eličanstveno je bilo ovog popodneva u Novim Kozarcima, jer je naš Ilija Pantelić demonstrirao zašto je postao legenda za života. Preko 2000 gledalaca (među njima i dobar deo saigrača iz generacije ’66, koja je donela u Novi Sad prvu titulu prvaka države) je aplauzom pozdravilo preimenovanje lokalnog stadiona u “Ilija Pantelić“, a imali su i šta da vide na terenu, ali samo od momaka u crveno-belom (da ne bude samo da smo “pokvarili“ slavlje domaćina):

Sloboda – FKV 0:8 (0:3)
Strelci – Kordić u 32’, Katai u 35’ i 43’, M. Novaković u 47’ i 70’, Oumaru u 51’, Ađuru u 75’ (penal) i Stjepanović u 87’.

Prvo poluvreme:
Drinić – Smiljanić, M. Novaković, Mojsov, Nenadić – Mitošević, Tumbasević (kapiten), Meleg – Stjepanović, Katai, Kordić.

Drugo poluvreme:
Drinić – Vulićević, M. Novaković, Milović, Pavlović – Ađuru, Medojević, Tumbasević (kapiten) – Stjepanović, Ilić, Oumaru.


“Obezbedio besmrtnost i za vreme života“ – tim rečima su na otvaranju stadiona koje će nositi njegovo ime, okupljeni Kozarčani pozdravili Iliju Pantelića. Nadovezao se sam Ilija, najbolji golman kojeg je ova država ikada imala, rekavši da mu je ogromna čast i da mu je posebno drago što će na novoimenovanom stadionu, prvi meč odigrati dva njemu najdraža Kluba – Sloboda i Vojvodina.

Nakon toga usledilo je intoniranje himne Srbije i ceremonija dodele poklona, a čast da to uradi u ime FK Vojvodine imao je kapiten na ovom meču – Janko Tumbasević. Sadašnje fudbalere našeg tima, sve ovo (naročito prisustvo generacije iz ’66 i ambijent) je toliko motivisalo, da su, uprkos činjenici da je dva ranga razlika u takmičenjima dva rivala (Sloboda će predstojećeg vikenda, prvi put u svojoj 63-ogodišnjoj istoriji, debitovati u Srpskoj ligi – grupa Vojvodina, gostovanjem ekipi Palića), tokom čitavog meča gospodarili travnjakom, na kome bi mogli da pozavide i mnogi Superligaši. Uz sve neka ostane zabeleženo i to, da su čak osmorica fudbalera Vojvodine (Brkić, Mrđa, Karan, Stevanović, Bilbija, Merebašvili, Jao i Đurovski) bila “odsutna“ zbog reprezentativnih obaveza.


U prvom poluvremenu, koje je obeležio debi u startnoj postavi mlađanih Dejana Melega i Šalete Kordića, koji su pokazali da ćemo vrlo brzo i njihovim potezima aplaudirati, vredno je istaći i odlične predstave Mitoševića i Kataia. Pored njih, kapiten Tumbasević, koji je pored Drinića, Novakovića i Stjepanovića, proveo svih 90 minuta na terenu, bio je pravi predvodnik ekipe i ovom partijom, nagovestio da sa pravom konkuriše za startnu postavu nedeljnog meča (17:30h) sa Jagodinom.

Već u 8’, Meleg je imao veliku priliku da postigne i prvenac, ali je lopta nakon njegovog šuta, nakon sjajnog ubacivanja Mitoševića i Dejanovog bega “kroz“ odbranu domaćina, pogodila stativu. U 15’, sve je Vuk isto odigrao, sada za Stjepanovića, ali je golman domaćih bio brži od njega. U 18’ je Vuk oprobao svoj šut sa preko 25 metara, ali je prebacio gol.

U 32’ Šaleta Kordić, momak kojeg su nakon održanog turnira “Stevan Nešticki“, čelnici Amkara iz Perma odmah hteli da “povedu“ sa sobom u Rusiju, sjajnih fizičkih predispozicija i sa odličnim osećajem za gol, iskoristio je dubinsko ubacivanje Nenadića u kazneni prostor, gde se lako, igranjem glavom, oslobodio pratnje, ali i golmana domaćih i postigao svoj prvenac za seniore. Da to ne bude najveća majstorija na utakmici (a bilo ih je na pretek) samo tri minuta kasnije se pobrinuo Katai – kakav solo prodor i egzekucija, da je to bilo za TV špice.

