utakmici 5. kola šampionata, na nesreću svih okupljenih na “Karađorđu“, ostadosmo (ponovo) bez dva boda, jer se desilo ono što smo se i pitali kad će konačno – primili smo gol, a drugi, koji u našem prvenstvu obično i znači pobedu, nismo na vreme (a imali smo ga na pretek) postigli, pa je bod krenuo sa gostima put Gornjeg Milanovca.

FKV – Metalac 1:1 (1:0)

Strelci: Oumaru u 6’ i Otašević u 89’.

FKV (trener Zoran Milinković) – Brkić (kapiten), Vulićević, Pavlović, Milović, Mojsov, Medojević, Merebašvili, Đurovski (61’ Tumbasević), Oumaru, Katai (79’ Stevanović), Bilbija (68’ Jao).

Metalac (trener Zvonko Živković) – Bogunović, Pavlović, Brežančić, Otašević (kapiten), Bajić (36’ Rakočević), Nikolić, Krasić, Adamović, Nenadić (76’ Stošković), Paunović (57’ Stanojlović), Betoligar.

Sudija Marko Popović (pomagali mu Panić i Mrkić) pokazao kartone Kataiu u 60’ i Medojeviću u 88’ kod domaćih, a Nikoliću u 34’, Paunoviću u 47’ i Stoškoviću u 76’ kod gostiju.


Žalosno, ali istinito, i nama svake godine ponovljivo, kao da ne želimo da učimo iz svojih grešaka, mi prestajemo da budemo konkurentni već u petom kolu!!! Da nam je da jednom dočekamo dvadeset peto...Ovako izgubismo već četvrti bod na “Karađorđu“ od početka prvenstva, i koliko protiv Jagodine to beše zasluženo, protiv metalaca iz G.Milanovca nije, ali smo sami preduslovili (nikakva nesreća ili nešto treće) takav rasplet! Zašto?

Zato što je i ova utakmica pokazala da ne smemo u timu da imamo istovremeno na terenu “Super“ Maria (“Evo lopte, ja ću ostati u mestu“) i neverovatnog Gruzijca (doduše – bar hoće da igra, pa i kada greši, da je samoživ i neverovatan “potrošač“ lopti, to smo znali), te da nas niko više ne može ubediti da je to “najofanzivnija moguća opcija“! Da ne treba da imamo u špicu takvog “razbijača“ kao Bilbiju (nije se izborio ni za jednu loptu) i čini mi se da su sve žene mog života (možda to, po nešto, govori i o meni) bile teže od njega, ali ni jednoj nije palo na pamet da traži mesto u vrhu napada FKV...Da paradoks bude veći, odigrali smo značajno bolje nego na prethodnoj utakmici, pre svega zato što je Medojević ovoga puta bio dobar (najbolja njegova partija u ovoj sezoni), a opet se pokazalo, da je Oumaru, jedini raspoložen u gornjem sektoru naše igre. To beše tako dok šansu nije dobio uvek borbeni Tumbasević, koji je 30-ominutnom partijom svima pokazao da mu je mesto u startnih jedanaest. Da je pravde – On bi tamo odavno i bio. Ipak – sve to beše premalo da trijumfujemo.

Uvek naglašavam(o) da je drugi pogodak rešenje svake utakmice u našoj ligi, a ako mi prvi postignemo u 6’, ima(mo) dovoljno vremena za taj drugi. Ovako dočekasmo da nam gosti iz treće šanse koju stvoriše (baš me briga i da je prva – gol smo primili) sa svega nekoliko metara (za to je UVEK kriv golman), poremete sve koncepcije i želje. Pošto se to desilo u 89’, oni bod “uguraše“ u autobus kojim su se vraćali kući. To je, uzgred, bio prvi pogodak koji su postigli, a nama prvi koji smo primili...U tom osvajanju boda za goste, učestvovao je (do 76’) i čovek, za kog se pričalo da će i češće trčati po “Karađorđu“ – Ljubo Nenadić.

Tako ispade da nova garnitura “Jomine“ opreme koja je imala promociju na ovom meču, nije donela sreću timu, kojeg u narednih 14 dana baš čeka svašta, a tada ćemo i podvući crtu i videti gde smo. Toga se i plašim(o), upavo poučen iskustvima iz minulih sezona, umesto da su i neki drugi iz toga, hvatajuči beleške, ponešto saznali i usvojili!


