početak sezone, u našim besomučnim “razglabanjima“, šta bi valjalo od FKV viđati u narednom periodu. Sada ni to što (u konačnosti) hoćemo, nije tako daleko.

Da završim sa šefom struke – Milinković je još jednom pokazao da u fudbalu ne treba trener (jer mogu se i lavovi u cirkusu trenirati), već UČITELJ! Razmotri, douči, pokaži i prikaži (uz poneki prekopotreban “rez“, pa koliko god da “boli“)...i NAUČI (ih). S njim to ako urade i ostali (mislim na sve u Klubu, pre svega na igače), nema “jeda“. Ima šta da se od Zorana nauči. Uz revnovanje i upornost, što kao najveće vrline i jesu smisao pomenutog podučavanja, do rezultata ćemo i doći. On je postavljen pred početak sezone – BITI BOLJI. Ako to ostvarimo, i nama će, svima, biti bolje. Da li predano radimo svoj posao ili ne, to govori o našem odnosu prema životu – a naš život jeste FK Vojvodina!!!


FKV – Smederevo 4:1 (3:1)

Strelci: Merebašvili u 5’ i 22’, Ilić u 23’ i Tumbasević u 74’; Marinković u 45’ (iz jedanaesterca).

Sudija Marušić (pomagali mu Veljović i Davidović) pokazao je žute kartone Mojsovu (FKV); Jeriniću i Milosavljeviću (Smederevo).

FKV: Brkić (kapiten), Vulićević, Smiljanić, Karan, Mojsov, Medojević (Stevanović), Mitošević, Merebašvili (Tumbasević), Ilić, Lazetić, Oumaru (Katai).

Smederevo: D. Ranković, I. Milosavljević, Živković (kapiten), Brković, Miović, Todorov, Jerinić, Stanić (Stojanović), Milosavljević (S. Ranković), Marinković, Ćeran.


Prvo poluvreme donelo je “rapsodiju“ na terenu, tri gola u mreži gostiju, ali i treći gol ukupno u prvenstvu u mreži Željka Brkića. Ovoga puta, on je, na jedvite jade, savladan sa bele tačke, nakon prekršaja koji je Karan napravio nad Milosavljevićem (strelac je bio Marinković). Pre toga su Smederevci dva puta ozbiljno ugrozili njegov gol – u 2’, kada je katastrofalno pogrešio Karan, a Stanić kratko uposlio Marinkovića, čiji pokušaj Brka brani maestralno, te u 24’, kada je Car Brka zaustavio ponovo njegov šut sa distance, kada je paradom izmamio aplauze sa tribina stadiona.

Mi smo odlično koristili prilike – u 5’ Merebašvili zakucava loptu u rašlje Rankovića, nakon odličnog pasa Lazetića, kome je asistirao Ilić (kako se samo ovaj momak uželeo fudbala). U 14’ Brana ne uspeva da realizuje sjajno upošljavanje od strane Merebe, te u situaciji “1 na 1“ gađa Rankovićevu stativu. Gruzijac, uvidevši da mora još jednom da pogodi mrežu, kad niko ne koristi njegova fenomenalna proigravanja, “obavio“ je ponovo posao u 22’, kada je Mitošević poslao loptu u vrh napada, Oumaru skočio i spustio je, a Mereba je majstorski ponovo podigao i to preko Rankovića za 2:0. Samo minut kasnije “furija“ Oumaru rastura desni bok gostiju, šalje loptu ka Lazetiću koji, na žalost, je ne zahvata iz prve, jer bi je i sam poslao u mrežu, već nakon što je njegov pokušaj izblokiran, lopta dolazi na svega par metara od gol-crte, a tamo stoji Brana Ilić, koji je ponovo šalje tamo gde svi hoćemo.

Drugi deo igre protekao je u pokušajima Smederevaca da što pre smanje rezultat i kako-tako dođu do povoljnog rezultata, te u našoj nešto smirenijoj igri, u kojoj je bilo jasno da ćemo pokušati da održimo istu konstalaciju snaga (i rezultata) na terenu. Prvo je, opet, ozbiljno pripretio Merebašvili, kada je sjajno pokušao u 49’ iz slobodnjaka da ugrozi gol Smedereva, kada je lopta fijuknula pored samog roglja Rankovića. Naredne dve ozbiljne prilike imali su gosti. Prvo je Marinković, koji je u redovima “plavih“ bio ubedljivo najbolji pojedinac, sjajno probio levi bok i uposlio Ćerana, čiji pokušaj sprečava Mojsov (61’), da bi već u 70’ Brkić “ispod prečke“ izvadio pravu “bombu“ Jerinića.

“Šlag na tortu“ stavismo četiri minuta kasnije – briljantno novo odigravanje Ilića za Lazetića po desnoj strani (baš kao od prvog gola), Nikolin odličan centaršut, te još bolja glavoegzekucija Janka Tumbasevića za konačnih 4:1.


Četvrti gol, za konačno "loženje" Smederevaca, i to baš kada je zima na pragu, a nama je, nakon ovakve igre i predstave, oko srca pretoplo!!!

Aplauz na kraju beše dugotrajan, a dolazio je sa tribina našeg “Karađorđa“, odakle jasno stavismo do znanja da nam je želja da sve ovo ponovimo i naredne subote. Sada dresovi koje igrači “pobacaše“ (za razliku od prošlogodišnjeg poslednjeg meča na našem stadionu kada izgubismo od Javora) nisu završili na atletskoj stazi, već u rukama navijača. Jer to je i zaslužio Vaš odnos prema igri, trčanju, obavezama na terenu, prema FK Vojvodini. To je sve što od Vas i tražismo!!!

Zato još jednom – APLAUZ! Bravo, majstori.