8. kolu JSL, Bilbija je doneo osamnaesti bod Vojvodini i "presudio" ekipi Hajduka:

Hajduk – Vojvodina 0:1 (0:0)

Strelac Bilbija u 86. minutu.

Hajduk (trener Dragoljub Bekvalac) – Brać, Marjanović, Maksimović (od 65’ Kasalica), Radanović, Pauljević, Mrđanin, Jovanović, Bogić (od 84’ Topčagić), Kiš (od 43’ Kozoš), Kovačević, Živanović.

FKV (trener Zoran Milinković) – Brkić, Vulićević, Pavlović, Trajković, Mojsov, Medojević, Tumbasević, Đurovski (od 79’ Bilbija), Smiljanić (od 70’ Stevanović), Oumaru, Jao (od 65’ Katai).

Sudija Milenko Vukadinović (pomagali mu Milovanović i Mrkić) pokazao je žute kartone Marjanoviću i Pauljeviću (Hajduk), te Trajkoviću i Pavloviću (FKV). Vladanu je to učinio dva puta, pa je on pre poslednjeg sudijskog zvižduka, morao put svlačionice.

Izuzetno smo loše odigrali veći deo susreta (onog što gledasmo) i pravo je čudo što smo upisali “trojku“ na kontu. “Hajduci“ su po svemu prikazanom, zaslužili bod, a ovako, posle osam odigranih kola, ostaju sa ukupno jednim, na prvenstvenoj lestvici.

Protraćili smo prvi deo igre gledajući (još jednom) kako Jao “uzima“ nekom drugom mesto u špicu napada i kako, po izuzetno loše pripremljenom terenu, naš vezni red igra jalovo. Najaktivniji naš igrač u tom periodu behu Oumaru (kao po navici) i Smiljanić, koji je pokušavao da ugrozi gol Braća u 5’ (nakon sjajno solo prodora Oumarua po levom boku, kada je Goran u trku desnicom prebacio gol), u 10’, kada je sa 30-tak metara šutirao pored gola, i u 27’, kada je iskosa sa desne strane, levicom prebacio kontra rogalj. Tumbasević je, nešto ranije, takođe sa istog mesta oprobao šut, baš kao i Đurovski u 34’, nakon što je Jao “izbacio“ Mrđanina iz igre o odigrao povratnu loptu, a Mario je dosta vremena izgubio, dok je istu “namestio“ na svoju, jaču, levu nogu, te njegov šut nije predstavljao veću opasnost po gol domaćina.

Najbolju priliku imao je Hajduk u 7’ i ona beše kolosalna. Kovačević je sa desne strane izveo prekid (Mojsov načinio prekršaj), a loptom su, nakon njenog leta u naš kazneni prostor, uspeli da odigraju oba halfa u belim dresovima – Radanović je spustio za Mrđanina, čiji šut, sa svega 7-8 metara, ide pored desne Brkićeve stative, a da je išla sa njene druge strene, u mrežu, Brka ne bi ni stigao da odreaguje.

Dosta dobru akciju, mi smo odigrali i u 30’, kada je Mojsov izneo loptu, uposlio Oumarua koji je “prozujao" levim kriliom, ali kada je loptu vratio u sredinu, na nju nije natrčao niko. Zato smo na odmor i otišli bez postignutog gola, jer niko, u ovoj postavi, ne bi to ni mogao učiniti u ovakvom odmeravanju snaga.

Pre nego što je, u nastavku meča, sudija Vukadinović tražio da se isprazni deo stadiona sa najvatrenijim pristalicama Vojvodine, mi smo mogli do tog vođstva, nakon što je Smiljanić, uz dupli pas sa Đurovskim, velemajstorski povukao kontru, nakon kornera domaćih, rasturio kompletan levi bok, ali je Medojević, za njegovu povratnu loptu, bio malo prespor, te ova akcija nije krunisana pogotkom (58’), koji bi, to je već bilo sigurno, bio dovoljan za ukupan trijumf.

Njega su doneli rezervisti – Katai je centrirao iz prekida sa desne strane, Stevanović je bio najviši u skoku i pogađa levu stativu, a lopta se nakon toga, na našu sreću, odbija “u noge“ Bilbije, a Nemanja ovo ne propušta – 1:0 za Vojvodinu i opšte slavlje, koje igrači nisu proslavili sa svojim navijačima, baš kao što će svi ostati uskraćeni (kao i mi za gledanje trećine meča) za presek i retrospektivu perioda utakmice nakon naredbe (uz svesrdnu pomoć igrača u belim dresovima) Vukadinovića da 90% ljudi sa stadiona napusti isti. Na njemu je, podršku igračima Vojvodine, pružio sadašnji član Inđije, Milan Davidov (BRAVO MAJSTORE).

Sledećeg vikenda na “Karađorđe“ pristiže ekipa OFK Beograda, potom nam slede gostovanja u Jakovu i na Banjici. Sve ovo do kraja oktobra meseca, nakon čega ćemo i podvući crtu.

Idemo dalje...