PRVI DEO IGRE:

Gde ćeš bolje otvaranje utakmice kada u 6’ “načneš“ protivnika? Po uigranoj akciji na kojoj je tokom nedelje Milinković jako insistirao, Mario je izveo korner sa desne strane, Katai prima loptu, ali po Zoranovim savetima je ne vraća ka Mariovoj levici, nego pravi dribling i svojom desnicom ubacuje na liniju peterca, gde Oumaru skače i glavom je šalje iza leđa Bogunovića. Još 84’ da rešimo pitanje pobednika...

10’ doneo je prvu sjajnu intervenciju Mojsova, koji je prekinuo akciju Betoligara, Krasića i Pavlovića, kad to naš Pavlović i Katai nisu uspeli u začetku. U nastavku je Mereba povukao loptu, ali je i očajno poslao ka Bilbiji. U narednom minutu, Mojsov učestvuje i u napadačkoj akciji – Merebašvili je izveo korner, a Daniel za malo, šalje loptu preko gola, nakon što je sjajno skočio. U 14’, Gruzijac pokušava da, iz skraćenog kornera, gađa sa leve strane suprotni ćošak, i to ide za malo pored stative. Sam je, solo prodorom, i izborio prekršaj Nikolića, nakon što su mu sve pripremili Katai i Pavlović.

U 16’ Zvonko Živković već ustaje sa klupe i jasno (i glasno) vikom na svoje pulene, pokazuje koliko je nezadovoljan, jer je svestan da sve ovo može da vodi u “potop“. Ne zna Zvonko da smo mi uljudni domaćini, i da nema šanse da postignemo drugi, pa treći...

20’ doneo je novi solo prodor Merebašviliji, koji je fauliran na 18 metara od gola gostiju – Mario iz dva pokušaja ne uspeva da pripreti (prvo gađa “živi zid“, potom prebacuje gol). Zato je samo minut kasnije, malo nedostajalo da se Oumaruovo ime ponovo nađe na semaforu. Pavlović i Katai su odigrali po levom boku i predali Medojeviću loptu. On sjajno pronalazi Kamerunca, koji, iako se okliznuo pri prijemu lopte, ustaje, okreće se i gađa, sa 20-ak metara, donji levi ćošak Bogunovića, koji je fantastično odbranio i poslao loptu u korner.

U 27’ prvi put šut oprobava i Katai – Mario je nabacio loptu na Bilbiju, on je spušte prema Aleksandru, koji se hrabro izborio za nju, jer je lopta bila mnogo bliža gostujućim odbrambenim igračima. Šut mu ide pored desne stative.

Tek u 40’ gosti su prvi put pripretili i to kako. Betoligar je “oduvao“ Mojsova u duelu, Milović ne stiže da ukliza na vreme i prosto “preleće“ travu, a fudbaler iz Čada, izdržavši “napade“ naša dva halfa, veoma mudro vraća loptu na drugu stranu, a do nje, zahvaljujuči činjenici da Medojević kasni, prvi stiže Paunović. Njegov veoma opasan šut, Brkić uspešno zaustavlja, i pokazuje da nije dremao, gotovo čitavo, prvo poluvreme.

I onda odlična prilika da kaznimo metalce za taj promašaj i rešimo pitanje pobednika. Ne desnoj strani, posle solo prodora, nakon što je briljantno izbacio iz igre Rakočevića (u 36’ menjao povređenog Bajića na mestu halfa), Merebašvili je ponovo iznudio neku vrstu skraćenog kornera. Mario je centrirao, a igrao se 45’, Mojsov je ponovo najviši u skoku, ali sada pogađa Bogunovića. U nastavku, loptu je preko gola, poslao i sam Merebašvili.

Na odmor idemo sa golom prednosti, ali i jasnom vizijom šta moramo učiniti u nastavku igre. Ispostavilo se da nismo svi imali istu viziju i da nismo bili kadri da ovu moju (našu) ostvarimo.


DRUGI DEO IGRE:

Otvorili smo poluvreme dobro i potpuno imali posed lopte. U igri učestvuju svi – komletna zadnja linija, vezni red, igra se “iz prve“...U 52’ Katai ponovo oprobava šut, sada sa 20 metara, nakon što mu je Mario predao loptu. Lopta je završila u korneru, posle kog Milović, nakon što mu je Oumaru centrirao, je šalje pored gola udarcem glavom.

Od kad je Janko na terenu (61’, menjao Maria) mi smo živnuli i sad se već nadamo tom pobedonosnom, drugom, pogotku. U 64’ Mojsov je maestralno blokirao šut Krasića, da bi u nastavku akcije Tumbasević i Bilbija “doneli“ loptu na bok do Kataia, koji je vraća u sredinu, a Nemanja za malo kasni da je prosledi ka mreži. Minut kasnije, nakon odličnog Jankovog proigravanja, Bilbija prvi put šutira – lopta nakon njegovog razornog udarca levicom, završava pored leve stative rivala.