U 37’ ponovo je glavom pripretio Kordić, nakon odlične akcije Kataia i Nenadića, i centaršuta ovog poslednjeg sa leve strane. U 42’ je i Meleg (strelac dva gola na nedavno održanom međunarodnom turniru kadetskih reprezentacija u Mađarskoj), oprobao svoj šut sa 18 metara, ali je ovaj put lopta prošla tik pored leve stative. Nema sumnje, da je mladi Meleg, fudbalski najobučeniji igrač, koji polako počinje da kuca na vrata seniorske postave. Ostaje žal što ni jedan od ova dva njegova pokušaja (8’ i 42’), nije krunisao golom. Zato je zabeležio asistenciju – u 43’ Dejan je povukao loptu i uposlio Katai, koji čini prijem, pravi korak unutar kaznenog prostora i još jednom “zakucava“ loptu u mrežu domaćina, za konačnih 0:3 na poluvremenu.

Da se ne ogrešim o domaćina – Drinić je morao u dva navrata (19’ i 39’) da sjajno interveniše (naročito ovaj drugi put, kada je prava “bomba“ letela ka njegovoj mreži) i spreči domaćina da postigne gol, a dobrano je i strepeo u 24’, kada se loše postavio nakon izvođenja kornera, ali je štoper domaćih glavom prebacio gol sa svega nekoliko metara.


U toku drugog poluvremena, 2000 Kozarčana je u više navrata bilo “primorano“ da ustane i aplauzom pozdravi ono što je na terenu činio i radio Abubakar Oumaru. “One man show“, bez i promila šanse da mu neko oduzme loptu, ili da ga stigne kad krene u trk.

Već u 47’, M. Novaković je iskoristio centaršut Ilića iz kornera i Milovićevo prebacivanje lopte na drugu stativu, pa mu nije bilo teško da poveća vođstvo. Četiri minuta kasnije i Oumaru, nakon dva pokušaja, koristi asistenciju Ilića i matira golaman Slobode. U 53’ i 56’ promašuju Tumbasević i Ilić kolosalne šanse i situacije “1 na 1“ – loptu nakon Jankovog šuta je golman zakačio i “oterao“ u korner, a Ilićev pokušaj je završio tik pored desne stative. U 63’ je Oumaru ponovo probao, nakon sjajnog pasa Medojevića – ušao je iskosa i opalio po lopti, ali je golman bio na mestu. Minut kasnije se i Stjepanović našao u 100% situaciji, nakon akcije Oumarua (počeo kao najistureniji, ali se brzo rotirao sa Ilićem, koji ide u špic, a Oumaru na bok), ali golman Slobode skida “zicer“ sa svega nekoliko metara.

U 67’ možda i naša najbolja akcija na meču, ali nije krunisana golom – sve iz prve i bez greške su odigrali Oumaru, Tumbasević i Ilić, ali je Branin šut ponovo zaustavio domaći čuvar mreže. Već u 70’, M. Novaković (valjda ni sam ne pamti kada je postigao dva gola na meču), još jednom se najbolje snalazi u gužvi nakon izvedenog kornera i već je 0:6. Dva minuta kasnije, Oumaru ne koristi idealnu šansu koju su mu pripremili Janko i Brana, a bio je na svega pet metara od gola.

Zato je u 74’ izazvao oduševljenje kod domaće publike, nakon što je “vozao“ desnog beka domaćih u kaznenom prostoru, da je to izgledalo gotovo i komično. Prekršaj za najstrožu kaznu, koju je izborio, je u gol pretvorio Ađuru (80’). Tri minuta nakon toga, Tumba je sjajno uposlio Ilića na boku, čiji šut ide preko gola. Tačku na i (i na čitav meč), stavio je Slaven, golom u 87’, nakon što je Oumaru oduzeo loptu domaćim igračima i “izbacio“ Slavena “1 na 1“, što ovaj rutinski koristi.

Ogromnih 8:0 za kraj priprema na kojima nismo primili gol na četrnaest mečeva, uz evidentan porast uspešnosti egzekucije. Koliko će to biti dovoljno za šampionat, ostaje nam da vidimo već u nedelju, kada će utakmicom protiv Jagodine, na “Karađorđu“, započeti "Odiseja 2010/2011".