utakmici 9. kola JSL, bodovi su, već po navici “odlepršali“ sa “Karađorđa“, nakon čega smo, opet po navici, prepustili i treću poziciju na tabeli, iako prilika beše sjajna da tu ostanemo i približimo se vodećem dvojcu na samo bod zaostatka.

FKV - OFK 0:0

Mi (trener Zoran Milinković) – Brkić (kapiten), Vulićević, Nestorović, Mojsov, Trajković, Medojević, Tumbasević, Đurovski (62’ Bilbija), Lazetić (75’ Stevanović), Merebašvili, Oumaru.

Oni (trener Dejan Đurđević) – Šaranov (kapiten), Planić (67’ Petković), Milenović (70’ Mijatović), Kecojević, Popović, Marković, Sinđić, Žeravica, Radivojević (60’ Krstić), Trivunović, Milić.

Sudija Danilo Grujić (pomagali mu Đurđević i Rasinac) pokazao žute kartone Mojsovu u 23’, Nestoroviću u 80’, Stevanoviću u 84’ i Trajkoviću 90'+2 kod domaćih, a kod gostiju Kecojeviću u 3’, Žeravici u 29’, Sinđiću u 38’ i Planiću u 64’.


Korak napred, nazad dva. Koliko je utakmica protiv Partizana bila gotovo perfektna u svim segmentima, naredne dve nisu. Na žalost, nas ponešto što smo morali uočiti (i naučiti) u Kuli, nije nimalo dotaklo i danas platismo tome ceh. Neko će reći nesreća, neko neznanje…Kako god - derbi između dva tima sa najvećom tradicijom međusobnih susreta u našem fudbalu, ponovo se završio nerešenim ishodom (treći za redom), a mi smo ti koji će, itekako, žaliti za preostala dva neosvojena boda!

Ne može se nesrećom nazvati nešto što se ponovi više od deset puta. Samo na ovoj utakmici. Da smo promašili 100% šansu u 93. minutu i da je to od nas bilo jedino, onda bi se pod tu kategoriju ovo moglo i svesti. Ili – koliko smo imali, onda, sreće u Kuli? Kad je tako – nemoj(te) od nje stalno tražiti da bude na našoj strani. Jer neće. Želja da, borba (kod većine) da i za to APLAUZ, umeće (kod većine) ne…Poput šiparice koja obavi lagani peting, a ostane bez onoga najlepšeg i najslađeg – ZABIJANJA, u ovom fudbalskom delu teksta GOLA. Njega treba UBOSTI, METNUTI, STAVITI…Bez njega, sve ostaje bezvredno…I nekako “na pola”. Čak i manje…

732 cm X 244 cm = ? Pitanje za sve naše prvotimce (osim Maria Đurovskog; objašnjenje u daljem delu teksta). Ko odgovori tačno, neka u taj prostor sledeći put pošalje LOPTU. Zašto? Zato što više, pogotovo na “Karađorđu”, ne može biti da gostima poklonimo nešto, što objektivno, teško da su zaslužili. Ispada da smo odlični domaćini, ali u smislu, koji sa pogledom na tabelu, nije ono što hoćemo. Biti odličan domaćin, u sportu/fudbalu znači POBEĐIVATI. Jagodina, Metalac, OFK…Sledeći, molim.

Tačno je i da nemamo poraz (još), ali ne i broj pobeda koji bi nas činio srećnim. U najmanju ruku, ne gubimo, ali i ne pobeđujemo. I to baš u trenutku kada smo se mogli ozbiljno približiti vodećima i zapretiti kako odavno nismo. Ovako, po gore pomenutoj navici, već nismo ni treći na tabeli, a oni koji su sada na tom mestu, umesto nas, biće nam naredni domaćin. Tamo, to je sigurno, nećemo šutnuti 15 puta na gol, 7 puta u okvir, imati 13 kornera. Nama ni ta statistika ne ide u korist, jer mi, kanda, da šta god uradimo, bude premalo.