U 67’ gosti drugi put ozbiljno prete. Betoligar nam je razneo levi bok, vratio loptu ka Stanojloviću, koji mu se, od kad je ušao (57’), pridružio u špicu, a njegov šut je prozujao pored desne stative Brkićevog gola. Odmah nakon toga, izmena je usledila i u našem napadu, jer je Bilbiju zamenio Jao.

73’ doneo nam je priliku iz snova, da sve rešimo i sva tri boda “ostavimo“ u Novom Sadu. Sa dobrih 25 metara Janko je poslao “bombu“ u pravcu gola, ali je Bogunović izboksovao loptu u korner. Nakon istog, a izveo ga je Merebašvili, Joa je najviši u skoku, njegov udarac ka levom ćošku, bi odseo u mreži, da na gol-liniji nije bio Brežančić, a u nastavku na odbijenu loptu naleće, sa druge strane, Medojević, čiji je pokušaj da ugura loptu u drugi ćošak, Bogunović prozreo, napravio paradu na vrerme, i prekinuo naš atak, koji smo MORALI krunisati golom.

U 79’ Janko je još jednom odlično uposlio Kataia, a lopta nakon što je Aleksandar momački “opalio“ po njoj, ide preko gola. Odmah ga menja Stevanović, a obojica dobijaju aplauz. Boske je otišao na desni bok, a Oumaru ide na levi i to je rotacija u našem napadu.

Tri minuta nakon što je ušao u igru, Stevanović ima odličnu priliku. Janko (koliko je samo dobrih lopti dao) je ponovo odlično uposlio Merebašvilija, koji ubacuje ka vrhu napada i iza leđa halfova gostiju. Jao je u ofsajd poziciji, ali Stevanović nije i prvi stiže do lopte, iskosa sa desne strane. Na žalost, umesto da je pošalje u kontra ćošak, bira soluciji da gađa ovaj bliži, u kojem stoji i Bogunović, te je golman Metalca, još jednom odbranom, spasao svoj tim.

U 85’ ponovo šutira Stevanović (Jel treba da naglasim da mu je loptu predao Janko?), ali mu šut sada blokira Rakočević. Sve se to dešava dok se čitavim stadionom ori “U Evropi ima jedan grad...“, jer okupljeni ni ne naslućuju šta će se desiti četiri minuta kasnije.

Predigra tome se desila u 87’, kada je Medojević katastrofalno pogrešio u predaji lopte, zatim faulirao Stoškovića (zbog toga će naknadno dobiti karton), a kako akcija nije prekinuta, lopta je išla ka Betoligaru, kojeg Mojsov, u poslednji čas, sjajnim klizećim startom, zaustavlja.

Kobni 89’ i prekršaj Milovića (izbila je velika gužva nakon toga, te i svađa svih na terenu) na 25 metara iskosa sa leve strane Metalčevog napada. Brežančić je centrirao, a kako je Milović otišao na drugu stranu, jer je morao da isprati Betoligara, kapiten Otašević je lako u skoku “savladao“ Pavlovića i Oumarua (mogao je Medojević da pripomogne, jer je Mojsov pratio i Krasića i Stoškovića), i sa četiri metra (Eh, moj Brko...) poslao loptu, tamo gde niko odavno nije – u našu mrežu.

U 90’ Jao je mogao do evro-gola (svakako bi nam puno značio), da Bogunović nije fantastično odbranio njegov pokušaj “makazicama“ (Stevanović ga uposlio glavom). U zaustavnih 4’, čak dva puta je šut oprobao Merebašvili – prvo mu je sve omogućio Oumaru, a loptu je Bogunović “poslao“ u korner, a drugi put ga je uposlio Vulićević, a Gruzijčev šut su, nakon odbrane golmana, halfovi “oterali“ u polje.


Osvetili se nismo, štaviše Gornjemilanovčani su nam ponovo “naneli bol“. Od onog u martu se oporavili nismo, a kako ćemo i da li ćemo od ovog – ostaje da se vidi. Imamo “velika“ tri meča u naredne dve nedelje, pa samim tim nemamo puno vremena. Oporavak ćemo lakše podneti, ukoliko, poput injekcije, neke dosadašnje rezerve, “ulete“ na teren, i “savladaju“ bol(est) brzo i efikasno. Od sporog i postupnog lečenja, nema ništa!