nedelju od 14h (direktno na kanalu Arenasport) fudbaleri Vojvodine će u Lučanima, odmeriti snage sa Slobodom Point Sevojno, u utakmici 6. kola šampionata Srbije. Biće to duel dve ekipe koje još nisu poražene u tekućem delu prvenstva, jer su fudbaleri “Stare dame“ ostvarili skor od tri pobede i dva nerešena ishoda, a prvotimci Slobode imaju obrnuti učinak – dve pobede i tri remija, te samim tim i dva boda manje od Novosađana. Zato će ovo biti veoma ozbiljan (verovatno i jako težak) ispit za momke u crveno-belom dresu, nakon što su u sredu izborili plasman u narednu rundu Kupa, a pred gostovanje prvoplasiranog tima lige, u sledeću nedelju (3. oktobar, 15:30h) na “Karađorđu“.

Minulo kolo nam je donelo nove brige i gubitak dva boda, jer je FK Metalac do nerešenog ishoda na meču, došao pogotkom u poslednjem minutu njegovog regularnog dela, pa ovaj duel nameće imperativ “povratka izgubljenog blaga“. Raduje činjenica, da smo na gostovanjima (računajuću i pomenuti Kup duel) ove sezone stoprocentni, i da smo ostvarili tri trijumfa i sva tri od 2:0.

Protivnik će nam biti klub, koji je “rođen“ (bolje rečeno: Vaskrsao) u junu ove godine, fuzijom užičke Slobode i FK Sevojna, na inicijativu samog Grada Užica, a nakon činjenice da je Sevojno, minule sezone, izborilo plasman u najelitniji rang takmičenja. Novoformirani klub je “preuzeo“ istorijat mnogo slavnije Slobode (postoji i dalje FK Sevojno koje se sada takmiči u okružnoj ligi), te se i danas vodi da je osnovan davne 1925. godine, nosi klupske boje tima iz Užica i igraće (kad se napravi) na stadionu u tom gradu. Kako god, danas je to klub sa veoma respektabilnim timom, o čemu svedoče dosadašnji rezultati, koji su i garant, da oni neće ove sezone biti puki učesnici borbe za bodove u društvu najboljih. Takođe, i Užičani su sredu izborili plasman u 1/8 finala Kup takmičenja, pobedom u Požarevcu nad Mladim radnikom od 3:1.

Na konferenciji za medije u SC “Vujadin Boškov“ u Veterniku, novinarima su se obratili šef struke Zoran Milinković i igrač Janko Tumbasević. Obojica su saglasna da nam je rival odličan i da ga izuzetno cene i poštuju, da će ovo biti pravi ispit (verovatno i najteži u dosadašnjem toku šampionata) za momke u crveno-belom dresu, ali i da Vojvodina nema drugu soluciju, već da i u nedelju ide na pobedu i u Novi Sad donese sva tri boda, kad do njih nije “došla“ prethodnog vikenda.

Za očekivati je da na meču, u dresu FKV, debituje Nikola Lazetić, a podatak da imamo samo dva strelca na prethodna tri (Čukarički, Metalac, Sloga) meča (Oumaru broji 3 gola, Stevanović 2), upravo nam govori da bi obojica morala na teren i u vrh napada, uz nadu i želju da će se i neko drugi upisati među one koji će pogoditi mrežu protivnika, jer to bi i trebalo, ako mislimo ostvariti trijumf.

Na nezvaničnoj prezentaciji kluba (koji će nas ugostiti u nedelju), baš poput ovog našeg Sajta, a na adresi fksloboda.org, stoji ovakva najava meča, koju prenosimo u celosti, iz razloga što je baš onakva kakvu, gotovo sanjasmo, da će napisati neko ko ima slične stavove kao što su naši, jer uviđa šta je glavni problem nadmetanja sa “bubamarom“ u zemlji Srbiji. Takođe – bolna činjenica za nas “da smo ostarili“ ( iako jesmo “Stara dama“), te da imamo sindrom “večitog trećeg“ je posve tačna, a i nadamo se poslednje iznetom u tekstu: da u duelima pobedi bolji, a da domaćin uvek gostu pruži toplu dobrodošlicu. Tako će vazda biti i u Novom Sadu, jer želimo da u narednim godinama često (tačnije svake sezone minimum po jednom) ugošćujemo velikog sportskog prijatelja – Slobodu iz Užica. Već sledeće sezone, eto nas (kad stadion bude gotov) u ovom prelepom gradu na obali Đetinje.