Sve je moglo biti drugačije da je Mario iskoristio penal, na samom otvaranju meča (4’). To što je promašio, neka sad ide na stranu, mogao je bilo ko. Njegovo ponašanje, prevazilazi svaku moju želju da od danas prema njemu budem pristojan i kulturan. Tako ne sme da se ponaša NIKO ko nosi dres naše SVETINJE. Zato ga više i ne smatram prvotimcem Vojvodine. “Uvređena mlada”, koja se ni na terenu ne ponaša fudbalski (trka, borba, želja…a mesto u ekipi, vazda, ima), danas se još gore ponela van njega (psovke, skidanje dresa, odlazak u svlačionicu…). Očekujem(o) oštru osudu tog ponašanja od strane odgovornih i kažnjavanje dotičnog (zasluženo), ali i njegovo javno izvinjenje saigračima, treneru, upravi i nama, navijačima i simpatizerima Kluba. Mario, neka te je sramota!!! Ako obraza imaš, naravno.


Prvo poluvreme:

Otvorili smo ga sjajno (3’) – dubinska lopta ka Oumaruu, njegovo primanje iste između Popovića i Kecojevića, ulazak u 16-erac, a start Kecojevića (žuti karton) bio je dovoljan da Grujić uperi prstom na kreč. Mario uzima loptu (i odgovornost), ali za razliku od pokušaja protiv Partizana, šalje je metar pored gola. Od tog trenutka, on za odgovornost više i ne zna. Idemo dalje, biće još prilika…

Evo i prve za goste. Igrao se 7’, Trivunović je kratko odigrao po levom boku za Radivojevića, ovaj rođeni Novosađanin sjajno prolazi i pronalazi najisturenijeg Milića, a njegov šut Brkić odlično zaustavlja. Jasno je kao dan da će Veseljko više igrati u desno, i zajedno sa Jocom predstavljati opasnost tamo gde smo najtanji.

Već u 12’ sjajno je sa distance (dobrih 25m) šut oprobao Tumbasević. Mario je napravio dobar dribling, Merebašvili nije i loptu mu je, u klizećiem startu, otklonio Planić. “Bombu” Janka, Šaranov mora iz dva pokušaja da deaktivira. Već u 19’ Medojević se poigrao sa Planićem, ali prvo njegov, pa potom i Gruzijčev šut, behu i više nego loši.

Onda je u 22’ OFK opet ozbiljno pripretio – dubinska lopta Milenovića za Milića, koji prolazi između naša dva halfa, ali je kapiten Brka budan i ne dozvoljava da do lopte prvi stigne centarfor gostiju. Odmah u kontri, Mereba radi isto Planiću, što mu je malopre uradio Meda – dvostruki dribling, uz “lažnjak”. Njegov šut, koji je značajno bolji od prošlog, brani Šaranov, a loptu pre Mede u skoku, “kupi” Milenović i izbacuje u korner.

Već u narednom minutu (23’), sporan detalj, ali u našu korist. Mojsov je zaustavio Milića u duelu iskosa sa desne strane, i za to dobija karton. Da je sudija poštovao prednost (a po službi je trebao), igrač OFK-e kome je išla lopta, bio bi u situaciji “1 na 1” sa Brkom.

U 29’ Veseljko se poigrao sa Nestorovićem i Mojsovim kod korner zastavice, odigrao (naravno, iz njegove igre bi jednu stvar naši igrači sredine terena mogli da nauče – biraj najlakše, najbolje i najbrže…ma biraj JEDNOSTAVNO rešenje) kratko za Radivojevića, koji ponovo centrira. Lopta dolazi do Žeravice, jer mu je to omogućio Vulićević pošto se okliznuo. Kada su svi očekivali da igrač gostiju uputi šut ka Brki, iznenadio ih je Vule, koji se pridigao i u stilu karate borca blokirao Žeravicin pokušaj, a potom ga još i primorao da napravi faul za karton. BRAVO VULE!

33’ doneo je preslikanu akciju gostiju iz 7’ – ponovo centaršut Radivojevića (rasturio Mojsova koji je “izašao” da pripomogne nevidljivom Nestoroviću) sa desne strane ka Miliću, ali njegov šut sada ide preko gola.

U 40’ Veseljko je oprobao svoj šut sa velike udaljenosti, što je Brka lako rešio, a na drugoj strani, Grujić sada pravi grešku u korist OFK-e. Oumaru je prosto nadigrao Kecojevića i odneo jednu dubinsku loptu, ali je sudija sve prekinuo svirajući njegov prekršaj. Njega nije bilo, a Oumaru bi sa levog krila mogao da krene sam prema golu Šaranova, da je sudija video šta je trebalo.