Evo teksta:


KADA DOLAZI VELIKI RIVAL...

POGLEDI SA BEGLUKA

Prošlo je skoro 15 godina... A kao da i sada Sašo Miloševski pogađa u 90 a njegov zemljak Đoko Hadžijevski u kaputu i lakovanim cipelama pada u baru pored snegom i blatom razrovanog terena na Begluku. Jedino zvanično Vošino gostovanje na Begluku duboko u meni je ostavilo neizbrisiv trag ponosa i tuge. Ponosa zato što smo baš protiv Vojvodine tog proleća 96. odigrali najbolju utakmicu sezone, što je pored radnog dana na Begluku bilo 7000 gledalaca i što smo nadigrali najbolju Vojvodininu generaciju u poslednjih 20 godina (posle šampionske 88/89). Tuga je bila naravno zbog poraza i zbog osećaja da posle te izgubljene utakmice nemamo šta više da tražimo u prvoj ligi.

Igrati protiv Vojvodine nema težinu lokalnog rivalstva sa Borcem, nema osećaj potrebe isticanja nužnosti navijanja za lokalni klub, kao što će biti slučaj kada budemo igrali sa Zvezdom i Partizanom, u tom duelu neće biti osećaj nepoštovanja prema protivniku kao kada budemo igrali sa tzv. klubovima poput Metalca ili Čukaričkog. Ja Vojvodinu posmatram kao nekog starog, osedelog šmekera koji je nekada bio pojam za ribe, a kome se danas samo po pokretima vidi da je on to stvarno nekada bio. Ali i ti pokreti su dovoljni za ogroman osećaj poštovanja i uvažavanja.

Vojvodina je veoma, veoma veliki klub koji je dva puta bio šampion velike Jugoslavije, koji je dao nebrojeno mnogo velikih igrača, ali i klub koji u poslednjih dvadeset godina ima sindrom "večitog trećeg", sindrom iz koga nikako ne može da se iščupa.

Vojvodina je klub koji je prvi na ovim prostorima počeo bitku za ono što je, po mom mišljenju, ključ ozdravljenja srpskog klupskog fudbala. "Budi Novosađanin – navijaj za Vojvodinu" je poruka koja mora da bude zapovest svakog grada u Srbiji. Onog momenta kada Partizan bude gostovao u Novom Sadu i kada 90% stadiona bude navijalo za Vojvodinu, znaću da smo uspeli. Znaću da je srpski fudbal na putu renesanse. Do tada, moći ćemo samo da patimo što Bajernu klecaju kolena kada 78000 ljudi u Dortmundu navija za svoju Borusiju ili kada se navijači Intera protiv Katanije ili Palerma mogu samo naći na nepristupačnim predelima Sicilije.

Vojvodini nikada zapadna Srbija nije bila baza za regrutovanje igrača. Uvek joj je to bila regija iz koje dolaze. Samim tim samo je Miroslav Vukašinović "Dželat" bio igrač koji je ostavio jako dubok trag u oba kluba. No, na utakmici sa kojom smo počeli ovaj tekst Slobodu je vodio – pogodite ko. Milovan Rajevac, u ovom momentu najpoznatiji srpski trener (uz još jednog našeg velikog Radomira). Kasnije je Rajevac treniravši Vojvodinu promovisao sebe, kao veliko fudbalsko ime i utabao put slave kojim i danas gazi.

Sve u svemu, poželimo toplu dobrodošlicu velikom klubu i rivalu. A na terenu neka pobedi bolji!