Moramo pojačati ritam u nastavku i što pre postići gol. Tako je barem, teoretski, trebalo…Ko od rezervista može doneti tu prevagu? (Ne)zna Milinković!


Drugo poluvreme:

U 50’ Ofkovci su izveli prvi korner na meču i ozbiljno pripretili. Veseljko je centrirao na peterac, a do lopte ne stižu ni Brka, ni Vule, ali na našu sreću, ni Planić. Pet minuta kasnije, Merebašvili je u sjajnom solo prodoru sa leve strane, nanizao četvoricu igrača protivničkog tima, ali mu šut brani Šaranov, šaljući loptu u korner. U 58’, sada na drugoj strani, Mereba “razvaljuje” i Milenovića – izborio je korner, dok mu Tumbasević prilazi i pita: “Dokle bre hoćeš sve sam, brate Giorgi”? Gruzijac ćuti, kao da ga ruski komadant vojne jedinice isleđuje.

Ćuti, ali nastavlja po svom. U 60’, vrativši se levo, bespotrebno dribla i Planića i Trivunovića, a nekako uspeva da loptu doturi do Đurovskog. Kako Mariu ona ide na desnu nogu, od toga nema ništa. Dva minuta kasnije Milinković odlučuje da umesto njega (Đurovskog) uvede Bilbiju, a svi na stadionu ostaju zgroženi primitivizmom makedonskog reprezentativca – kako onim što je izgovorio, tako i postupkom da ne podrži ekipu do kraja meča (sad znamo koliko ti znače i saigrači i Klub), niti se pozdravi sa trenerom.

Već u 65’ Bilbija je prebacio glavom gol, nakon prekida i Mojsovljevog prebacivanja lopte na drugu stativu. 66’ doneo je novi kolosalni promašaj – 10. korner izveo je Mereba, Bilbija je hteo da šutira, ali loptu loše zahvata, te ona dolazi do Trajkovića koji pogađa stativu, “Bubamara” se ponovo odbija u noge Tumbasevića, koji je šalje pored gola. Nikako da preleti, uleti…tamo gde treba.

70’ i dobra situacija za Medojevića – neverovatno je kako je omaleni Bilbija “skinuo” loptu Kecojeviću u duelu, a potom vraća povratni pas ka Medi. Njegov šut sa distance ide pored leve stative Šaranova. E Medo, Medo…To mora i bolje i preciznije.

U 72’ šut Bilbije iskosa sa leve strane, na samoj gol crti zaustavio je Kecojević. Mereba je izveo korner, a Trajković mu je, u skoku, prosledio loptu. Dva minuta kasnije i Oumaru iz iste pozicije, šutira u Šaranova, nakon akcije Janka, Merebe i Bilbije. Peti ozbiljni pokušaj od kad je “kreator” Mario napustio igru?!?! Toliko.

U 79’ Oumaru je zakasnio za sekund da dođe do lopte pre Šaranova (akcija Merebe i Bosketa), a u 80’ su u samoživosti preterali i on i Merebašvili – opasnost otklonjena “bez muke”, a obojica su mogla po dva puta da šutnu ka mreži gostiju. Već u 83’ Abu je sjajno skočio na centaršut Stevanovića (sjajno probio desni bok), ali lopta završava u rukama golmana OFK-e.

Minut kasnije umalo kazna za sve ove promašaje – Milić je povukao i probio desni bok, “zavrnuo” loptu ka srcu 16-erca, gde do nje, pre Trajkovića, dolazi Marković. Šut tik pored desne stative Brkića, baš kada su svi videli da će ona u mrežu. Poslednji pokušaj uprskali smo u 89’ – Oumaru je prozujao levim bokom i loptu vratio ka Medi, koji je u trku. Ne videvši ga, nju prvo dira Bilbija i sve kvari, jer kada je on produžio njen put ka Medojeviću, beše kasno, zato što je odbrana gostiju stigla da se namesti.


“Reci zbogom trijumfu”, novi je moto fudbalera Vojvodine, kad igraju na svom bunjištu. “Ponavljanje je majka znanja”, ali Vi više nemojte. Molim(o) Vas. Dosta je tri puta, za devet kola. I previše…